Veštačka inteligencija za zelenije šine: da li je ovo budućnost?

Uglavnom, železnički transport je već zeleniji način prevoza. Takođe je vodeći za zelene ciljeve EU, poput nedavno uvedenog paketa Fit for 55. Šta još treba učiniti i kako tehnologija i svest potrošača mogu odigrati ulogu u tome?

Može li se logistika nositi sa zelenim ciljevima?

Transport trenutno ima neke od najdestruktivnijih globalnih procesa, zbog čega inicijative poput paketa Fit for 55 koje je uvela EU guraju ka zelenijoj budućnosti sa manje emisija. Iako je transport prilično spora industrija i možda će mu trebati više od osam godina da stekne zeleniji profil, paket Fit for 55 je realan. To bi moglo imati značajan uticaj, sve dok se uzme u obzir i ekonomski aspekt kompanija.

Za železnicu, trenutno stanje nije skalabilno. Železnički logistički procesi su isti već dugi niz godina i postoji potreba za usvajanjem novih tehnologija koje će im omogućiti razvoj. AI i Internet stvari (IoT) mogli bi biti dva veoma dobra primera ovih novih tehnologija. Koristeći AI i IoT, logistika železničkog tereta će moći da pojednostavi svoje poslovanje i učini ga efikasnijim.

Kako bi to bilo moguće? Uz maksimiziranje kapaciteta i bolje planiranje rute. Povećanje kapaciteta znači, pre svega, zaustavljanje isporuke praznih kontejnera. Česti su slučajevi da vozovi stižu do odredišta puni, ali se vraćaju prazni. Ova praksa je štetna i za ekonomiju i za životnu sredinu. AI može pomoći provajderima logistike i špediterima u distribuciji kontejnera kada i gde je to potrebno. Osim toga, može pratiti optimalnu rutu za putovanje između dva odredišta.

Maksimalno iskoristimo ono što imamo

Ove tehnologije neće transformisati železnicu u jezgro, ali će joj pomoći da poveća svoje usluge. Železnica trenutno najbolji način transporta kada su u pitanju brzina i uticaj na životnu sredinu. Ne može poboljšati ništa drugo osim onoga što već radi. Jedan od načina za to je korišćenje predviđanja potražnje kako bi se omogućila pravilna distribucija raspoloživih vozova i kontejnera tamo gde je to potrebno. Štaviše, postajanje još bržim i proširenje železničkih linija takođe je imperativ.

Korišćenje brzih vozova za železnički teretni transport je opcija koju industrija ne bi smela da zanemari. Oprema za velike brzine je već proizvedena, a tehnologiju već koriste putnički vozovi. U poslednje vreme, HHLA je takođe predstavila projekat železničkog teretnog transporta sa hipervezom koji bi mogao da transformiše kopneni transport kontejnera u Evropi. Teoretski, mogli biste čak dozvoliti AI programima da voze brze vozove u budućnosti sa automatizovanim procesima zasnovanim na dostupnosti ruta i potražnji. Alati i volja postoje, a mnoge železničke kompanije za prevoz tereta i logistički provajderi razmatraju ove opcije. Industrija je otvorena. Sada je samo pitanje odluka.

Izgradnja mreža za podršku

Jedan od primarnih problema železničkog tereta je to što vozovi imaju ograničen domet. Putuju između određenih odredišta, dok se distribucija proizvoda u posljednjoj milji odvija drugim prevoznim sredstvima, poput kamiona. Međutim, industrija to ne bi trebala doživljavati kao gubitak. Nasuprot tome, trebalo bi da uloži u to. Trenutno mnoge logističke kompanije koriste električne kamione za operacije na zadnjoj milji, dok za manje terete mogu koristiti čak i bicikle.

Korišćenje već zelene pozadine koju pruga ima i ulaganje u ovakvu distribuciju proizvoda kupcima idealno je za dekarbonizaciju čitavog lanca snabdevanja. Izgradnja mreže podrške koja će omogućiti optimalnu saradnju različitih vidova transporta sa automatizovanim procesima zvuči kao plan za budućnost. Kombinovani i intermodalni transport to već čini u velikoj meri. Ipak, sa nastojanjem za dekarbonizacijom drugih načina prevoza, železnički teret mogao bi postati vodeća sila i sve ih spojiti.

Fokus na korisničkom iskustvu

Na kraju, ali ne i najmanje važno, dolazi aspekt korisničkog iskustva. Možda se razlikuje od tehnologija AI i procesa izgradnje mreže, ali je vodeći trend u transportu. Prema korisničkom iskustvu, definiše se kulturni pomak u potrošačkoj publici i potražnju za zelenom proizvodnjom robe i zelenim transportom. Postepeno postaje važno da ljudi znaju da roba koja stiže u njihove domove ima manji mogući uticaj na životnu sredinu. Povrh toga, potrošači su takođe spremni da plate relativno višu cenu za zelene proizvode.

Pre nekoliko meseci, Sigrid Nikutta, izvršna direktorka DB Cargo -a, izjavila je da proizvodi koji se prevoze železnicom treba da imaju zelenu oznaku. Može se samo zamisliti kakav bi moćan alat za brendiranje ova oznaka bila u rukama industrije železničkog teretnog prometa. Samo biti najzeleniji način transporta nije dovoljno jer je i svest potrošača o ovoj stvari od presudnog značaja. Razumljivo, korišćenje tehnologije kako bi železnički teret bio održiv, zelen i otporan na budućnost samo je jedan aspekt spektra. Na kraju se sve vrti oko potrošača i kakve proizvode biraju. Industrija željezničkog prijevoza tereta također bi se trebala usredotočiti na to da postane više orijentirana na kupca jer će, logističke kompanije i otpremnici izgubiti novac ako se ne pridržavaju zelene smene.

izvor&foto: railfreight.com