Podvodna železnička linija od SAD do Kine: realnost ili ne?

Železnička linija dugačka 13.000 km od Kine do SAD-a. To bi bio završni dodir inicijative „Jedan pojas, jedan put“(Belt and Road Initiative). O projektu se razgovara od 2014. godine, ali čini se da više ljudi razgovaraju samo nego što se zapravo gradi.

Zove se linija Kina-Rusija-Kanada-Amerika, a Kina ju je prvi predložila 2014. Linija bi započela u kontinentalnoj Kini, prolazila kroz Sibir, prolazila pod morem kroz Beringov moreuz do Aljaske, da bi nastavila do Kanade i na kraju SAD. Ne treba ga mešati sa tunelom Beringova moreuza, koji je samo deo koji prelazi Beringov tesnac. Ovo je vekovima bilo na listi želja inženjera.

8% svetske količine tereta

Izgradnjom železničke pruge Kina-Rusija-Kanada-Amerika moglo bi se obezbediti kapacitet do 100 miliona tona tereta, ili 8% svetskog teretnog tereta svake godine između Evrope, Rusije, Kine, Japana, Južne Koreje, Kanade i SAD-a.

Štaviše, omogućilo bi putnicima putovanje između SAD-a i Rusije za samo malo više od 20 minuta, ako bi brzi vozovi vozili mrežom. Takođe je nazvan Globalni kopneni most, jer bi povezao veliki deo svet.

Tehnički, projekat je veoma izazovan, troškovi su nebeski visoki i možda najvažnije, politički odnosi između SAD-a, Rusije i Kine nisu u najboljem slučaju. Štaviše, nije potpuno jasno ko treba da gradi tunel, jer se čini da različite stranke imaju svoje ambicije.

Tehnički izvodljiv projekat

Tehnički, prelazak na Beringov moreuz je najizazovniji zadatak. Ako bi se ovde izgradio podvodni tunel, bio bi to najduži na svetu, prostirući se na 103 km. Za poređenje, tunel pod La Mancheom, trenutno najduži na svetu, dugačak je 50 km. Čini se da InterBering, kompanija sa sedištem na Aljasci, aktivno radi na projektu.

Projekat bi zapravo podrazumevao izgradnju tri paralelna tunela ispod Beringovog moreuza, zajedno sa deonicama železničkih veza koje su povezane sa železničkim sistemima na svakom od dva kontinenta. „Dva tunela bi mogla da prime dvosmerni saobraćaj i sastoje se od dva nivoa: donjeg dela za sporiji teretni i putnički saobraćaj i gornjeg nivoa za brze železničke vozove. Treći tunel bi funkcionisao kao tunel za nuždu i bio bi postavljen u sredini.“

InterBering navodi da „integriše procese informacija i upravljanja sa posebnim fokusom na organizaciju, finansiranje i izgradnju tunela Beringova moreuza i povezivanje železničkih pruga dva kontinenta, Severne Amerike i Azije“. Prema navodima kompanije, projekat bi trajao 12-15 godina, po procenjenoj ceni od 35 milijardi američkih dolara.

Cena izgradnje

Međutim, to uključuje samo podvodnu vezu. Da bi ovo postao globalni kopneni most koji povezuje Kinu i SAD, potrebno je postaviti novu infrastrukturu, jer trenutno postoji puno nedostajućih karika. Na ruskoj strani najbliži krajnji kraj nalazi se na 3.000 km, dok bi na Aljasci za projekat bilo potrebno oko 1.200 km nove železničke pruge. Ono što stvari komplikuje je to što ruske i američke železnice koriste različite koloseke.

Upravo ta infrastruktura koja nedostaje čini projekat velikim finansijskim izazovom. Procenjeni ukupni troškovi su oko 200 milijardi američkih dolara, što je prema kritičarima nesrazmerno. Kako brodske rute već postoje, održivije je brodarstvo nastaviti okeanom, često je argument protivnika ovog projekta.

Kao što je pomenuto, Kina je najavila svoje planove za izgradnju linije Kina-Rusija-Kanada-Amerika 2014. godine. Tada su inženjeri iz Kine tvrdili da su u pregovorima sa Rusijom o početku linije. Štaviše, trenutno realizuje prvi podvodni voz na svetu, koji bi se protezao od Ningbo-a, lučkog grada u blizini Šangaja, do Zhoushan-a, arhipelaga ostrva na istočnoj obali. Mnogi ovo smatraju probnim projektom da bi videli da li bi mogli da realizuju duži tunel Beringovog moreuza.

Tunel Ningbo-Zhoushan dugačak je 77 km, od čega se 16,2 km nalazi pod vodom. Iako je podvodni deo kraći od tunela pod La Mancheom, novina je što će olakšati brzi železnički saobraćaj. Preciznije, imaće voz Maglev koji lebdi iznad magnetne staze dok se pokreće velikom brzinom. A ovo nije projekat iz snova, jer je već u toku.

Politička volja sa svih strana

Kina i Rusija verovatno neće sarađivati u ovom projektu. Na kraju krajeva, oni već dele najdužu železničku prugu na svetu: Transsibirsku. Dve države su veoma blisko sarađivale tokom poslednjih nekoliko godina na stvaranju mosta između Evrope i Azije, a železnička linija do SAD bila bi produžetak ovog napora.

Međutim, spremnost SAD da rade sa Rusijom i Kinom na ovom megaprojektu je manje verovatna. Trenutno odnos između SAD-a i Rusije nije najbolji, a kako Kina preuzima ulogu dominantnog ekonomskog igrača u svetu, SAD možda nisu toliko željne da olakšaju ovaj rast.

Istovremeno, koristi će biti za sve uključene zemlje. „Projekat pruga i tunela Beringovog moreuza može pomoći u jačanju i širenju prosperiteta 21. veka povezivanjem najvećih svetskih industrijskih nacija sa ogromnim neiskorišćenim mineralnim resursima Arktika“, rekao je guverner Aljaske Valli Hickel.

Da bi realizovale projekat, sve uključene zemlje moraće da uskoče i sve budu uključene. Pre postizanja konsenzusa i obezbeđivanja finansijskih sredstava sa svih strana, linija Kina-Rusija-Kanada-Amerika verovatno će ostati samo projekat iz snova.

izvor: railtech.com

foto: railtech.com; paradisotravel; interbering.com/