Sa zelenim svetlom za transport električnih vozila železnicom u Kini, Novi put svile izgleda doživljava procvat na šinama. Ali za sada, čini se da su uglavnom električni automobili iz Kine u Evropu ti koji koriste novu priliku, pošto su proizvođači u Evropi prestali da koriste železnicu kroz Rusiju, glavnu tranzitnu zemlju na putu ka Kini.
U septembru ove godine konačno je stigla vest koju su svi čekali. Kina će prihvatiti transport električnih vozila železnicom. Ranije je ograničavao kopneni transport ove vrste robe, jer automobili sadrže litijumske baterije, koje se smatraju opasnom materijom. Za razliku od drugih zemalja, Kina se godinama držala svoje politike, sve do ove jeseni.
U roku od mesec dana, Sian, Džengdžou i Čengdu su pokrenuli nove železničke usluge koje prevoze električna vozila iz Kine u Evropu. Ali prema rečima Ilje Gorbunova, multimodalnog menadžera u CEVA/FEGCO, malo je prekasno. „Mislim da su svi proizvođači automobila u EU/SAD primenili internu politiku da svoje automobile ne prevoze severnom rutom. Sa moje tačke gledišta, severnu rutu Novog puta svile za električna vozila koristiće samo kineski brendovi.“
Daleko od severnog koridora
U proleće ove godine, nakon početka rata u Ukrajini, sa Novog puta svile povukli su se veliki proizvođači automobila koji su nekada bili solidni kupci železničkog tereta između Evrope i Kine. Ovo se ticalo barem BMW-a, Audija i Porschea. Ovom odlukom kompanije su zauzele stav protiv Rusije, a kako je Rusija glavna tranzitna zemlja na koridoru, njihov lanac snabdevanja se udaljio od šina.
GEFCO, koji je osnovala CEVA otprilike u isto vreme, doneo je istu odluku iz istog razloga i od tada nije promenio svoju politiku. Kompanija je istražila da li je Srednji koridor bio opcija za automobilsku industriju, ali je bilo malo interesovanja za ovu alternativu, objašnjava Gorbunov. „Ovaj proizvod u ovoj fazi nije privlačan iz perspektive vremena tranzita i troškova.”
Automobili kineske proizvodnje
Za kinesku automobilsku industriju ova briga ne može biti dalje. Industrija je čekala ovaj trenutak, a potražnja za izvozom je tu već neko vreme, objasnio je Džet Jang iz Nurminen Logistics-a tokom vebinara o Novom putu svile prošlog petka. Zaista, prodaja električnih vozila na baterije u Kini se više nego udvostručila u prvoj polovini 2022. u odnosu na prvu polovinu 2021., na više od dva miliona.
Ovo povećanje i otvaranje kopnenog saobraćaja u Kini je ogromna prilika. „Zbog ograničenja kapaciteta u okeanskom transportu, došlo je do ogromnog zaostatka vozila koja nisu mogla biti isporučena iz Kine. Sa revizijom kineskog zakonodavstva, oni sada mogu da se isporučuju železnicom, a mnogi proizvođači su to odmah iskoristili. Po mom mišljenju, ovaj zahtev će trajati neko vreme”, rekao je Jang.
Evropska potražnja
Zaista, došlo je do porasta potražnje za električnim vozilima kineske proizvodnje u Evropi. Iako je Tesla ostao broj jedan po prodaji u prvoj polovini 2022. godine, broj dva i tri su oba kineski brenda: BID i Saic. Nemački brend Folksvagen se i dalje pojavljuje u vrhu, na četvrtom mestu, a sledi južnokorejski brend Hyundai/Kia.
Pobuna kineskih brendova na tržištu je već neko vreme predviđena i od strane GEFCO-a kada je još bio aktivan na severnom koridoru. Kako je Alis Defranouk, koja je tada radila za kompaniju, objasnila u aprilu prošle godine: „U 2021., najveći deo električnih vozila se proizvodi u Kini: 49 odsto. Ovo se poredi sa 27 procenata u Evropi, 17 procenata u SAD i 7 procenata u Japanu i Koreji.“
Ona je napomenula da je u tom trenutku kineska proizvodnja bila najvećim delom za domaće tržište, ali je primetila i da postoji potražnja sa evropskog tržišta, ne samo za gotovim automobilima, već i za auto delovima, kao što su akumulatori. Na osnovu ovih zapažanja, ona i mnogi drugi pozvali su kinesku vladu da otvori Novi put svile za električna vozila.
Auto delovi
Da li to znači da su svi proizvođači uskočili u voz? Verovatno ne, ili ne još. Kineski proizvođači za koje se zna da su uspostavili lanac snabdevanja železnicom su NIO, Hongqi, Xpeng i Lantu. Ali postoje i evropski brendovi sa fabrikama u Kini koji sada isporučuju svoja gotova vozila u Evropu, kao što su Smart, Folksvagen i Polestar.
Drugi trend koji se očekuje je isporuka auto delova železnicom, jer evropski proizvođači automobila često uvoze auto delove, posebno litijumske baterije, iz Kine. Ali, to se još uvek neće dogoditi železnicom, jer propis koji dozvoljava električna vozila i dalje isključuje delove automobila, a dozvoljava samo gotova vozila. Izvori iz Kineske železnice sugerišu da je zakonodavstvo u tom cilju u izradi, ali do tada će Novi put svile za električna vozila najviše koristiti kineskom tržištu.
izvor&foto: railfreight.com
