Aleksej Čekunkov, ministar razvoja ruskog Dalekog istoka i Arktika, izjavio je prošlog meseca da ruska vlada proučava mogućnost otvaranja više graničnih prelaza između Rusije i Kine na Dalekom istoku. Vest dolazi iz Kinesko-ruske informacione mreže.
Iza ovog nagoveštaja stoji porast potražnje za teretom i nedostatak kapaciteta. Čekunkov je objasnio da Rusija trenutno ima ozbiljan nedostatak transportnih kapaciteta u železnici, a godišnji manjak transportnog kapaciteta premašuje 70 miliona tona. U trenutnoj situaciji, obim kinesko-ruske trgovine se povećao, a tok robe se pomerio na jug i istok, a ovaj nedostatak će se verovatno udvostručiti.
Zamenik premijera Rusije i opunomoćenik predsednika u Dalekoistočnom federalnom okrugu Jurij Trutne rekao je da nedostatak kapaciteta leži u dve glavne železnice, Bea železnici i Transsibirskoj železnici. On je rekao: „Procenjuje se da će 2022. godine biti 258 miliona tona tražnje za transportom tereta. Količina koju ne možemo da završimo može da dostigne 100 miliona tona, što će doneti gubitke nacionalnoj ekonomiji od preko 23 milijarde evra. Zbog toga je hitno potrebno rešiti problem transportnih kapaciteta.”
Radovi na rekonstrukciji
Ruski zvaničnici nisu otkrili konkretne informacije o najavljenoj velikoj izgradnji. Početkom juna, konzorcijum Gazprom banke i građevinske kompanije BTS-Most poslao je pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u kojem predlaže da se produži i obnovi Bajkalsko-amurska linija (BAM) i Transsibirska železnica kako bi se ojačale veze sa azijskim zemljama i povećala trgovina.
Međutim, predlog još nije dobio suštinski odgovor. Rekonstrukcija može biti prvi korak u poboljšanju železničke infrastrukture, a može se pokazati kao još jedno prazno obećanje ruske vlade. Na kraju krajeva, interesi koji stoje iza tako ogromnog projekta su složeni i teško ih je izgraditi.
Skretanje tokova tereta
Prema podacima Generalne uprave carina, od januara do maja 2022. obim trgovine između Kine i Rusije dostigao je 65,81 milijardi američkih dolara, što je povećanje od 28,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Među njima, kineski izvoz u Rusiju porastao je za 7,2 odsto, a uvoz iz Rusije za 46,5 odsto. Stručnjaci predviđaju da bi obim trgovine između dve zemlje ove godine mogao da premaši 1 trilion juana.
RZD Logistika(Russian Railways Logistics) je saopštila da je njen opšti trend prilagođavanja tokova robe povećanje uvoza i izvoza robe na jug (tranzit Kaspijsko more/Crno more, međunarodni teretni koridor sever-jug) i Daleki istok. Pored toga, RZD je nedavno postigao dogovor sa kineskom železničkom kompanijom da postepeno povećava broj vozova koji prolaze kroz granične luke. Ostaje da se vidi da li ruska infrastruktura može da održi korak sa ovim razvojem.
izvor&foto: railfreight
