Finski ministar saobraćaja i komunikacija Timo Haraka nazvao je nedavni predlog Evropske komisije o evropskom standardnom koloseku „nerazumnim“. Stavovi finskih zvaničnika i stručnjaka se razlikuju, ali konkretno poenta izrade plana migracije za prelazak postojećih železnica na evropski kolosek nije dobro prihvaćena.
Evropska komisija je nedavno predložila da sve nove železničke veze koje će se graditi kao deo evropske transportne mreže (TEN-T) treba da budu u skladu sa evropskim standardnim kolosekom. „Finska ne prihvata ove promene koloseka i verujem da će se naši stavovi čuti tokom daljih diskusija”, odgovorio je u izjavi finski ministar saobraćaja i komunikacija Timo Harakka. „Sasvim je jasno da se posebni uslovi Finske moraju uzeti u obzir i da se mora održavati naš postojeći kolosek.“
On kaže da promena koloseka u Finskoj ne bi bila ni ekonomski ni operativno izvodljiva. Ublaženje postojećih koloseka na standardni evropski standardni kolosek nije obavezno u predlogu Komisije. Međutim, kaže se da treba izraditi plan prema ovom evropskom standardu nominalne širine koloseka za sve postojeće pruge. Linije u kojima to nije opravdano na osnovu analize troškova i koristi su već izuzetak od ovoga. Finski ministar saobraćaja smatra da bi Finskoj trebalo dati zvaničnu derogaciju od uslova da pređe na evropsku nominalnu širinu koloseka.
Logistička pozicija Finske
Međutim, ima i pozitivnih reakcija na predlog. Päivi Vood, viši savetnik za transport i ekonomsku politiku u Finskoj Privrednoj komori, rekao je da je predlog „strateški važan“, jer situacija bezbednosne politike zahteva da Finska bude jače povezana sa Evropom i Zapadom. Naročito dugoročno, predlog komisije je veoma relevantan za Finsku.
„Pozadina predloga komisije su efekti ruskog rata na tržište, posebno na snabdevanje hranom. Posebno je naglašen značaj funkcionalnog unutrašnjeg tržišta i transportnih veza u trenutnoj situaciji“, kaže Vud.
Ona ističe promenu logističke pozicije Finske nakon što je Rusija započela rat protiv Ukrajine. „Logistička lokacija Finske kao čvorišta Istoka i Zapada pretvara se u krajnju tačku na severnoj ivici Evrope. Zatvaranje ruskog vazdušnog prostora, sankcije, hronična nestašica kontejnera u pomorskom transportu i povećane cene energije utiču na operativnu i održavanje pouzdanosti finske logistike pored transportnih troškova.“
Dva različite širine koloseka
Vud takođe skreće pažnju na činjenicu da su druge zemlje naučile da žive sa dva različita koloseka, primer za to je Španija, koja je pored svog iberijskog koloseka izgradila pruge za velike brzine u okviru evropskom koloseku. Nova pruga Rail Baltica u izgradnji takođe će biti deo evropskog koloseka, povezujući Estoniju, Letoniju i Litvaniju koje imaju postojeću rusku železničku mrežu. Evropska širina koloseka bi takođe olakšala operaterima da uđu na tržište u Finskoj.
Pored toga, bezbednosna politička situacija Finske takođe zahteva jaču vezu sa jugom i zapadom kako bi se omogućila i vojna mobilnost. „Sa finansijske tačke gledišta, predlog bi sa sobom doneo i veće mogućnosti za korišćenje sredstava EU u Finskoj u kratkoročnom i srednjem roku“.
Potrebna je strateška vizija o tome kako bi se Finska jače povezala sa ostatkom Evrope. Stoga bi takođe bilo vredno preispitati značaj Talinskog tunela, koji povezuje Finsku sa Estonijom preko Baltičkog mora, kaže Vud.
Veza sa Rusijom
Finski standardni širina koloseka je 1.524 milimetra, koji se takođe koristio u bivšem Sovjetskom Savezu, čiji Finska, međutim, nikada nije bila deo. Ovo je šire od evropskog standardnog koloseka širine 1.435 mm, koji se koristi u većini evropskih zemalja. Nekoliko drugih zemalja u istočnoj Evropi ima pruge sa ruskim standardnim kolosekom od 1.520 mm: baltičke države Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, Slovačka i Bugarska. Za ove druge zemlje, to se uglavnom odnosi na linije koje se povezuju sa Rusijom ili Ukrajinom, a većina koloseka je u evropskom standardnom koloseku.
Komisija takođe predlaže da se TEN-T mreža proširi na Ukrajinu i Moldaviju. Rusija i Belorusija takođe treba da budu uklonjene sa TEN-T mapa, pošto širenje TEN-T mreže na ove zemlje više nije cilj.
Dotične linije u Finskoj
Za Finsku, Komisija predlaže da se osnovna železnička mreža završi u Kouvoli (umesto Vainikkala) i da se skandinavsko-mediteranski koridor završi na osovini Kouvola-Kotka-Hamina umesto na ruskoj granici, kao „poslednjoj milji” granične veze sa Rusijom i Belorusijom trebalo bi da budu degradirane sa osnovne TEN-T mreže na sveobuhvatnu mrežu. Ove transportne veze bi ostale u nadležnosti TEN-T mreže, a za njih bi bila dostupna sredstva EU, priznaje ministar saobraćaja Haraka. Međutim, „kako bilo kakve predložene promene ne smeju da potkopaju poziciju istočne Finske, ne možemo da prihvatimo ni ovaj amandman“.
Linije na kojima je gradnja već počela pre nego što je uredba stupila na snagu takođe se ne smatraju „novim železničkim vezama“. U Finskoj bi se obaveza standardnog koloseka za nove pruge odnosila na deonice pruga koje trenutno planiraju projektne kompanije, posebno na projektnu kompaniju Finske železnice i projektnu kompaniju istočne železničke veze. Za projektnu kompaniju koja planira jednosatnu brzu železničku vezu Helsinki-Turku, zahtev bi se verovatno odnosio samo na novu deonicu Espoo-Salo, navodi se u izjavi finskog ministra saobraćaja.
Finska je već pokušala da osigura da se zahtev za migraciju ne odnosi na Finsku u procesu izrade predloga, ali bezuspešno. O predlogu Evropske komisije sada će se pregovarati u Evropskom parlamentu i Savetu koji čine zemlje članice. Odluke ove važnosti ne treba donositi na brzinu; umesto toga, njihov uticaj bi trebalo da se propisno ispita.
izvor&foto: railfreight.com
