Belorusija je pristala da dozvoli ukrajinskom žitu namenjenom baltičkim lukama da prođe kroz zemlju, pod uslovom da se beloruskoj robi dozvoli da uđe i u te luke. Beloruske vlasti su ovo saopštile u petak, 3. juna, prenosi beloruska telegrafska agencija Belta.
Ukrajina, kao glavni svetski snabdevač žitom, suočava se sa poteškoćama u izvozu žita od rusko-ukrajinskog rata zbog blokade crnomorskih luka. Ujedinjene nacije aktivno posreduju u ovoj diskusiji kako bi se izbegla globalna kriza hrane. Trenutno se pregovaraju o dva rešenja: jedno je da se kroz Belorusiju prođe železnicom, a drugo da se što pre otvore crnomorske luke.
Spremni za otvaranje koridora
Što se tiče koridora kroz Belorusiju, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je u razgovoru sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom rekao da je zemlja spremna da obezbedi neophodne kapacitete za tranzitni izvoz ukrajinskog žita, i predložio razgovore sa ukrajinskom vladom kako bi se razgovaralo o toj odredbi. svoje lučke dozvole za belorusku robu.
Istovremeno, Belorusija je zatražila da se luke u Nemačkoj, Poljskoj, baltičkim državama ili Rusiji otvore i za belorusku robu.
Belorusija je najveći proizvođač i izvoznik potaše, koja se uglavnom prevozi železnicom do luke Klajpeda, a zatim se morskim putem prenosi na druge destinacije. U avgustu prošle godine, Sjedinjene Države su najavile sankcije beloruskim fabrikama potaše, koje su stupile na snagu 8. decembra i još uvek su na snazi. LTG Litvanske železnice raskinuo je ugovor o transportu beloruske potaše, zbog čega je Belorusija morala da traži druge rute.
U međuvremenu, pregovori o ponovnom otvaranju crnomorskih luka se vode, ali za sada sa slabim rezultatom. Ruski predsednik je rekao da je zemlja spremna da olakša transport ukrajinskog žita i beloruske potaše kroz crnomorske luke, ali samo ako sankcije Zapada budu ublažene. Ukrajina je odbacila predlog, na osnovu bojazni da će ruski brodovi u luci biti korišćeni u vojne svrhe.
Najverovatnije opcija
Pošto se rešenje na Crnom moru ne nazire, čini se da će koridor kroz Belorusiju najverovatnije uspeti. Zaobilazni put do Poljske je takođe opcija. Međutim, ovaj pristup se suočava sa preprekama u pogledu kapaciteta i efikasnosti transporta. Voz treba dva puta da promeni kolosek, jednom u Poljsku, a drugi u Litvaniji. Litvanski ministar Marius Skuodis rekao je da železnička mreža trenutno omogućava dva voza dnevno iz Poljske do luke Klajpeda.
Nasuprot tome, tranzit kroz Belorusiju je idealniji. Belorusija ima prugu širokog koloseka, a vozovi ne moraju nužno da menjaju koloseke na pola puta, čime se poboljšava efikasnost transporta tokom celog putovanja i omogućava da se više teretnih vozova saobraća na postojećoj železničkoj mreži.
Osim toga, ukrajinske železnice polažu nade i na rute koje prolaze kroz Mađarsku, Slovačku i Rumuniju. Ali u svakom slučaju, kapacitet postojeće železničke mreže je kap u poređenju sa tradicionalnim morskim putevima. Zajedno sa složenim zapletima u okolnim zemljama, čini se da je malo nemoguće koristiti železnicu kao spasioca za snabdevanje hranom u svetu.
izvor&foto: railfreight
