Indeks PMI za industrijski sektor evrozone nastavlja da se bori, a nema znakova oporavka na vidiku. Industrijska stagnacija Nemačke dodatno pogoršava situaciju.
Indeks PMI evrozone je u avgustu iznosio 45,8 poena, što je treće uzastopno čitanje na ovom nivou. Prag od 50 tačaka je linija razdvajanja između ekspanzije i kontrakcije u proizvodnom sektoru, a najnovija brojka ukazuje na nastavak značajnog smanjenja proizvodne aktivnosti. Indeks je ostao ispod 50 poena od jula 2022.
Nove porudžbine, kako domaće tako i međunarodne, još više usporavaju, uništavajući sve kratkoročne nade za oporavak.
Nove porudžbine, uključujući i one iz inostranstva, opadaju najbržim tempom od početka ove godine. Uprkos tome, nivoi proizvodnje su samo neznatno opali jer su se proizvođači fokusirali na otklanjanje zaostalih predmeta. Shodno tome, tempo smanjenja zaostalih predmeta bio je najbrži od februara ove godine.
Nizak nivo novih porudžbina doveo je do smanjene nabavne aktivnosti među kompanijama, što je rezultiralo smanjenjem zaliha proizvodnih inputa. Nespremnost da se investira u nova proizvodna sredstva, zajedno sa korišćenjem postojećih zaliha, odražava širu kolebljivost unutar sektora.
Sentiment među proizvođačima evrozone pao je na najniži nivo u poslednjih pet meseci.
Rastuća zabrinutost zbog inflacije
Iako je prodaja proizvođača opala, cene gotovih proizvoda su porasle prvi put od aprila 2023. To je bilo podstaknuto stalnim povećanjem operativnih troškova, posebno onih koji se odnose na transport, usled porasta morskih stopa koje utiču na cene uvoza van EU i repromaterijala u poslednja tri meseca. Dr de la Rubija je istakao da je povećanje cena razlog za zabrinutost Evropske centralne banke, koja nastoji da kontroliše inflaciju.
Velike ekonomije deluju kao kočnice, a ne motori
Kao i prethodnih meseci, najveće ekonomije evrozone, Nemačka i Francuska, ometale su, a ne pokretale ekonomske performanse kontinenta. Nemačka je zabeležila 42,4 poena, a Francuska 43,9 poena – njihova najslabija PMI očitavanja u pet, odnosno sedam meseci. Nivoi indeksa obe zemlje ispod praga od 44 poena ukazuju na ekonomsku kontrakciju.
Među ispitanim zemljama samo su Grčka (52,9 poena), Španija (50,5 poena) i Irska (50,4 poena) pokazale industrijsku ekspanziju. Međutim, važno je napomenuti da je tempo ekspanzije u Grčkoj i Španiji oslabio u poređenju sa prethodnim istraživanjem. Za Grčku je ovo bio najsporiji rast u poslednjih osam meseci. Italija, blizu granice od 50 poena sa 49,4 poena, zabeležila je najbolji učinak u poslednjih pet meseci.
Nemačka industrija se suočava sa stalnim izazovima
Tekuće borbe Nemačke zabrinjavaju širi evropski kontekst. Uprkos nadama za oporavak, nemački proizvodni sektor nastavlja da opada, a poslednji avgustovski izveštaj pao je na 42,4 poena sa 43,2 poena u julu. Iako period odmora može delimično uticati na ovaj rezultat, rezultat od 42,4 poena je alarmantan za najveću industrijsku bazu evrozone.
Slično široj evrozoni, nemački proizvodni sektor se bori sa nedostatkom novih porudžbina, koje su u avgustu opale najbržom stopom od novembra 2023. Ovaj pad je vođen slabom potražnjom potrošača i stagnirajućim građevinskim sektorom, pri čemu su izvozne narudžbine takođe značajno padaju .
Iako proizvodnja nije opala tako naglo kao porudžbine, stopa smanjenja je usporila u odnosu na jul, ipak je doživela drugi najveći pad u poslednjih šest meseci. Nemački proizvođači su brzo rešili nagomilane zaostale u proizvodnji, postigavši najbrži tempo u poslednjih devet meseci. U međuvremenu, kupovna aktivnost je bila najniža u poslednjih deset meseci.
Iako cene finalnih industrijskih proizvoda u Nemačkoj još nisu počele da rastu, kao što se vidi u evrozoni, trend bi se uskoro mogao promeniti. Stopa pada konačnih cena je najmanja od početka sadašnjeg niza sniženja.
Produžena recesija u nemačkoj proizvodnji
Produženi pad u nemačkom proizvodnom sektoru je primetan, sada u njegovom 22. uzastopnom mesecu usporavanja – situacija koja nije viđena u poslednjih 30 godina, gde je najduži istorijski oporavak trajao 20 meseci nakon recesije. Dr de la Rubija pripisuje produženi pad pojačanoj konkurenciji iz Kine, posebno u tradicionalnim nemačkim industrijama kao što su proizvodnja automobila i mašina. Kineska konkurencija je značajno smanjila potražnju za nemačkim industrijskim proizvodima širom sveta.
izvor&foto: trans.info
