Šta sa dotrajalim baterijama električnih automobila?

Prelazak na električna vozila (EV) predstavlja važan korak u borbi protiv klimatskih promena, ali usled globalnog oduševljenja ekološkim automobilima ne smemo da previdimo potencijalne opasnosti po životnu sredinu koje dolaze sa njihovim masovnim korišćenjem.

Tu pre svega mislimo na litijum-jonske baterije koje, ukoliko se pravilno ne odlažu i recikliraju, mogu da eksplodiraju i oslobode opasne materije.

Osim toga, iskopavanje litijuma predstavlja veliki problem za životnu sredinu jer zagađuje reke i okolno zemljište, a incidenti poput pomora ribe i stoke doveli su do toga da se otvaranju novih rudnika pruža sve veći otpor, kako u našoj zemlji, tako i šire.

Prema pisanju Energetskog portala, između 2016. i 2018. godine cena litijuma se udvostručila, pa su mnoge autokompanije već sada prepoznale da je ulaganje u sisteme za reciklažu podjednako važno kao i razvijanje autoindustrije budući da je korišćenje recikliranih materijala podjednako efikasno, a daleko isplativije.

Na koji način se recikliraju baterije?

Za sada se svega pet do 10 odsto litijum-jonskih baterija u svetu reciklira, prenose svetski mediji. Ipak, to ne treba da nas obeshrabri jer vodeće autokompanije poput Nisana, Renoa i Volkswagena uveliko rade na razvijanju tehnologije za recikliranje i otvaraju postrojenja za tu namenu. Volkswagen za sada reciklira oko 3.600 baterija godišnje, a ni ostale kompanije ne zaostaju, prenose svetski mediji.

Recikliranje baterija električnih automobila je zahtevno jer troši veliku količinu energije, a sam proces obavlja u nekoliko koraka. One se najpre usitne ili istope, a potom se različite komponente odvajaju magnetima i dalje prerađuju ne bi li se ponovo iskoristile.

Manuelno odvajanje litijum-jonskih ćelija učinio bi reciklažu efikasnijom i čistijom, ali ova metoda nosi rizik po radnike. Rešenje bi mogla biti automatizacija i korišćenje robotike, premda su u opticaju i alternativne metode kako bi se efikasnost reciklaže popela sa trenutnih 60 odsto iskorišćenih materijala na 95 do 100 odsto.

Pored reciklaže, postoje i drugi načini da negativan uticaj litijum-jonskih baterija svedemo na minimum. Prilikom kupovine automobila, mogli bismo da damo prednost onima sa manjom baterijom, naročito ukoliko kupujemo vozilo za gradsku vožnju, pa nam veliki domet nije preko potreban.

Litijum-jonske baterije našle su i svoju sekundarnu namenu za skladištenje struje iz obnovljivih izvora. Kućna baterija Power Wall prikuplja energiju iz solarnih panela koju možemo koristiti noću ili je poneti na put, a ideja je potekla od kompanije Tesla. 

*izvor: energetskiportal.rs ; foto: pixabay.com