Teško da bilo koja industrija ima toliko koristi od Evropskog zelenog dogovora kao rudarstvo i prerada litijuma. Kompanije u ovoj industriji biće značajni indirektni primaoci 1 bilion evra Green Deal fondova za održiva ulaganja.
Plan je da pomenuti novac teče ka proizvođačima litijuma kroz dva glavna elementa Evropskog zelenog dogovora:
- Čista energija – litijumske baterije za sisteme za skladištenje energije
- Održiva mobilnost – litijumske baterije za EV
Niko neće tvrditi da stvara unosne poslovne prilike za zemlje sa ogromnim rezervama litijuma, ali u isto vreme zbunjuje međunarodnu zajednicu u smislu njene zavisnosti od nekoliko ključnih igrača na tržištu.
Kineska dominacija u lancu snabdevanja litijumom
Trenutno, 2 od 3 najveća proizvođača litijuma u smislu tržišne kapitalizacije imaju sedište u Kini. Kineske kompanije žure da razviju litijumske projekte u različitim delovima sveta, a poslednji put je to bio slučaj u Južnoj Americi. Pored toga, kineska vlada de facto kontroliše više stranih poduhvata za ekstrakciju litijuma. Sve ovo čini očiglednim da Narodna Republika Kina gotovo poseduje industriju (veruje se da je Kina kontrolisala 65% svetskih kapaciteta za preradu i rafinaciju litijuma 2021. godine). Kineski udeo na tržištu litijum-jonskih baterija može biti još zapanjujući, sa procenama od čak 80% (ovo je delimično vođeno velikom domaćom potražnjom).
Kako Evropa planira da reši svoju ranjivost na litijum?
Ova situacija nameće očiglednu paralelu sa evropskom zavisnošću od ruskog gasa i podstiče vlade EU da preduzmu smele akcije. Evropski napredak u izgradnji regionalnog lanca snabdevanja litijumom šalje oprečne signale – s jedne strane, planirano je još 35 gigafabrika u Evropi do 2035. godine (ukupno 65), s druge strane, prema Godišnjem pregledu rudarskih kompanija Fraser Instituta za 2021. Godinu, Evropa gubi od konkurencije u atraktivnosti ulaganja u rudarstvo.
Da li zapadni svet zaostaje u kapacitetu proizvodnje baterija? Zašto je to važno?
Da bi imale trajan uticaj na trenutni lanac snabdevanja litijumom, zapadne demokratije treba da pristupe industriji sveobuhvatno, doprinoseći razvoju ljudskog kapitala, infrastrukture i drugim metodama povećanja investicione privlačnosti za poslovanje. Do sada su Evropa i Severna Amerika zajedno imale čvrste planove za 48 novih gigafabrika. Ovo područje ukupno daje 101 gigafabriku, što je prilično malo u poređenju sa kineskim planovima da do kraja decenije imaju 226 operativnih gigafabrika sa ukupnim kapacitetom od 4.500 GWh. Prema procenama Svetske banke, da bi se zadovoljila rastuća potražnja, proizvodnja minerala, kao što su grafit, litijum i kobalt, moraće da se poveća za skoro 500% do 2050. Godine.
Zaključak
Na kraju, moramo biti jasni – litijum je tu da ostane. Čak i najperspektivnija tehnologija baterija budućnosti – solid-state baterije – uključuje ovaj materijal. Dominacija zapadnih demokratija u istraživanju i razvoju baterija je velika konkurentska prednost, ali kao što su poslednje 2 godine pokazale: Globalizacija u određenim oblastima treba da ide ruku pod ruku sa diversifikacijom lanca snabdevanja i kontinuiranom analizom rizika. Prema tome, kompanije koje posluju u industriji treba da ispitaju sledeće:
- Šta treba naučiti iz gasne zavisnosti Evrope od Rusije?
- Kolika je verovatnoća geopolitičkih tenzija u zemljama koje snabdevaju svet litijumom?
- Koliko će ozbiljan biti uticaj hipotetičkih geopolitičkih tenzija biti na lanac snabdevanja litijumom?
Da li se krećemo dovoljno brzo da diverzifikujemo lanac snabdevanja litijumom?
*izvor: allthingssupplychain.com; foto: unsplash.com
