Zanimljiva istorija: kako su strategije lanaca snabdevanja uticale na ishode ratova?

„Od najveće važnosti u ratu je da napadneš protivnikovu strategiju“ – Sun Cu, kineski pisac i mislilac.

Danas logistika i distribucija predstavljaju prilično komplikovane i napredne procese, ali njihovi počeci se vezuju za period od pre mnogo godina, u manje naprednom obliku. Logistika i snabdevanje jedni su od najvažnijih funkcija vojne organizacije, bilo moderne ili istorijske. Operativna logistika za vojsku odnosi se na skup aktivnosti koje se sprovode u cilju zadovoljenja svih onih koji su u to uključeni. To podrazumeva brigu o hrani, prevozu, ratnim materijalima, medicinskim uslugama i o još mnogo toga.

Putevima stare civilizacije…

Počeci ratovanja vezuju se za Mesopotamiju, pa možemo slobodno reći da je oduvek postojala potreba za snabdevanjem vojnih trupa. Neki od prvih kraljeva i generala imali su dva jednostavna izbora za upravljanje lancem snabdevanja, kada su odlučili da pošalju svoju vojsku u kampanju: prvi, dosta jednostavan metod, doneti ono što vam treba koliko god ste u mogućnosti i kao druga opcija pljačka zaliha na osvojenim područjima, pre svega stočne hrane. Međutim, i prvi i drugi izbor imali su dosta svojih manjkavosti.

Doba velikih drevnih imperija…

Kako je veličina vojske rasla i obim sukobas  znatno povećavao, tako je nastajala sve veća potreba za zalihama. Armiji Aleksandra Velikog od 65.000 muškaraca bilo je potrebno 195.000 funti zrna i 325.000 funti vode svakog dana. Sledeći Aleksandrove korake, Rimljani su imali potrebu savladati strategiju upravljanja lancem snabdevanja kako bi ublažili teret svoje ogromne imperije. Rimljani su videli važnost snabdevanja i stvorili veoma sofisticiran logistički sistem koji im je omogućavao snabdevanje velikih vojski na velikim daljinama, što je bilo bez premca u drevnom svetu.

Preko brda i još dalje…

Globalni ratovi koji su počeli u 17. veku stvorili su mnoštvo novih problema vojnim logističarima. Snabdevanje borbenih snaga u inostranstvu u neprijateljskoj zemlji bio je monumentalni zadatak tadašnje tehnologije.

Britanci su se suočili sa groznom situacijom snabdevanja tokom američkog revolucionarnog rata. Putovanje između luka u Irskoj i kolonija na udaljenosti od 3000 kilometara, samo po sebi predstavljalo je ogroman poduhvat.

Ipak, glavne reforme usledile su tek kada je na vlast došla nova sila u vojnoj logistici, a njegovo ime je bilo Napoleon Bonaparte. Logistika je postala glavna unutrašnja funkcija Velike armije i bila je izuzetno uspešna tokom kampanje Ulm 1805.  Ipak, i pored uspeha u Ulmu i Austerlicu, francusko majstorstvo snabdevanja i logistike propalo je pod britanskom blokadom i gerilskih ratova u Španiji.

Sledeći veliki napredak usledio je u obliku novog načina prevoza, železnice. Američki građanski rat je bio značajan trenutak za vojnu logistiku. Ljudi, oružje i zalihe tada su mogli da se kreću kroz velike udaljenosti u vrlo kratkom roku u poređenju s tradicionalnim metodama. Upotreba pruga tokom prusko-francuskog rata u Pruskoj često se navodi kao glavni primer logističkih modernizacija gde je nemačka vojska srušila Francusko carstvo u vrlo kratkom periodu.

Industrijsko i mehanizovano ratovanje

Prelaz veka i početak Velikog rata doveli su do još jednog pomeranja vojne logistike. Regrutacija je dovela do tada najmasovnijih armija koje su se brojile u milionima i borbenim frontovima koji su obuhvatali ceo stari kontinent. Većina logističkih strategija tokom rata oslanjala se na tehnike iz 19. veka.

U Prvom svetskom ratu mogućnosti korišćenja pruga i konja bile su proširene do krajnjih granica. Nemačka vojska je u početku imala uspeha sa prolećnom ofanzivom, koja je 1918. godine prerasla u potpuni neuspeh kada logistika nije uspela da drži korak sa napredovanjem vojske nad uništenim područjima. Neuspeh operacije Majkl bio je posednji ekser u kovčegu za Centralne sile.

U Drugom svetskom ratu došlo je do porasta mehanizacije sa raširenom upotrebom kamiona koji su zamenjivali snabdevanje konjima. Iako im je bila potrebna bolja saobraćajna mreža, oni su bili mnogo brži od svojih životinja. Nedostatak infrastrukture i klime uveliko je uticao na logistiku bilo kog pomeranja trupa u Severno-afričkoj kampanji, Burmi i drugim mestima. Nemačka invazija na SSSR, operacija Barbarossa, izgubila je zamah zbog lošeg logističkog planiranja uprkos pobedama na bojnom polju.

Čuveni TV kanal Viasat History, nedavno je u svom serijalu “Deset najjačih” na temu deset najjačih vojnih komandanata, na prvo nesto postavio sovjetskog maršala Georgija Žukova, ističući njegov doprinos pobedama u bitkama za Staljingrad 1943. i Berlin 1945. godine. Naročito se ističe da je pobeda za Staljingrad zapravo posledica presecanja nemačkog vojnog lanca snadbevanja.

Šta se danas nameće kao rezultat strategija snabdevanja…

Nakon Drugog svetskog rata, logistika je prešla iz ratovanja u posao. Fizička distribucija proizvoda počela je s fokusom na izlaznu aktivnost. Naručivanje, distribucija proizvoda i skladištenje, planiranje proizvodnje i pružanje usluga kupcima, trenutno su važni aspekti logističkog procesa.

Čitava industrija rođena je iz onoga što je započelo kao način da se proizvodi premeste od tačke A do tačke B. Mnoge kompanije se sada oslanjaju na outsourcing za neke ili sve svoje aktivnosti upravljanja lancem snabdevanja, što je rezultiralo razvojem logističkih provajdera za efikasan transport i praćenje robe.

Ko je na kraju pobednik…

Sukobi, resursi i tehnologija nastavljaju se razvijati, pa samim tim i potreba za snabdevanjem armija na terenu. Vojna logistika je ključna komponenta bilo koje borbene sile na planeti. Kao što se često tokom istorije vidi, pobednik je obično onaj koji uspe da obezbedi svoje trupe.

foto: pexels.com