Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen rekla je krajem maja da je izvoz pšenice iz Ukrajine smanjen na 200.000 do milion tona mesečno, u odnosu na 5 miliona tona pšenice koja je mogla da se izveze morskim putem pre početka rata.
Ukrajina je do sada uspostavila dve rute preko Poljske i Rumunije za izvoz pošto su njene luke zatvorene.
Luka Konstanca u Rumuniji ima kapacitet skladištenja od 1,5 miliona tona i može se pohvaliti najbržim terminalom za rukovanje žitaricama u EU. Lučke vlasti Konstanca izvestile su da će 616.000 tona ukrajinskog žita biti isporučeno preko luke do kraja juna.
Međutim, tempo i cena ukrajinskih žitarica koje prolaze kroz rumunske luke su problematični zbog nekoliko logističkih izazova. Tranzit žitarica u Rumuniju podrazumeva transportovanje železnicom do luka na reci Dunav i utovar tereta na barže za plovidbu do luke Konstanca.
Prevoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda železnicom do luka u Rumuniji je skup i dugotrajan. Železnički granični prelazi imaju ograničen kapacitet za zamenu šinskih točkova, jer ukrajinska pruga sa širinom od 1.520 mm povezuje sa Rusijom, a ne sa Rumunijom, gde pruge imaju širinu od 1.435 mm.
Daejin Lee, vodeći analitičar transporta u S&P Global Market Intelligence, prokomentarisao je: „Obim izvoza žitarica iz Ukrajine tokom sezone žetve žita u Crnom moru koja počinje u trećem kvartalu biće prilično ograničena i očekuje se da će se globalna nestašica žitarica, posebno pšenice, nastaviti u bliskoj budućnosti. Ovo pitanje lanca snabdevanja ostaće glavni rizik za povećanje inflacije hrane u narednim mesecima.
„S obzirom na velike količine žitarica koje treba da se izvoze iz Ukrajine i nedostatak prostora za skladištenje žitarica, mnoge zemlje u Evropi i van nje raspravljaju o rešenjima za izvlačenje ukrajinskog žita iz zemlje“, novi su brokerski izveštaji.
Crnomorska konsultantska firma Informall BG sa sedištem u Odesi istakla je da se očekuje da će značajan deo ukrajinskih žitarica nastaviti da teče ka lukama Poljske i Litvanije na Baltičkom moru, kao i u Konstancu. Međutim, njihov terminalni kapacitet je takođe ograničen, posebno tokom sezone žetve.
Bugarska luka Varna ponovo se pojavila kao jedna od potencijalnih kapija za ukrajinske agro-izvoznike, ali Informal tvrdi da je u poređenju sa Konstancom, Varna dostupna samo kopnenim putem, a da bi se bavila sličnim količinama onoga što radi rumunska luka, trebalo bi da primi preko 4.400 utovarenih kamiona ili najmanje 1.660 šinskih vagona u istom vremenskom periodu.
„Uprkos blizini Varne sa Ukrajinom, kopneni koridor koji povezuje obe zemlje je nedovoljno razvijen, što stvara ozbiljne logističke izazove za izvoznike koji su voljni da prebace znatnu količinu žitarica preko luke“, naglašava Informal BG.
Ove nedelje, SAD su objavile nameru da pomognu u izgradnji privremenih silosa na granicama Ukrajine, uključujući Poljsku. Pošto je ostalo malo skladišnog prostora za sledeću žetvu u Ukrajini koja počinje krajem jula, novi silosi mogu da obezbede veće skladišne kapacitete i olakšaju logistički transfer od kamiona do silosa, a zatim ih odvezu u okean da bi se izvozili kroz Evropu i ostatak svet.
Ujedinjene nacije su razgovarale sa Rusijom i odvojeno sa Turskom kako bi pokušale da sklope sporazum sa ciljem da se ponovo omogući siguran izvoz žitarica preko Crnog mora. Međutim, imajući u vidu opasnu prirodu plovidbe u ratom rastrzanim vodama Ukrajine, BRS upozorava da bi troškovi osiguranja za bilo koji brod koji trguje crnomorskim brodskim putevima verovatno bili veoma visoki.
U srodnim vestima o pšenici, smanjenje obima izvoza iz Argentine izgleda kao da će doprineti nestašici pšenice širom sveta koja se već oseća na globalnim tržištima.
„Sada se čini da prilika Argentine da popuni prazninu koju je ostavila Ukrajina izmiče pošto je izvozna kvota smanjena za 31 odsto, a žetva pšenice 2022/23. će verovatno biti najgora u poslednjih 12 godina“, prokomentarisao je Niels Rasmusen, šef analitičar transporta u BIMCO.
Argentina je bila šesti najveći izvoznik pšenice u 2021. godini, sa 7,2% svetskog izvoza. U prva četiri meseca 2022. zemlja je izvezla 9,5 miliona tona pšenice iz rekordne žetve 2021/22.
U martu 2022. godine, vlada Argentine je postavila kvotu za izvoz pšenice na 10 miliona tona za tržišnu 2022/23. godinu kako bi stabilizovala domaće cene i suzbila dvocifrenu inflaciju.
„U najboljem slučaju, izvoz Argentine za marketinšku sezonu 2022/23 će stoga pasti za 6,4 miliona tona. U najgorem slučaju, kašnjenja u sadnji pšenice zbog suše, posebno na severoistoku, dovode u sumnju da li će potpuna izvozna kvota biti ispunjena“, rekao je Rasmusen.
izvor&foto: splash247
