Od „računanja magle“ i automatizovanih kamionskih konvoja, do robotike i 3D štampanja, budućnost je već tu za lanac snabdevanja.
Disruptivna tehnologija je napredak koji menja način na koji potrošači, industrije ili preduzeća funkcionišu. Disruptivne tehnologije imaju potencijal da zamene vekovne prakse. Nekoliko oblasti poslovanja doživljavaju više takvih promena od lanaca snabdevanja. One se razvijaju da postanu digitalne mreže koje su na zahtev i uvek uključene. Kao takvi, imaju potencijal da isporuče ogromne ekonomske i ekološke nagrade, podstičući produktivnost i održivost, pokrećući nova tržišta i podstičući inovacije.
Kao i kod svih ometajućih tehnologija, odabir pravog vremena za ulaganje je ključna stvar. Neke ometajuće tehnologije – kao što je napredak industrije 4.0 (Internet of Things-Internet stvari) – više su ugrađene od drugih (3D štampanje). Ali za deset godina, većina tehnika navedenih ovde će imati seizmički uticaj na način na koji kompanije premeštaju robu od A do B.
Evo ih, po redosledu njihovog uticaja na današnje lance snabdevanja:
10. 3D štampa
3D štampa je prešla dug put od ranih 1980. godine, kada je proizvodila samo plastične prototipove. Sada, 3D štampa proizvodi gotovu robu od materijala uključujući metal, telesno tkivo, beton i hranu.
„3D štampač bi mogao da bude postavljen da revolucioniše buduće lance snabdevanja smanjenjem složenosti snabdevanja, povećanjem brzine na tržištu proizvoda, smanjenjem globalnog uticaja ograničavanjem isporuke robe širom sveta, istovremeno omogućavajući štampanje rezervnih delova na udaljenim lokacijama. Iako 3D štampanje nije postavljeno da zameni masovnu proizvodnju, ono će otvoriti svet personalizacije proizvoda koji bi mogao da oblikuje zahteve potrošača.”
9. Računanje magle
Svi znamo za „oblak“, ali šta je sa „maglom“? Ovo je novi koncept koji širi podatke na više servera bez oslanjanja na bilo koju lokaciju. Koristi virtuelne bafere za beskonačno premeštanje paketa podataka, što znači da datoteka nikada nije potpuno na jednom mestu. Takva mreža ima potencijal da analitiku velikih podataka učini sigurnijom i stabilnijom, jer ni u jednom trenutku nijedan jedini podatak nije na jednoj lokaciji.
8. Autonomna vozila
Za deceniju, vozači kamiona će se voziti na potpuno nov način. Kroz integraciju komunikacije između vozila i radarskih sistema za izbegavanje sudara, flote kamiona će se voziti u „vodovima“, koristeći aerodinamiku za uštedu goriva. Glavni kamion određuje tempo. Tehnologija sinhronizuje kočenje i ubrzanje između parova kamiona. Ova komunikacija osigurava da kamioni putuju na bezbednoj udaljenosti.
Vodovima upravlja mreža zasnovana na oblaku koja povezuje kamione preko mobilnih komunikacija i Wi-Fi-ja. Nadzor zasnovan na oblaku ograničava vodove na određene puteve u uslovima bezbedne vožnje.
Teško da je to originalna ideja. „Vod“ je samo druga reč za „konvoj“. 1970-ih vozači kamiona su koristili CB radio da bi uradili potpuno istu stvar. Postojala je čak i hit pesma o konvojima 1970-ih. „Imamo sami vod“.
7. Dronovi
Sve veća potražnja za beskontaktnim isporukama vidi se da se dronovi koriste za isporuku paketa. Procenjuje se da danas postoji oko 20.000 dronova koji obavljaju maloprodajne isporuke, a procenjuje se da je oko 500.000 dronova registrovano za komercijalnu upotrebu kod Federalne uprave za vazduhoplovstvo (FAA) u SAD. Očekuje se da će tržište isporuke paketa dronom porasti sa 528 miliona dolara u 2020. na 39 milijardi dolara. Gartner procenjuje da će isporuka dronom ne samo smanjiti troškove isporuke na poslednjem kilometru za 70 procenata, već će i proces isporuke učiniti energetski efikasnijim.
6. Nosiva tehnika
Tehnologija koja se može nositi su pametni elektronski uređaji bez upotrebe ruku koji automatski isporučuju informacije korisniku. Povezane naočare i odeća postaju sve češći u skladištima. Kompanije kao što je UPS koriste nosive uređaje kako bi pojednostavili procese u lancu snabdevanja i uštedeli vreme.
Nedavna studija IDC-a otkrila je 160 miliona nosivih uređaja isporučenih u 2019. godini – iako je 120 miliona od njih završilo na zapešćima javnosti, pod maskom pametnih satova i digitalnih uređaja za životni stil.
5. Blockchain
Blockchain je spreman da značajno promeni način na koji trgovci na malo i proizvođači potrošačke robe vode svoje lance snabdevanja. Univerzalna potreba za sigurnim transakcijama i potražnja za transparentnošću već određuju kako se kupci odnose prema brendovima. Blockchain zadovoljava ove potrebe tako što garantuje poreklo robe, kao i sigurnost transakcije.
4. Robotika i automatizacija
Nije više stvar romana Isaka Asimova, robotika revolucioniše lanac snabdevanja i pruža značajnu vrednost. Poboljšava brzinu i tačnost operacija, posebno u skladištenju i proizvodnji.
Roboti takođe pomažu kompanijama da povećaju produktivnost radnika, smanje stopu grešaka, skraću vreme biranja, sortiranja i skladištenja; i povećati pristup teškim ili opasnim lokacijama. A sa trenutnim nedostatkom radne snage – i opštom nesklonošću ljudi da rade u skladištima – roboti su radnici na poslednjem kilometru budućnosti.
3. Prediktivna analitika
Veliki podaci su odavno prestali da budu popularna reč; to je sada vodeći princip upravljanja lancem snabdevanja. Ali imati podatke i shvatiti ih su različite stvari. Unesite prediktivnu analitiku. Ovo koristi primenjeno statističko modeliranje i rudarenje podataka da bi šefovima lanca snabdevanja dalo pogled od 360 stepeni na pejzaž snabdevanja. Istraživanja pokazuju da je pet puta veća verovatnoća da će donošenje odluka u organizacijama sa visokim učinkom biti zasnovano na analitici nego na intuiciji, pri čemu je intuicija navika firmi sa lošim učinkom.
2. Inventar i alati za optimizaciju mreže
Ove vrste alata pomažu preduzećima da proizvode, skladište i distribuiraju proizvode efikasnije i efektivnije. Služba za korisnike je ključna reč ovde, sa svim vrstama poslovanja koje sada zahtevaju brzinu, vidljivost i transparentnost od partnera u lancu snabdevanja sa ciljem da zadovolje očekivanja kupaca. Nekada uglavnom usredsređen na maloprodaju, „na zahtev“ je sada kritičan za sve kompanije, bez obzira na veličinu, industriju ili poziciju u lancu snabdevanja. Rešenja koja optimizuju zalihe ili mreže lanca snabdevanja su sada de rigueur.
1. Internet stvari (IoT)
Ne tako davno, složeni lanci snabdevanja su više bili prepreka napretku. Ali ne više, zahvaljujući uglavnom Internetu stvari (IoT). Internet stvari je zaista nešto više od zbirne imenice za milijarde senzora koji su ugrađeni u različite uređaje (unutar lanca snabdevanja, ali i širom sveta, baš kao u frižiderima i automobilima). Internet stvari omogućava razmenu podataka – kako unutar tako i između sistema – preko Interneta, i može da iskoristi podatke koji se mogu primeniti iz koraka u lancu snabdevanja. Sada se koristi za lociranje materijala, servisiranje opreme i praćenje produktivnosti i efikasnosti.
Još 2013. bilo je oko 20 miliona pametnih senzora u upotrebi u lancima snabdevanja, koji su vraćali podatke uživo onima koji kontrolišu poluge snabdevanja. Očekuje se da će 2022. taj broj porasti na 1 bilion, a do 2030., Deloitte kaže da će biti raspoređeno 10 triliona senzora.
izvor&foto: supplychaindigital.com
