Velika Britanija ima dugu i slavnu pomorsku istoriju, koja je nekada bila ključna za protok robe širom sveta. Na TOP 5 listi, koja sledi, biće predstavljeno prvih pet britanskih luka po prometu robe, a ne samo TEU kapacitetima, što bi trebalo da objasni odsustvo luke Felikstou (Port of Felixstowe), koja je samo posmatrajući TEU kapacitivnost najprometnija luka u zemlji.
Važnost britanskih luka ponovo je došla u fokus, jer ova zemlja želi da sklopi nove trgovinske sporazume nakon Bregzita. Britanske luke već vrede 57 milijardi dolara za ekonomiju ove zemlje, u martu 2019. godine UK Major Ports Group pokrenula je plan od 10 tačaka za korišćenje pametnih tehnologija.
Pa da počnemo…
Luka Imingem (Port of Immingham)
Luka Imingem, takođe poznata kao Immingham Docks, je glavna luka na istočnoj obali, koja se nalazi na južnoj obali ušća Hamber zapadno od Grimsbija.
Otprilike 55,6 miliona tona tereta prošlo je kroz luku 2018. godine i deo je onoga što Associated British Ports (ABP) naziva „vodećim lučkim kompleksom u Velikoj Britaniji“.
Luka je kritičan deo lanca snabdevanja u Velikoj Britaniji, posebno za održivu proizvodnju električne energije i drugu proizvodnju energije.
Krajem 2019. i početkom 2020. godine bila je predmet ABP-ovog „Projekta Pilgrim“ inicijative od 42 miliona dolara za proširenje kapaciteta uz smanjenje emisija štetnih gasova.
Londonska luka (Port of London)
Luka London je zabeležila najveći rast od svih luka na ovoj listi poslednjih godina, pošto je njen promet skočio za 7% na 53,2 miliona tona u 2018. godini.
Nekada najprometnija luka na svetu, vekovima je bila centralna za ekonomiju Londona.
Tokom 18. i 19. veka njena pristaništa su se prostirala na 11 milja (17,7 km),a preko 1.500 dizalica je upravljalo sa 60.000 brodova godišnje.
Iako je značajno zaostala iza nekih od najvećih svetskih luka, i dalje je kritična zbog svoje lokacije na reci Temzi, koja nosi 60% sve robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva Ujedinjenog Kraljevstva.
Luka Sautempton (Port of Southampton)
Sautempton je treća najprometnija luka u Velikoj Britaniji za teret, koja nosi oko 34,5 miliona tona, i dom je drugog najprometnijeg kontejnerskog terminala u Velikoj Britaniji sa propusnošću do 1,9 miliona TEU.
Štaviše, to je najprometnija luka za rukovanje vozilima u Velikoj Britaniji, koja svake godine obrađuje 900.000 vozila. To je takođe najveća izvozna luka u zemlji, koja obrađuje 40 milijardi funti (52 milijarde dolara) u izvozu, od čega 36 milijardi funti (47 milijardi dolara) ide na tržišta van EU.
Njome upravlja ABP, i oduvek je bila glavno središte kretanja putnika i tereta za jug Engleske. Nekada je ova luka bila motor za britansku industriju brodogradnje i dala je doprinos mnogim pomorskim tehnološkim inovacijama, kao što su letelice i hidroavioni.
Pre pojave avijacije, to je bila kapija Velike Britanije u Evropu i svet.
Luka Liverpul (Port of Liverpool)
Mnogi veliki gradovi u Velikoj Britaniji imaju ponosnu pomorsku istoriju i ništa više u odnosu na Liverpul.
Grad Bitlsa, ujedno nekada i jedna od najvažnijih luka u Britanskoj imperiji, počinje da vraća svoj pomorski status zahvaljujući investicijama i ponovnom povezivanju sa svojim prethodnim statusom za izvrsnost transatlantskog brodarstva.
U 2018. godini preradila je 32,6 miliona tona, a u aprilu 2019. godine COSCO se obavezao na transatlantske usluge preko Montreala.
To znači da svih pet najvećih svetskih prevoznika sada pristaje u luku Liverpul, koja je nadograđena da opsluži i snabde najveće kontejnerske brodove nakon Panamak-a kroz izgradnju terminala Liverpool2 od 530 miliona (690 miliona dolara) koji je završen 2016. godine.
Pored toga, Peel Ports, operater terminala, najavio je u septembru 2019. godine da će uložiti dodatnih 21 milion dolara za poboljšanje operacija lanca snabdevanja.
Luka Milford Haven (Port of Milford Haven)
Luka Milford Hejven je najprometnija teretna luka u Velsu i prevezla je 30,9 miliona tona u 2018. godini.
To je najveća energetska luka u Velikoj Britaniji i dom je South Hook LNG terminala, najvećeg LNG terminala u Evropi.
Njena ekspertiza u oblasti energetike dovela je do toga da je nazvana „zona urbanih preduzeća“, oblast u kojoj se sprovode politike za podsticanje ekonomskog rasta – kao što su poreske olakšice i infrastrukturni podsticaji.
Trenutno sprovodi nekoliko velikih projekata, uključujući „piSCES“, koji ima za cilj da koristi tehnologije pametne mreže za smanjenje troškova i emisije ugljenika.
*izvor: porttechnology.org; foto: unsplash.com
