Top 10 Inovatora u lancu snabdevanja kroz istoriju

Obrazac napretka u praktično svakom poduhvatu obično je obeležen dugim periodima stalnog poboljšanja, ispresecanim revolucionarnim novim idejama i praksama koje rezultiraju promenama koraka. Lanac snabdevanja se ne razlikuje.

Upravo sada, vidimo upravo takvu promenu u lancu snabdevanja, uz usvajanje tehnologija industrije 4.0 i 5.0. Ovde se osvrćemo na ključne inovatore koji su tokom godina bili odgovorni za momente prodora koji su imali seizmički uticaj na prirodu snabdevanja.

10. Keith Oliver, logističar

Iako Oliver nije uticao na način na koji lanci snabdevanja funkcionišu kao takvi, on je skovao termin „lanac snabdevanja“ i na taj način zauvek promenio način na koji je širi svet razmišljao o snabdevanju. Pre ovoga, snabdevanje je bilo maglovit koncept, ali Oliver je ugradio ideju da to bude ekosistem međusobno povezanih delova. Takođe je definisao termin „upravljanje lancem snabdevanja“, kao koncept koji obuhvata „svo kretanje i skladištenje sirovina, inventara u toku procesa i gotovih proizvoda od mesta porekla do tačke potrošnje“.

9. Frederick Taylor, mašinski inženjer

Frederik Tejlor je bio američki mašinski inženjer koji je bio pionir masovne proizvodnje kasnih 1800-ih. Razvio je koncept proučavanja vremena i kretanja u fabrici i ideju „standardnih vremena“ za obavljanje određenih aktivnosti. Kasnije je stvoren princip sistema podsticaja i šema kompenzacije po komadu. Tejlorove ideje su zauvek promenile proizvodnu praksu i najavile početak snabdevanja u velikim razmerama.

8. Roy Mayeske, direktor transporta

Godine 1982, 3M je, kao i sva preduzeća u to vreme, delegirala transportne operacije svakom od svojih pogona i distributivnih lokacija. Tada je Roi Mayeske bio izvršni direktor kompanije 3M Transportation, a Mayeske je bio čija je ideja bila da objedini sve 3M-ove transportne sisteme kako bi se pronašla efikasnost mreže. 3M je kupio softver za mainframe kompanije Schneider National’s, kako bi povećao promenu. Ubrzo, praksa je postala uobičajena i postala je poznata kao Obračun troškova životnog ciklusa (LCC). Mayeske je i dalje u kompaniji 3M, kao izvršni direktor transporta.

7. Andre Martin, izvršni direktor

Kada je Andre Martin vodio operacije za Abbott Labs u Kanadi kasnih 1970-ih, našao se u sendviču između rukovodilaca proizvodnje i distribucije, od kojih niko nije imao nikakvu kontrolu nad zalihama. Tako je Martin napravio prvi kompjuterizovani sistem za planiranje zahteva za distribuciju (DRP), a nekoliko tehnoloških kompanija je nastavilo da pravi modele zasnovane na ovim konceptima. Bilo je to rođenje današnje softverske industrije za planiranje lanca snabdevanja.

6. Henry Ford, pionir automobilizma

Ford nije bio lik u lancu snabdevanja sam po sebi, ali kao jedan od osnivača masovne proizvodnje bio je odgovoran za preoblikovanje industrijskih procesa širom sveta, a sa tim i za način na koji se masovno proizvedeni proizvodi moraju pomeriti. Fordova inspiracija potekla je iz posete fabrici za pakovanje mesa, gde je primetio njihovu strategiju montažne trake, primenjujući isti pristup u proizvodnji svog automobila Model T 1913. Skratio je vreme proizvodnje po automobilu sa 12,5 sati do 93 minuta.

5. Ford Whitman Harris, proizvodni inženjer

Haris je bio američki proizvodni inženjer čiji će um kao žilet zauvek promeniti način upravljanja zalihama. Rođen je 1877. godine, a odrastao je u Portlandu. Posle srednje škole radio je četiri godine kao inženjerski šegrt i crtač za Belknap Motor Company i Maine Electric Company. Otprilike u to vreme Haris je formulisao ideju ekonomske količine porudžbine – metod za procenu najisplativije količine artikala za kupovinu od dobavljača, na osnovu troškova. Njegova ideja je široko prihvaćena nakon što je objavljena u časopisu Harvard Business Review 1934. Harisove ideje služe kao osnova za veći deo današnjeg donošenja odluka u lancu snabdevanja.

4. George Laurer, inženjer elektrotehnike

#Gde bi bilo bez bar koda (ili univerzalnog koda proizvoda – UPC) , da bi mu dao zvanični naziv. Lanac snabdevanja bi svakako bio na sasvim drugom mestu. UPC je zamisao Džordža Džozefa Lorera III, američkog inženjera za IBM u Severnoj Karolini, SAD. UPC je bio među 28 patentiranih ideja koje je razvio za kompaniju. Zasnovao je ideju na ranijem konceptu barkoda, koji je razvio američki pronalazač Džo Vudland. UPC je prvi put korišćen 1974. u Marsh’s Store-u u Ohaju, SAD, a ostalo je istorija. Danas nisu samo supermarketi oni koji imaju koristi od UPC-ova – oni su osnova lanaca snabdevanja koji se neometano odvijaju svuda, koji se koriste za praćenje i upravljanje zalihama.

3. Eiji Toyoda, pionir automobilizma

Još 1950-ih, kada je Tojoda bio izvršni direktor Tojote, posetio je brojne proizvođače automobila u Detroitu u misiji utvrđivanja činjenica. Tojoda je bio zaprepašćen količinom otpada i nedostatkom inovacija koje je video. Toliko zaprepašćen da je kada se vratio u Japan smanjio višak zaliha i naručio komponente i rezervne delove samo po potrebi. Rezultat je bila ušteda u efikasnosti koja je pokrenula Tojotu na tabeli proizvođača automobila, pored američkih proizvođača automobila koji su bili ukorenjeni u prošlosti. Tojoda je prepoznao da proizvodnja tačno na vreme (JIT) može smanjiti troškove i povećati efikasnost, i od tada je ostala uglavnom nepromenjena.

2. Sam Walton, preduzetnik

Volton je osnovao Walmart u posleratnim SAD i zaslužan je za transformaciju maloprodajne industrije, revolucionisanjem upravljanja lancem snabdevanja. Bez njega Walmart nikada ne bi izrastao iz malog grada u jednu od najvećih kompanija na svetu. Volton je promenio upravljanje lancem snabdevanja na tri načina: razvio je direktan lanac snabdevanja za svoje maloprodajne prodavnice i naručio nove tehnologije lanca snabdevanja. Nikada nije prestao da traži efikasnost lanca snabdevanja, a ovaj pristup je i dalje prisutan u današnjem Wolmartu, koji na pandemiju nije gledao kao na pretnju, već kao priliku da se još više poveća.

1. Malcolm McLean, logističar

Godine 1956. patent je odobren američkom logističkom biznismenu, Malkolmu Meklin-u za njegov „intermodalni kontejner za transport“. Meklinov izum nastavio bi da revolucioniše transport i međunarodnu trgovinu u drugoj polovini dvadesetog veka. Kontejnerizacija je dovela do ogromnih ušteda na transportu tereta, uklanjanjem potrebe za višestepenim rukovanjem pojedinačnim artiklima tereta i smanjenjem troškova zaliha skraćivanjem vremena tranzita. Kontejneri su takođe poboljšali pouzdanost i sigurnost tereta. Danas se širom sveta koristi oko 17 miliona transportnih kontejnera. Kaže se da je broj kontejnera na moru u bilo kom trenutku otprilike 5 miliona, dok se svake godine obavi 200 miliona kontejnerskih putovanja.

izvor&foto: supplychaindigital