Promene su neizbežne u savremenom upravljanju lancem snabdevanja, a upravljanje rizikom je od suštinskog značaja za uspeh. Rizici se razvijaju i vremenom postaju prevladavajući.
Strategije upravljanja rizicima u prošlosti nisu efikasne u promenljivom pejzažu i nijedna vrsta prevoza ne može izbeći rizike.
Površno shvatanje potencijalnih opasnosti u lancu snabdijevanja povećaće troškove transporta i umanjiti vrednost robe.
Razumevanje Top 10 globalnih rizika lanca snabdevanja može da deluje na smanjenje njihovog uticaja. Evo glavnih opasnosti koje bi trebalo uzeti u obzir:
1. Političke promene
Politička nestabilnost se nalazi na lestvici od 4 do 10, što se tiče zabrinutosti za uticaj na globalnu trgovinu. U zapadnoj Evropi Bregzit je imao negativan uticaj na trgovinu, stvarajući volatilnost i slabeći britansku funtu. Ovaj primer odražava samo jednu oblast zabrinutosti, dok promene političke pripadnosti i pripadnosti vladajućim strankama u zemljama širom sveta povećaće rizik za trgovinu.
Šta raditi u vezi toga?
Održavanje strožijeg nivoa usaglašenosti u operacijama, čak i ako vlade dozvoljavaju manje strog pristup. Oni smanjuju rizik kršenja zakona i zaštitne mere protiv primene novih propisa. Pored toga, brodari bi trebali potražiti nesrodne prevoznike koji posluju izvan pogođenih vlada, „trećih strana“, kako bi se bavili trgovinskim potrebama.
2. Ekonomska nestabilnost
Ekonomska nestabilnost predstavlja još jednu pretnju globalnoj trgovini. Na primer, bankrot 7. najveće brodarske kompanije Južne Koreje (Hanjin Shipping) doveo je do dramatičnog smanjenja brodskih kapaciteta za isporuku u globalnom lancu. Kapacitet je pao za tri posto, a do 14 milijardi dolara tereta nije bilo moguće pristupiti.
Šta raditi u vezi toga?
Razmotriti načine za povećanje stope zaposlenosti u zemljama u kojima se posluje. Na primer, razmisliti o pokretanju programa razvoja nauka, podsticanju karijere u lancu snabdevanja među srednjoškolcima i u interakciji sa zajednicom.
3. Ekstremni vremenski događaji
Ekstremno vreme predstavlja jedan od najznačajnijih globalnih rizika za okeanski teretni transport. Tropske oluje mogu bacati naokolo okeanske prevoznike kao smeće. Zavisno od rute, tropske oluje možda nisu bile značajna prietnja poslednjih godina. Međutim, globalne klimatske promene ukazuju da je opasnost od tropskih oluja u porastu.
Šta raditi u vezi toga?
Špediteri moraju preispitati upotrebu okeanskih ruta i utvrditi koji prevoznici mogu povećati otpremu u iščekivanju tropskih oluja. To omogućava fleksibilnost u skaliranju povratnih operacija tokom burnih perioda.
4. Rizici po životnu sredinu
Uticaj na životnu sredinu predstavlja još jedan kritični rizik u globalnoj trgovini. Ekološka odgovornost i održiva praksa su oba oblika društvene odgovornosti, a kako se donese više zakona koji regulišu životnu sredinu, okeanski prevoznici će biti pod većim nadzorom.
Šta raditi u vezi toga?
Osigurajti da se svi vraćeni proizvodi pridržavaju odgovarajućih ISO standarda i izbjegavanje nepotrebnog odlaganja otpada koji bi se inače mogao reciklirati.
5. Katastrofe
Katastrofe uključuju katastrofe nastale od ljudi i prirodne katastrofe koje ne spadaju u kategoriju povezanu sa vremenskim prilikama. Na primer, zemljotresi i glad su dve katastrofe koje mogu uticati na globalnu trgovinu. Prema nekim procenama stručnjaka, do 47 procenata isporučilaca nema rezervni plan za obezbeđivanje kontinuiteta posle prirodne katastrofe ili velikog kvara opreme.
Šta raditi u vezi toga?
Razviti čvrstu strategiju za osiguranje kontinuiteta nakon katastrofe. Ovo može da uključuje posvećenost resursa za održavanje operabilnosti, upotrebu alata zasnovanih na oblaku i još mnogo toga.
6. Povezivanje
U 24/7 svetu savremene trgovine, globalni rizici lanca snabdevanja takođe postoje u povezanosti današnjih sistema. Iako se sistemi mogu integrisati putem softvera otvorenog koda, integracija i modifikacija sistema povećava rizik. Svaka modifikacija može rezultirati dodatnim troškovima za nove nadogradnje, a loše integrisani sistemi mogu dovesti do uskih grla i poremećaja.
Šta raditi u vezi toga?
Kreirati rezervni resurs podataka. Decentralizovati skladištenje podataka. Proveriti da li je povezivanje sistema na sigurnoj mreži. Predlog je otkloniti ranjivosti svojih sistema, kao što su šifrovanje personalnih računara, tableta i pametnih telefona. Kada se integrišu sistemi, važno je izbegavati nepotrebne modifikacije i raditi sa stručnim integratorima sistema dobavljača da bi se maksimizirali efikasnost i profitabilnost.
7. Sajber napadi
Sajber napadi su postali preovlađujući rizik u savremenom upravljanju lancem snabdevanja. Neko sa zlom namerom mogao bi srušiti čitave mreže lanca snabdevanja i poremetiti tarife za kratko vreme. Sajber napadi takođe postaju oružje za teroriste, tako da svaka osoba, vlada ili agencija mogu raditi na tome da potkopaju nečiji digitalni otisak.
Šta raditi u vezi toga?
Izabrati dilere sistema lanca snabdevanja sa dokazanom dokumentacijom o održavanju strogih protokola za sajber-bezbednost, uključujući AES 256 enkripciju. Ograničiti pristup osoblja sistemu na one koji su neophodni za obradu pošiljki i održavati snažnu fizičku sigurnost objekata. Jak IT tim takođe mogu umanjiti rizik od sajber napada.
8. Integritet podataka i kvalitet
Integritet podataka odnosi se na kvalitet i snagu podataka za upravljanje u lancu snabdevanja. Pogrešni podaci mogu ostaviti prevoznike sa smanjenom profitabilnošću i otvoriti vrata kvara. Takođe, više kompanija je sklono izoliranju svojih podataka od drugih, povećavajući rizik. Strah od kršenja zakona je sveprisutan, ali integritet podataka može se ojačati deljenjem sa odgovarajućim partnerima u lancu snabdevanja.
Šta raditi u vezi toga?
Potvrditi podatke za tačnost i pravovremenost. Stari podaci su loši podaci. Sistemi koji koriste nadgledanje podataka u realnom vremenu mogu biti presudni korak u povećanju integriteta i kvaliteta podataka. Takođe, razmisliti o upotrebi tehnologija zasnovanih na blockchainu kako bi se retroaktivno uklonile pogrešne promene podataka. Dostavljači koji se prebace na saradnju sa podacima mogu povećati integritet podataka i smanjiti troškove okeanskih transporta.
9. Doslednost dobavljača
Samo 45 odsto dobavljača može nastaviti sa radom posle katastrofe. Poremećaj u doslednosti dobavljača može biti rezultat bilo kog rizika koji bi se mogao dogoditi. Doslednost dobavljača odnosi se i na proizvođače. Sirovi i reciklirani materijali podležu riziku poremećaja.
Šta raditi u vezi toga?
Odeljenja za nabavke moraju da preuzmu pun teret da obezbede konzistentnost dobavljača. To je moguće kroz stvaranje raznovrsne mreže dobavljača. Pošiljaoci bi takođe trebali proširiti raspoložive rute prevoznika da bi odgovorili na promene u dobavljačima koje se dešavaju.
10. Gubitak transporta
Tamo gde postoji rizik, postoji rizik od gubitka sposobnosti transporta robe. Čak i prevoznici sa jakim mrežama mogu pretrpeti zastoj s obzirom na rizik, tako da je planiranje da se ovi problemi prevaziđu ključan za uspeh.
Šta raditi u vezi toga?
Uporediti cenovne stope za oceanski teretni transport kako bi znali da li se dobija konkurentna cena. Zatim, identifikovati operatere koji održavaju portove i istražiti druge ugovore i usluge prevoznika koji se mogu koristiti kada trenutni operateri nisu dostupni. Pored toga, brodari bi trebalo da osiguraju teret ili transport, gde je to moguće, kako bi stvorili sigurnosnu mrežu. Ovo takođe služi za nadoknadu kupacima ili B2B partnerima za izgubljeni teret i propuštene rokove isporuke.
Proaktivno upravljanje rizikom je ključno za uspeh okeanskih tansporta. Važno je upoznati glavne rizike u globalnom upravljanju teretom. Samo nerazumevanje ovih rizika predstavlja rizik, stavljajući organizaciju na rub gubitaka i poremećaja profita.
Budući da upoređivanje tarifa za teretni saobraćaj omogućava donošenje odluka zasnovanih na podacima, to je bolje upravljanje rizikom.
izvor: supplychaingamechanger.com
photo by pexels.com
