Ako će automobili koji se sami voze biti ovde u bliskoj budućnosti, kako će se stavovi ljudi morati promeniti da bi se osiguralo da autonomna vožnja bude široko prihvaćena? Studija &Audi („&Audi“ je inicijativa Audija fokusirana na veštačku inteligenciju i autonomnu tehnologiju) „Društvenost – autonomna vožnja na putu društvenog prihvatanja“, sastavljena uz pomoć stručnjaka iz celog sveta, istražuje ova i druga pitanja. Takođe razjašnjava neke od mitova koji okružuju ovu temu. Slede mitovi koje su otkrili.
Mit broj 1: Automobili koji se sami voze biće kao normalni automobili, samo bez vozača.
Kada je u pitanju domet električnih vozila, aerodinamika je faktor i nastavlja da igra ulogu u dizajnu. Izgled automobila – i drugih transportnih sredstava – sa povećanjem automatizacije neće se radikalno promeniti, ali će se dizajn fokusirati na unutrašnjost. Udobnost putnika će biti prioritet, zbog čega putnička sedišta u određenim slučajevima više neće nužno biti okrenuta u pravcu kretanja. Prostor za putnike će biti maksimalno uvećan tako što će se omogućiti da se sve što više nije potrebno – pedale, menjač i volan – privremeno uvuče.
Mit broj 2: Kada se softver razvije i postane dostupan, autonomni automobili mogu da voze bilo gde.
Za dobijanje samovozećih automobila na putu biće potreban pouzdan i bezbedan softver za automobil i za čitavo okruženje. Ovo će promeniti izgled naših gradova. Pored toga, infrastruktura se mora proširiti kako bi uključila inteligentne semafore i senzore na putu. Gradovi će postati digitalniji, pružajući odgovarajući ekosistem za sve veći broj automatizovanih automobila. Ovo će gradove učiniti bezbednijim i gde bi idealno bilo da se saobraćaj odvija bez smetnji ili zagušenja.
Mit broj 3: Automobili koji se sami voze učiniće vožnju manje zabavnom.
Neki strahuju da će ih automobil sprečiti da se voze po zemlji i uživaju u zadovoljstvu osećaja stopala na pedali i ruku na volanu. Ali tačno je suprotno: samovozeći automobili neće okončati zabavu koju imamo za volanom. Ubuduće će vlasnici vozila i dalje imati izbor da sami voze automobil ili da prepuste kontrolu automobilu tokom neprijatnih situacija, poput zaustavljanja i kretanja na autoputu.
Mit br. 4: Automobili koji se sami voze predstavljaju hakersku odgovornost.
Automobili koji se sami voze neće biti ranjiviji od automobila koji se voze ručno. Imajući to u vidu, uticaj hakerskog napada na bezbednosne sisteme automobila koji se samostalno voze može biti ozbiljniji. Iz tog razloga, proizvođači kontinuirano razvijaju zaštitne mere protiv sajber napada i unapređuju zaštitne mehanizme, kako unutar vozila tako i spolja u zadnjem delu.
Kako automobili postaju sve više umreženi sa svojim okruženjem, povećavaju se i napori potrebni da se obezbedi ažurna sajber bezbednost. Istovremeno, automatizovana vozila će povećati bezbednost na putevima.
Mit broj 5: Automobilima koji se sami voze biće potrebno manje parking mesta.
Samovozeći automobili neće zahtevati manje parking mesta, ali će ga koristiti mnogo efikasnije. Pored toga, gustina vozila bi mogla pasti u metropolitanskim oblastima ako se sve veći deo automobila koristi zajedno kroz modele deljenja. Prema nemačkoj agenciji za životnu sredinu, privatni automobili se trenutno voze u proseku samo jedan sat dnevno.
Mit broj 6: Tehnologija je već razvijena, ali zakoni o autonomnoj vožnji još uvek nedostaju.
Istina je da se čini da tehnološki razvoj u nekim zemljama (SAD i Kina) napreduje brže nego u Nemačkoj i Evropi. Međutim, takođe je tačno da su nemački zakonodavci rano stvorili pravni okvir koji stavlja bezbednost na prvo mesto u razvoju i uvođenju tehnologije samovožnje. U tom pogledu, Nemačka se smatra pionirom po međunarodnim standardima. Još od 2017. godine, sistemima za autonomnu vožnju je dozvoljeno, pod određenim okolnostima, da preuzmu radnje koje su ranije bile isključiva odgovornost ljudi.
U junu 2021. uspostavljen je pravni okvir koji omogućava autonomnim vozilima, nivoa 4 i više, da redovno saobraćaju u javnom saobraćaju u okviru definisanih područja (saobraćaj od A do B i autobusi „people mover” na određenim rutama). Ovaj zakon je prvi korak ka sveobuhvatnijoj regulativi. Dakle, vlasti koje sprovode zakone ne koče razvoj. Oni jednostavno slede zakonski utvrđen princip da je bezbednost na prvom mestu.
Mit broj 7: U ekstremnim slučajevima, autonomna vozila će morati da donose odluke o životu i smrti.
Za autonomnu vožnju, odlučujući faktor iz današnje perspektive je: Ne odlučuje sam automobil, već ljudi koji programiraju vozilo. Vozilo može odražavati samo ono što softver navodi. I sva prethodna istraživanja pokazuju: automobili su znatno manje podložni ljudskim greškama od ljudi – na primer, zbog imuniteta na zamor čak i tokom dugih putovanja.
Mnoge ljude muči pitanje da li mašina može napraviti pravi izbor u opasnoj situaciji, ali autonomna vožnja nije prvi put da se ovo pitanje postavlja. U stvari, to je bila stvar diskusije u etici, kao što je ilustrovano u „problemu kolica“. Ovaj misaoni eksperiment traži od nas da zamislimo situaciju u kojoj bi jedan pojedinac mogao da skrene odbegla kolica na sporednu stazu gde jedna osoba leži nepomično, spasavajući tako živote petoro ljudi vezanih na prvobitnoj stazi. Da li bi ovo bilo krivično delo? Da li osoba radije ne treba da deluje uopšte? Ili je pojedinac ispravno promislio i postupio da ublaži najveću moguću štetu?
Sa autonomnom vožnjom, ova diskusija je svedočila oživljavanju, ali u studiji, stručnjaci kažu da je centralna tačka debate da auto koji samostalno vozi ne bi doneo sopstvenu odluku u opasnoj situaciji. Umesto toga, vozilo bi samo odražavalo softverske izbore kojima su ga njegovi kreatori obdarili. Može i hoće samo da preuzme etičke odluke i vrednosti ljudi koji ga dizajniraju – i primeni ih bez sopstvenog tumačenja.
Mit broj 8: Kao tehnologija, samovozeći automobili će biti toliko skupi da će malo ljudi moći da to priušti.
Razvoj autonomnih automobila je poduhvat koji zahteva velika ulaganja. Kratkoročno i srednjeročno, ovo utiče na troškove proizvoda. Ali dugoročno – to jest, kada budu spremni za serijsku proizvodnju i kada se troškovi razvoja shodno tome amortizuju – cene će ponovo pasti. Štaviše, predviđeno povećanje bezbednosti na putu će smanjiti štetu koju samovozeći automobil trpi. Ovo će verovatno dodatno smanjiti troškove popravke i osiguranja.
Još jedan važan faktor je očekivana promena u upotrebi mobilnosti: u metropolitanskim oblastima, neka autonomna vozila će pripadati pružaocima mobilnosti umesto pojedincima. Ili će ih deliti više ljudi kroz deljenje koncepata. Ovo, takođe, povećava efikasnost korišćenja i imaće pozitivan uticaj na troškove.
„Digitalizacija nam omogućava da mobilnost učinimo još bezbednijom, ličnijom i posebno pametnijom“, rekao je Oliver Hofman, član odbora Audija za tehnički razvoj. „Cilj je da se naša vozila neprimetno integrišu u svakodnevni život naših kupaca. Time stvaramo istinsku dodatnu vrednost – vraćajući im vreme za stvari koje su im važne.”
Devetnaest stručnjaka je doprinelo kreiranju &Audi studije pod nazivom „Društvenost – autonomna vožnja na putu društvenog prihvatanja“, koja pokriva teme kao što su pravo, etika i podaci.
izvor&foto: globalfleetmanagement
