Moramo da smanjimo našu zavisnost od fosilnih goriva i izvora energije ako želimo da smanjimo emisije gasova staklene bašte i postignemo ciljeve zaštite klime.
Fosilna goriva uključuju benzin i dizel, koji se dobijaju iz sirove nafte, i izvore energije kao što su prirodni gas i ugalj. U protekloj godini, ugalj je i dalje bio najčešće korišćeno gorivo za proizvodnju električne energije sa učešćem od 33%. Ovo treba da se promeni. Jedno rešenje je razvoj alternativnih izvora energije koji su obnovljivi i proizvode manje emisije.
Benzin, dizel, struja ili vodonik: Koja goriva će u budućnosti pokretati transport? Znamo da će motori sa unutrašnjim sagorevanjem jednog dana takoreći ostati bez goriva. Stoga moramo razviti alternativne pogonske sisteme. A to podrazumeva prvenstveno korišćenje obnovljivih goriva, kao što je HVO, pored električne energije. HVO je skraćenica za hidrogenizovana biljna ulja, koja su hidrogenizovana ulja na biljnoj bazi koja su hemijski tretirana da bi se stvorila zamena za fosilna goriva, posebno za dizel gorivo.
Zeleni vodonik, ili skraćeno H2, je svestran izvor energije. Za razliku od konvencionalnog vodonika, koji dolazi iz fosilnih goriva, zeleni vodonik je proizvod elektrolize vode, odnosno cepanje vode. Proizvodi se korišćenjem obnovljivih izvora energije kao što su solarna energija i energija vetra.
Zeleni vodonik se može koristiti kao izvor energije u širokom spektru oblasti, kao što su mobilnost, napajanje i industrija. H2 se takođe koristi kao gorivo za motorna vozila, brodove i vozove. Ova goriva su goriva zasnovana na električnoj energiji, ili e-goriva, koja se proizvode korišćenjem tehnologije pretvaranja energije u tečnost uz dodatak CO2. Ova metoda stvara sintetičke varijante dizela, benzina i kerozina. Čak i gorivne ćelije, poput onih koje se koriste u teretnim vozilima, mogu se napajati sa H2. Zeleni vodonik je održiva alternativa u mnogim aspektima, ali kako stiže do svog odredišta? Evropska infrastruktura je još uvek u povoju.
Tečni prirodni gas, ili LNG, jedan je od najvažnijih izvora energije i može se koristiti kao gorivo i za proizvodnju toplote i energije. Proizvodi se hlađenjem prirodnog gasa na -162° Celzijusa, čime se pretvara u tečnost. Ovaj proces smanjuje njegovu zapreminu. Glavna prednost u odnosu na prirodni gas u gasovitom stanju je što se LNG može lakše i efikasnije transportovati. Zbog velike gustine energije, može se transportovati u velikim količinama tankerima, što mu daje logističku prednost u odnosu na cevovode. Uprkos ovim prednostima i bez obzira da li je u tečnom ili gasovitom obliku, prirodni gas je i dalje fosilno gorivo i stoga neodrživ.
LNG terminali su potrebni kako bi tečni gas mogao da se transportuje dalje nakon što stigne u odredišnu luku. LNG se sa terminala transportuje teretnim vozilima ili vozom, ili se ponovo pretvara u gasovito stanje i snabdeva cevovodom. Čak i ako LNG nije tako prihvatljiv za klimu kao drugi izvori energije, to je važan korak ka postepenom izbacivanju uglja i postizanju klimatskih ciljeva. Sve u svemu, alternativna goriva su od suštinskog značaja za održivo snabdevanje energijom bez ugljenika i igraju glavnu ulogu u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Alternativna goriva omogućavaju nastavak korišćenja postojećih vozila i infrastrukture, kao i ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije.
izvor&foto: dbcargo.com
