Medicinski lanci snabdevanja pretrpeli su brojne krize javnog zdravlja, od epidemije HIV-a preko izbijanja virusa, zloupotrebe supstanci, pa sve do nedavne pandemije COVID-19. Naša starija populacija predstavlja još jednu “problematičnu situaciju” kojoj medicinski lanci snabdevanja moraju da se prilagođavaju.
Broj ljudi koji će biti stariji od 65 godina će se značajno povećati u narednih nekoliko decenija. Deo ove populacije može imati značajne potrebe za negom, što zahteva da se zdravstveni sistem transformiše da bi ih prilagodio. A medicinski lanci snabdevanja su direktno uključeni u pomoć tome.
Stanje našeg starije populacije
Demografska promena se dešava u svakoj zemlji na svetu. Ljudi postaju stariji i udeo starijih pojedinaca u populaciji će značajno porasti u ukupnoj populaciji.
1 od 6 ljudi će imati 60 ili više godina do 2030. godine, što će porasti na 1,4 milijarde ljudi širom sveta, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o starenju i zdravlju za 2022. godinu. Kako se stanovništvo pomera ka starijoj demografskoj grupi, zdravlje i dobrobit postaju ključne teme razgovora. Dok su mnoge starije osobe dobrog zdravlja i veoma se uspešno brinu o sebi, milioni drugih se bave uobičajenim zdravstvenim problemima za ljude u poznim godinama.
Na sreću, postoje načini da se starijim osobama pomogne da budu proaktivni i da donesu osnažene odluke o svojoj zdravstvenoj zaštiti. Na primer, zastupnici pacijenata mogu im pomoći da se kreću kroz zdravstveni sistem. Stare osobe takođe mogu da koriste portale za pacijente da komuniciraju sa pružaocima usluga, zakazuju sastanke i pregledaju rezultate testova.
Medicinski lanci snabdevanja moraju biti u potpunosti spremni da podrže zdravstvene ustanove i pacijente kako bi uspešno zadovoljili buduće potrebe naše starije populacije.
Kritična potreba za predviđanjem potražnje
Da bi zadovoljili rastuće medicinske potrebe starije populacije, preduzeća u lancu snabdevanja moraju da razumeju šta će trebati starijim odraslim osobama i kako da na najbolji način snabdevaju te proizvode njima i zdravstvenim ustanovama koje ih opslužuju.
Da bi se na adekvatan način zadovoljile potrebe prvenstveno starije populacije, oni koji žele da nabave medicinski materijal treba da odrede koji će medicinski proizvodi i koliko će biti potrebni ovim osobama. Oni moraju biti spremni za potražnju kako bi mogli da je zadovolje. Ovo čini potrebu za preciznim predviđanjem potražnje kritičnom.
Pogledajmo primer iz stomatološke industrije. Prema izveštaju američkog CDC-a, sa sedištem u Džordžiji (Centers for Disease Control and Prevention) pod nazivom Oralno zdravlje starijih Amerikanaca, uobičajeno je da stariji ljudi imaju nedostatak zuba. Nelečeni karijes, bolesti desni, oralni rak i hronične bolesti standardni su razlozi za nedostatak dobrog oralnog zdravlja kod starijih. Pored toga, mnogi nemaju zdravstveno osiguranje i ne mogu sebi priuštiti adekvatnu oralnu zdravstvenu negu koja im je potrebna. Proteze, implantati i alternative kao što su delimične proteze, nadproteze i mostovi su dostupni starijim osobama kojima su potrebne opcije zamene zuba.
Ali kada razmišljamo o tranziciji koju vršimo na mnogo stariju populaciju, trenutna ponuda ovih proizvoda možda neće biti dovoljna za buduću potražnju.
U ovom primeru, dobavljači medicinske opreme bi morali da prouče svoje podatke iz prošlosti o potražnji za opcijama zamene zuba, tražeći periode koji su slični onome što se sada dešava. Detaljna analiza podataka o dobavljačima, nivoa zaliha, troškova transporta i drugih faktora lanca snabdevanja može pomoći da se predvidi ova potreba, a takođe i da im pomogne da predvide nestašice u budućnosti. Takođe bi mogli da analiziraju podatke o našoj starijoj populaciji i predviđanja naučnika i stomatoloških stručnjaka o tome šta možemo da očekujemo od oralne zdravstvene nege, kako bismo doneli bolje informisane odluke o potražnji za proizvodima za zamenu zuba.
Iskorištavanje moći podataka pomoći će lancima nabavke medicinskih proizvoda da precizno predvide potražnju za medicinskim proizvodima u ovoj tranziciji prema starijoj demografskoj populaciji. Oni će takođe moći da optimizuju efikasnost svog poslovanja i smanje troškove u budućnosti.
Na kraju, cilj mnogih od onih koji su uključeni u industriju nabavke medicinskih proizvoda je da osiguraju da imaju zalihe koje su im potrebne da zadovolje potrebe pacijenata. Međutim, teško je predvideti kako će gore navedeni faktori uticati na lanac snabdevanja u celini.
Uloga vlade u upravljanju lancem snabdevanja
Pošto vlade rade na mnogo višem nivou od mnogih privatnih subjekata – i zato što često imaju pristup znanju koje privatni sektor nema – vlade igraju jedinstvenu ulogu u ublažavanju problema u lancu snabdevanja. U stvari, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, svetske vlade treba da imaju za cilj „sprečavanje rizika… otkrivanje i predviđanje kriza… i pripremanje političkih odgovora”.
Za mnoge nacije, pandemija COVID-19 bila je nesrećan primer koliko su mnogi sistemi lanca snabdevanja krhki i kruti, jer su sistemi širom sveta zastali. Ovo je posebno bilo očigledno u kreiranju i distribuciji same vakcine protiv COVID-19. Nemogućnost efikasne distribucije vakcina u nekim oblastima Sjedinjenih Država, i širom sveta, takođe se pokazala kao problem za mnoge starije odrasle osobe, za koje se smatra da su pod visokim rizikom od zaraze bolesti i koje se smatraju primaocima vakcine prvog prioriteta.
Kao odgovor na mnoge izazove koje predstavlja pandemija COVID-19, predsednik Bajden je nedavno najavio nekoliko akcija osmišljenih da ojačaju lance snabdevanja, uključujući specijalnu radnu grupu koja ima za cilj povećanje otpornosti, inicijative za poboljšanje razmene podataka i razvoj domaćih proizvodnih kapaciteta za esencijalne medicinske lekove.
Kako naša populacija stari, medicinski lanci snabdevanja će igrati ključnu ulogu u pomaganju zdravstvenoj industriji da se pripremi za tranziciju u pogledu vrste i načina pružanja medicinske nege i proizvoda. Za pripremu ove promene biće potrebna saradnja javnog i privatnog sektora.
*foto: unsplash.com
