Autobusi za električni javni prevoz postaju sve češća pojava u gradovima širom sveta. Kina se nesumnjivo izdvaja po velikom broju ovih E-vozila koja proizvode, koja se izvoze i koja koriste u svojim transportnim sistemima.
Uspeh Kine može se pripisati tome što proizvođači električnih autobusa u ovoj azijskoj zemlji imaju konkurentsku prednost. Kineska vlada je rano prepoznala da su vozila na dizel najveći doprinos zagađenju zemlje. Takođe su identifikovali e-autobuse kao rešenje za smanjenje potrošnje goriva, što je važan faktor, posebno za Kinu, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz nafte.
Prvi koraci su preduzeti 2009. godine kada je Šenžen izabran da učestvuje u programu nulte emisije zbog lošeg kvaliteta vazduha. BYD, jedan od najuticajnijih proizvođača električnih i hibridnih automobila u Kini, lansirao je svoje prve električne autobuse 2011. godine. Šenžen je 2018. godine postao prvi grad na svetu koji je imao vozni park potpuno električnih javnih autobusa. Uspeh zemlje je očigledan kada pogledamo podatke za 2017. godine, kada je Kina posedovala oko 99% od 385.000 postojećih električnih autobusa u svetu i dodavala u eksploataciju oko 9.500 novih autobusa sa nultom emisijom svakih pet nedelja.
Međutim, bitno je napomenuti da je ovaj brzi napredak u elektrifikaciji Kineske flote omogućen zahvaljujući snažnoj vladinoj podršci, kao što se desilo, na primer, u Šenženu:
- Obezbeđivanje subvencije lokalnom prevozniku javnog bus prevoza od oko 500.000 juana (72.150 USD) za svako vozilo koje je u pogonu svake godine i dodatnih 500.000 juana za autobuse koji su prešli više od 60.000 km;
- Državne subvencije pokrivale su oko polovine ukupnog CapEx-a po jedinici;
- Izgradnja 500 stanica za punjenje sa kapacitetom za punjenje oko polovine gradske flote odjednom.
Još jedna jasna tačka koja doprinosi dominaciji Kine u sektoru električnih vozila (EV) je njena strategija geografske blizine. Azijsko-pacifički region, na primer, bio je daleko najveće tržište za električne autobuse u 2022. godini (105.021 jedinica), kao i druga susedna tržišta, kao što je Južna Koreja, gde su kineski autobusi činili otprilike polovinu tržišta. Osim toga, od 2022. godine, kineski gigant BYD proizvodi približno 70% japanskih električnih autobusa.
Stvaranje sporazuma o lokalnoj saradnji je takođe snažan instrument koji koriste kineske kompanije jer lokalizacija proizvodnje i zapošljavanje lokalnog stanovništva mogu dobiti neophodnu političku podršku. BYD se u velikoj meri oslanja na strana zajednička preduzeća, a nedavno je u partnerstvu sa Indijom, sa ciljem da obezbedi ključnu tehničku podršku za svoje autobuse i da do 2023. godine stavi u upotrebu 2000 novih vozila. Takođe, Kina je dogovorila sa Ujedinjenim Kraljevstvom isporuku šasije za autobuse, baterije , i tehnologiju vučnog jezgra.
S obzirom na pretnju po isporuke u SAD, gde je od 2021. godine na snazi zabrana federalnog finansiranja tranzita za proizvođače koji su povezani sa Kinom, BYD je odlučio da se fokusira na Evropu i trenutno proširuje svoju fabriku e-buseva u Mađarskoj po principu „Made in Europe for Europe”. Očekuje se da će ovo proširenje pet puta premašiti proizvodni kapacitet kompanije na 1.000 električnih autobusa godišnje.
S obzirom da više nema tako jaku prednost prvog pokretača, kineske strategije lokalizacije i pristup lokalnim subvencijama biće sve važniji da zemlja nastavi svoj uspešan put u industriji električnih autobusa.
*izvor: frotcom.com; foto: unsplash.com
