EU je preduzela važne korake ka jačanju energetske nezavisnosti EU i bezbednosti hrane, držeći se ambicioznih obaveza u borbi protiv klimatskih promena. Ali rizikuje da propadne previdevši trenutno, isplativo i socijalno inkluzivno rešenje za sve ove izazove: održiva biogoriva.
Sektor biogoriva u EU — uključujući proizvođače obnovljivog etanola i biodizela iz useva, otpada i ostataka — je u dobroj poziciji da igra glavnu ulogu u ovim naporima. Deluje na raskrsnici proizvodnje hrane i stočne hrane, zamene fosilnih goriva i evropske energetske nezavisnosti, uštede emisija gasova staklene bašte (GHG) i domaće bioekonomije.
Uprkos tome, EU nastavlja da ograničava upotrebu ovog dokazanog rešenja — a neki traže dalja ograničenja. Biogoriva na bazi useva su ograničena na maksimalno 7% transportne energetske mešavine zemalja članica EU. Ovo bi imalo strašne posledice po evropske ciljeve za energiju, bezbednost hrane i smanjenje emisija.
Dok se plenarna sednica Evropskog parlamenta priprema za glasanje o reviziji Direktive o obnovljivoj energiji, pitanje da li će EU na najbolji način iskoristiti održiva biogoriva ostaje ključno pitanje. Postoji mnogo razloga zašto bi EU trebalo da bude bolja u pogledu biogoriva. Evo pet njih:
1. Biogoriva su strateški važna za energetsku nezavisnost EU
Dokazano je da održivi obnovljivi etanol i biodizel značajno smanjuju emisije gasova staklene bašte iz benzinskih, dizel i hibridnih automobila, kombija, kamiona i autobusa koji i dalje dominiraju na evropskim putevima. Održiva biogoriva sada daju rezultate, bez potrebe za novim infrastrukturnim investicijama. Oni već ostvaruju najveći uticaj u zamenjivanju uvezenih fosilnih goriva za drumski transport — i trebalo bi da budu uključeni u strategiju EU za smanjenje zavisnosti od ruske nafte. Prema monitoringu goriva Evropske agencije za životnu sredinu stavljenih na put 2019. godine, potrošnja obnovljivog etanola pomogla je da se izbaci oko 3,6 milijardi fosilnog benzina, dok su biodizel i hidrotretirano biljno ulje (HVO) pomogli da se istisne oko 17,3 milijarde fosilnog dizela.
2. Biogoriva doprinose evropskoj prehrambenoj bezbednosti
Proizvodnja biogoriva u EU stvara hranu, hranu za životinje i gorivo, značajno jačajući stratešku autonomiju Evrope nadoknađivanjem potrebe za uvozom stočne hrane i zamenom upotrebe sirove nafte u transportu. Za svaki litar obnovljivog etanola napravljenog od žitarica proizvodi se 1 kilogram visoko probavljivog sušenog zrna destilatora sa rastvorljivim materijama. Slično, svaki litar biodizela rezultira 1,5 kilograma lako svarljivog obroka uljane repice. Naši sektori su od vitalnog značaja za obezbeđivanje da EU ima dodatne domaće izvore visokoproteinske i celulozne stočne hrane jer proizvode kritična obnovljiva tečna goriva za transportni sektor. Ne mora postojati kompromis između ciljeva EU u pogledu bezbednosti hrane, njenih klimatskih ciljeva i njenih ciljeva nezavisnosti.
3. Evropska proizvodnja biogoriva je održiva
Evropska komisija redovno potvrđuje da je proizvodnja biogoriva u EU održiva. Uzgoj sirovina koje se koriste u proizvodnji biogoriva u poređenju sa ukupnom dostupnošću poljoprivrednih proizvoda je ograničen, a povezani uticaji na životnu sredinu su mali. Kako je Komisija izjavila u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu i njenih efekata na globalna tržišta, ne postoji problem snabdevanja hranom u Evropi, već pre pristupačnosti hrane. Sa povećanom proizvodnjom, korišćenjem ugarskog zemljišta i kontinuiranim snabdevanjem domaćih životinja stočnom hranom, poljoprivreda EU može se suočiti sa izazovima proizvodnje i globalne bezbednosti hrane.
Za svaki litar obnovljivog etanola napravljenog od žitarica proizvodi se 1 kilogram visoko probavljivog sušenog zrna destilatora sa rastvorljivim materijama. Slično, svaki litar biodizela rezultira 1,5 kilograma lako svarljivog obroka uljane repice.
4. Biogoriva osnažuju sve da učestvuju u borbi protiv klimatskih promena
Ne mogu svi Evropljani da priušte novi električni automobil, a nema u svakoj zemlji EU uspostavljenu infrastrukturu koja bi podržala potpuno elektrificiranu flotu automobila. Prelazak na neutralnost ugljenika mora biti društveno inkluzivan. Čak i dok EU raspravlja o specifičnostima okončanja prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem — bilo da su benzinci, dizeli ili hibridi — ova vozila će biti svuda na evropskim putevima još mnogo godina. Održiva biogoriva su jedini način da se odmah smanje emisije iz vozila — dajući opipljive rezultate u današnjoj infrastrukturi. Oni takođe donose značajne ekonomske koristi, podstičući poljoprivrednu produktivnost i ruralni razvoj.
5. EU treba da ispuni svoje klimatske ciljeve
Jednačina je jednostavna: bez biogoriva u transportnom miksu, Evropa bi se još više oslanjala na uvezena fosilna goriva i više bi bila izložena fluktuacijama na globalnom tržištu. Biogoriva na bazi useva danas predstavljaju samo 4,5% transportne energetske mešavine EU, ali više od 60% svih obnovljivih izvora energije koji se troše u transportu. Uz dodatna (i sve značajnija) biogoriva iz otpada i ostataka, biogoriva su činila preko 90% obnovljivih izvora u transportu. Oni su daleko glavni obnovljivi izvor energije u transportu EU. Ograničavanje doprinosa biogoriva postizanju klimatskih ciljeva samo otvara vrata za još više oslanjanja na fosilna goriva.
Ceo lanac vrednosti biogoriva u EU — od farmera preko prerađivača do rafinerija — ostaje posvećen pružanju održivih rešenja za jačanje energetske nezavisnosti EU, hrane i hrane za životinje. Biogoriva su od vitalnog značaja za dekarbonizaciju evropskog transportnog sektora i doprinose dugoročnoj viziji EU o postizanju neutralnosti ugljenika do sredine veka.
Pitanje je da li su kreatori politike EU spremni da preuzmu istu obavezu.
izvor&foto: ecgassociation.eu
