Od zagađenja do rešenja: Razgradnja otpada u modnoj industriji

Nismo baš navikli, ni Vas a ni sebe, da istražujemo i objavljujemo priče o industrijama van transportnog ili logističkog sektora, ali fantastične činjenice, podaci i rešenja, koja slede u nastavku današnje priče, zaintrigirali su nam maštu i dale motiv da pokušamo da Vam prenesemo iskustva iz modne industrije.

Da, na prvi pogled možda deluje čudno, jer pri pomenu modne industrije neko će pomisliti na svoj omiljeni ili željeni komad garderobe, neko drugi na poznate svetske brendove i tako dalje… A zapravo, iza ove, vrlo skupe industrijske grane, kriju se neki od većih problema koji se tiču zagađenja životne sredine, ali se takođe može reći se da iz ove industrijske grane iznalaze i neka od najefikasnijih rešenja za zaštitu životne sredine.

Pa da pročitamo jedan zanimljiv tekst koji nam dolazi sa portala 3DINSIDER…

…Moda je globalna industrija, vredna 1,2 biliona dolara, sa više od 250 milijardi dolara koje se godišnje troše na modu samo u SAD-u. Industrija zapošljava milione ljudi širom sveta i ona je, bar jedan od mnogih, sastavni deo naše svakodnevice. Ali sa velikom moći dolazi i velika odgovornost i čini se da je ova industrija mamutskih proporcija takođe masovno odgovorna za otpad i zagađenje.

Vođeni maloprodajnim gigantima, vladama i javnošću, trenutno se pokreću globalni programi za čišćenje životne sredine – podržani novim i razvijenim tehnologijama. Smanjujući otpad od modne industrije, maloprodajni giganti će jednog dana moći da očiste životnu sredinu, pobede osnovni uzrok zagađenja i igraju glavnu ulogu u isceljenju naše kontaminirane planete.

Zamenimo prljavo čistim

Prerada tekstila stvara produkte otpada, uključujući tečni, gasni i čvrsti otpad. Gubitnik br. 1 je voda, a procenjuje se da 20% industrijskog zagađenja vode potiče direktno od tekstilne industrije. Iako živopisne boje čine odeću atraktivnom, mnogi proizvodi nastaju „zahvaljujući“ toksičnim hemikalija. Fabrički procesi poput rezanja, ribanja, beljenja, zagrevanja i štampe zagađuju mnoge izvore čiste vode.

Porastom svesti javnosti i vlada, kao i borbom za zaštitu životne sredine, industrija odeće primenjuje nove tehnologije koje pružaju alternative štetnim rastvaračima. Jedan od primera je Levisov razvoj sopstvenih složenih postupaka koji isključuju vodu u procesu pranja i kombinuju višestruke korake dorade i pranja. Maloprodajni gigant procenjuje da nova tehnologija smanjuje upotrebu vode do 96% za neke stilove i planira da proširi postupak tako da pokriva 80% svoje proizvodnje do 2020. godine.

Ipak, sa udelom više od 25% svetskih hemikalija koje se koriste za proizvodnju tekstila, modna industrija je druga industrija sveta po zagađivanju, posle nafte. Danas emisije gasova iz pogona za proizvodnju tekstila čine 10% globalnih emisija staklene bašte, što je približno ista količina koju proizvode sve zemlje EU zajedno. Modna industrija je preopterećena procesima čiji se efekti emituju direktno u vazduh, uključujući završnu obradu i sušenje smole, štampu, bojenje i pripremu tkanina.

Ali modna industrija ima jaku globalnu platformu za promociju održivosti, a uloženi su izvanredni napori da se smanji emisija ugljenika. Vrhunske tehnologije rezultirale su modifikovanim procesima koji troše manje ili ekološki prihvatljive hemikalije. To uključuje ultraljubičastu energiju za bojenje, sisteme za reciklažu organskih rastvarača koji se koriste u tekstilnim pigmentima, digitalnu štampu na tekstilu, štampu sa prenosom toplote, završnu obradu bez formaldehida i biopoliranje.

„Organsko“ je u modi

Zagađenje čvrstim otpadom je rezidualni otpad koji nastaje u tekstilnoj industriji. Iako se na kraju, proizvodne linije smatraju neopasnim, ostaci tkanina, prediva i materijala za pakovanje moraju se odložiti. Ovi materijali se bacaju u otpad, neki se šalju na deponije, dok su kamioni često prepušteni truljenju. Prema dobrotvornoj organizaciji sa sedištem u Velikoj Britaniji, TRIAD (Recikliranje tekstila za pomoć i međunarodni razvoj), širom zemlje, svake godine se baci 1,4 miliona tona odeće i obuće.

Modna industrija koristi svoje mogućnosti i uz pomoć tehnologije postaje ekološki svesnija. Prema Svetskom ekonomskom forumu (WEC), napravljeni su veliki koraci u smanjenju troškova odeće za životnu sredinu, naime u nabavci i promociji održivih materijala. Izvor novih materijala dobija na popularnosti, uključujući novine poput vlakana od iseckane plastike prosejane iz okeanskog smeća, recikliranih i utkanih u odeću i obuću.

Udruženi napori, poput upotrebe organskog pamuka, takođe postaju standard. Iako je organski pamuk daleko skuplji za uzgoj i preradu, on se pokazuje mnogo održivijom alternativom standardnom pamuku. Organski pamuk smanjuje uticaj na životnu sredinu, jer za razliku od konvencionalnog pamuka koji koristi skoro 16% insekticida i 7% pesticida, organski pamuk je bez otrovnih hemikalija. Ne oštećuje zemljište, ima manji uticaj na vazduh i koristi 71% manje vode i 62% manje energije od standardnog pamuka. Uprkos troškovima, brzo postaje održiva alternativa za mnoge proizvođače odeće.

Čini se da je prelazak na organsku i ekološku modu u porastu, jer Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), u saradnji sa liderima u industriji i istraživačima, kreira globalne standarde za sisteme etiketiranja kako bi identifikovala odeću koja ispunjava kriterijume kao ‘ekološki’.

Vetrovi promena

Iako maloprodajni giganti, vlade i ekološke organizacije neumorno rade na smanjenju emisije ugljenika i ratuju protiv globalnog zagađenja, putovanje jeftino izrađene haljine ili tašne ne mora se završiti u kanti za smeće ili na deponiji. Podržana naprednim tehnologijama koje pretražuju zagađivače, koriste održive sirovine, netoksične hemikalije i rastvarače i proizvode i promovišu ’zelene’ alternative današnjim standardnim procesima, modna industrija polako se kreće ka održivijoj budućnosti.

Međutim, najvažniji razvoj leži u tehnologiji i digitalnoj transformaciji. Ne samo radi društvene odgovornosti, već i zbog optimizacije proizvodnog procesa. Mnoge tehnološke kompanije se suočavaju sa izazovima i kreiraju procese i tokove rada koji se materijalizuju, pre svega, u rezanju otpada iz proizvodnog procesa. Kako velika imena u industriji nastavljaju da usvajaju digitalne inovacije, finansijski aspekti i aspekti zagađenja dramatično su smanjeni iz portfelja kompanije. Još važnije, uticaj na životnu sredinu je neprocenjiv.

Razumevanje da je zagađivanje kolektivna odgovornost dovodi do svesti, a svest – do promene. Ne postoji jedno rešenje za zagađenje. To je, ipak, posvećenost modne industrije smanjenju otpada u svojim proizvodnim procesima, bilo korišćenjem postojećih tehnologija ili razvojem sopstvenih metoda smanjenja zagađujućih elemenata koji će dovesti do toliko očekivane promene.

Nadamo se da je ovaj članak, još jedan mali doprinos svesti o održivom razvoju, i bez obzira što modna industrija ne predstavlja direktnu logističku ili transportnu granu, lanac snabdevanja je svuda oko nas.

I da, kad smo već kod odlaganja teksila, pitanje dana je: „Gde odlažete svoje zaštitne maske?“

izvor: 3dinsider.optitex.com

Image by ATDSPHOTO from Pixabay