Danas žene čine 48% ukupne radne snage i samo 34% STEM radne snage, prema National Girls Collaborative Project-u. Kada su u pitanju inženjerske i robotske uloge, taj broj je još manji, a žene čine samo oko 16% radne snage ovog sektora.
Inauguralni Međunarodni dan žena u robotici, koji je obeležen 4. oktobra, imao je za cilj da proslavi doprinos žena koje su pokrenule oblast robotike i žena koje rade na izgradnji budućnosti robotike.
Proslavu su započele “Žene u robotici”, organizacija koja namerava da obezbedi zajednicu za žene u industriji za umrežavanje i podršku drugim ženama. Organizacija je počela kao osnovna zajednica, a 2020. je postala zvanična neprofitna organizacija.
„Činilo se, kako sam se više uključila u robotiku pre 20 godina, da će to definitivno biti problem. Uopšte nije bilo mnogo žena koje sam poznavala, i nije bilo neobično otići na konferenciju i otkriti da su jedine žene bile organizatorke, a ne učesnici, a kamoli govornici. “, rekla je Andra Keay, osnivačica i predsednica organizacije “Žene u robotici”.
„Bila sam u jednoj od ovih kompanija u kojoj gotovo da nije bilo drugih žena“, rekla je Alison Tekson, potpredsednica organizacije “Žene u robotici” i viši tehnički rukovodilac i menadžer u Waymo-u. „I tako, mogućnost da idem na ovakve događaje umrežavanja, gde zapravo vidim da postoje druge žene koje prolaze kroz iste borbe kao i vi, i da se povežete sa njima, mislim da to pruža dobar osećaj.”
Na početku, “Žene u robotici” su bile samo mesto gde su žene mogle da pronađu prilike za neformalno umrežavanje. Sada ima 1.698 članova i 11 ogranaka širom sveta. Uprkos ovom rastu, “Žene u robotici” se i dalje raduju budućnosti. Tema inauguracionog Međunarodnog dana žena u robotici je „Gradimo budućnost“.
Izazovi sa kojima se žene suočavaju u industriji
Jedna od Keay-evih najvećih zabrinutosti u vezi sa trenutnom ulogom žena u industriji robotike je da se žene i dalje često smatraju izuzetkom, a ne normom.
„Skloni smo da o broju žena u robotici razmišljamo kao u procentima, sa implikacijom da imamo ravnomernu raspoređenost“, rekao je Keay. „A to uopšte nije slučaj. Ono što sam otkrila u svom iskustvu je da će postojati dve ili tri kompanije koje imaju izraženo različite ljude, a to takođe znači da imaju manje problema da privuku ljude iz različitih sredina. A onda imate kompanije u kojima imate samo jednu ili dve žene.”
Ovaj disparitet dovodi do toga da mnoge žene imaju poteškoća da pronađu druge žene sa kojima bi se mogle povezati, a kulture kompanije koje nisu dobrodošle ženama se ne menjaju. Za Keay, ova vrsta negativne kulture kompanije može uključivati bilo šta, od držanja žena u istim ulogama godinama bez ikakve mogućnosti da napreduju u karijeri ili nedostatka ravnoteže između posla i privatnog života.
„Mislim da je problem zaista u tome što pametne devojke gledaju određene industrije i pitaju: ’Koje su moje šanse da uspem u ovoj industriji?’“, rekao je Keay. „I veća je verovatnoća da će preći u medicinu ili druge oblike biotehnologije, ili pravo, ili biznis i finansije, gde ima više žena i veće su šanse da imaju dobar napredak u karijeri.”
Thackston je istakla da bi svako ko je dovoljno pametan da radi u industriji robotike verovatno mogao dobiti posao u mnogim drugim industrijama. I sa toliko mnogo opcija, nije iznenađujuće što bi žene mogle odlučiti da potraže polje koje je prijatnije nakon nekoliko godina rada u industriji.
U stvari, istraživanje koje je sproveo MetLife otkrilo je da žene u STEM karijerama (nauka – Science, tehnologija – Technology, inženjerstvo – Engineering i matematika – Maths) skoro dvostruko češće od žena u drugim industrijama kažu da razmišljaju da napuste posao. Ovo je u suprotnosti sa uobičajenom idejom da je odgovor na dovođenje više žena u STEM karijere, kao što je robotika, zainteresovati više mladih devojaka.
„Žene su već zainteresovane, a ono što ne vide su putevi u karijeri“, rekla je Keay. „Problem je u vezi sa ženama koje ste privukli na teren. Svaka žena koja uđe u robotiku i onda ponovo ode, to je užasno. To ne bi trebalo da se dešava.”
Zbog toga je Keai-ov savet svakoj kompaniji koja želi da zaposli više žena da prvo pogledaju stope zadržavanja.
Prema Keay, ovi znaci opasnosti nisu samo jednokratni događaji. Oni su redovne pojave u mnogim kompanijama i dovode do toga da se žene osećaju kao da im je karijera u zastoju i kao da su zaglavljene radeći užurban posao u kompaniji.
„Uobičajena percepcija kod muškarca je traženje njihovog potencijala“, rekao je Keay. „Podrazumevana percepcija kod žene je traženje problema.
50 žena u robotici koje treba znati
“Žene u robotici” se nadaju da će povući tu percepciju i mnoge druge zablude o ženama u robotici. Zbog toga organizacija nastavlja da objavljuje svoju godišnju listu „50 žena koje treba znati u robotici“.
Gledanje napred je jedna od stvari na koje se fokusiramo, i zbog toga nastavljamo da objavljujemo listu“, rekla je Keay. „To pomera granicu za žene širom sveta i želimo da se to nastavi.
Kada je lista počela sa objavom, istakla je samo 25 žena, a tokom godina je narasla na 50. Prema Keay, to je zato što je često viđala istih 10-ak žena kako govore na događajima ili se o njima govori u industriji. Ovo doprinosi percepciji da će samo najizuzetnije žene uspeti u robotici. Keay je želely da istakne činjenicu da mnoge žene svake godine rade neverovatan posao u robotici.
Lista je danas objavljena i uključuje žene iz svih regiona sveta. Ovogodišnja kolekcija predstavlja Nigeriju, Indiju, Kinu, Australiju, Japan, Švajcarsku, Hrvatsku, Koreju, Dansku, Singapur, Italiju, Rumuniju, Sjedinjene Američke Države, Švedsku, Španiju, Kanadu, UK, Izrael, Austriju, Belgiju, Meksiko, Argentinu i Brazil. Obuhvaća sve uzraste i faze karijere kako bi istakla žene u svakoj fazi njihove karijere.
Cela lista se može naći na veb stranici Žene u robotici, zajedno sa događajima koje će organizacija održavati tokom oktobra.
*izvor: therobotreport.com; foto: unsplash
