Nestašica goriva i prekid lanaca snabdevanja pogodiće Evropu tokom leta

Rat Rusije i Ukrajine mogao bi da dovede do dublje i dugotrajnije energetske krize – čija bi sledeća faza mogla da stigne već ovog leta. Ovaj rezultat toga mogao bi biti nedostatak goriva u Evropi, upozorio je šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) u prošlonedeljnom intervjuu.

U intervjuu za nemački novinski magazin Der Spiegel, Fatih Birol je istakao da je Rusija pre nego što je napala Ukrajinu bila glavni igrač u globalnom energetskom sistemu, izvoznik broj jedan nafte i gasa i jedan od najvećih izvoznika uglja.

Dakle, dok su se energetske krize 1970-ih i 1980-ih odnosile na naftu, ruski napad na Ukrajinu će biti „naftna kriza, gasna kriza i kriza električne energije u isto vreme“, tako da će ova kriza biti mnogo teža od bilo koje krize pre i verovatno će trajati duže, objasnio je Biro.

On je naglasio da je leto glavna sezona putovanja u Evropi i Sjedinjenim Državama, pa će potražnja za gorivom biti u porastu, što bi moglo dovesti do poremećaja u snabdevanju u okruženju pogođenom krizom. Kako je rekao, moglo bi doći i do nestašice benzina, dizela i kerozina, posebno u Evropi.

U Evropi snabdevanje zavisi ne samo od uvoza sirove nafte, već i od uvoza rafinisanih naftnih derivata, dodao je Fatih Birol, ističući da je nekoliko izvoznika, uključujući Kinu, uvelo izvozna ograničenja kako bi zaštitili domaće tržište.

Kina, Iran, Saudijska Arabija bi mogli da pruže pomoć

Situacija bi se mogla poboljšati ako kineska ekonomija dodatno oslabi, jer bi to smanjilo potražnju za naftom. Snabdevanje bi moglo biti prošireno ako se postigne sporazum sa Iranom.

Na strani ponude, takođe bi moglo da donese olakšanje ako neki proizvođači na Bliskom istoku, poput Saudijske Arabije, povećaju svoju proizvodnju. Međutim, „svaki slučaj bi bio poklon, a ne za očekivati“, podvukao je šef IEA.

Zabrana vožnje u nedelju i niža ograničenja brzine mogli bi da smanje zavisnost od goriva u Rusiji

Pre bi bilo vredno prihvatiti predloge za smanjenje potrošnje koje je organizacija već predstavila u martu, rekao je Fatih Birol. On je podsetio da je paket od deset tačaka namenjen razvijenim privredama i uključuje, između ostalog, uvođenje nedelje bez automobila u većim gradovima, snižavanje cena javnog prevoza za putnike i pooštravanje ograničenja brzine na autoputevima.

Šef organizacije koja objedinjuje 31 državu rekao je da bi energetska kriza mogla biti prilika i nada. Kako je rekao, kriza bi „mogla da bude prekretnica za mnoge zemlje da suštinski promene svoju energetsku politiku“.

Ako vlade budu sprovodile investicione politike koje podstiču korišćenje obnovljivih izvora energije i svih drugih „čistih tehnologija“, one ne samo da će unaprediti cilj zaštite klime, već će i ublažiti zavisnost svoje zemlje od uvoza fosilnih goriva“, rekao je šef IEA.

izvor&foto: trans.info