Mercedes-Benz protiv MOL-a: Sud EU presudio protiv teorije „ekonomske jedinice“ u slučaju kamionskog kartela

Sud pravde Evropske unije je 4. jula doneo presudu kojom se pojašnjavaju pravila o nadležnosti za odštetne zahteve koji proizilaze iz antikonkurentnih kartela.

Slučaj je uključivao mađarsku energetsku kompaniju MOL, koja je tužila Mercedes-Benz Group AG u Mađarskoj za štetu koju su pretrpele njene podružnice u različitim državama članicama EU zbog kartela kamiona.

MOL je u svojoj tužbi iz 2019. godine tvrdio da je pretrpeo štetu koja je jednaka preplati koju su izvršile njegove podružnice za 71 kamion kupljen ili iznajmljen od Mercedes-Benz grupe tokom perioda kartela. Kompanija je tvrdila da je kao matična kompanija (sa podružnicama u Mađarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Austriji i Slovačkoj) bila direktno pogođena finansijskim gubicima koje su pretrpele njene podružnice, pozivajući se na koncept „ekonomske jedinice“ za uspostavljanje jurisdikcije u Mađarskoj .

Međutim, Sud pravde Evropske unije (CJEU)  je presudio da se koncept „ekonomske jedinice“, koji se često koristi za utvrđivanje odgovornosti za kršenje zakona o konkurenciji, ne može poništiti da bi se utvrdila nadležnost za odštetne zahteve.

Koncept ‘mesta gde se desio štetni događaj’ ne obuhvata registrovano sedište matičnog preduzeća koje podnosi tužbu za naknadu štete koju su pretrpela isključivo njena zavisna preduzeća… čak i ako se tvrdi da to matično preduzeće i ta zavisna društva čine deo iste privredne jedinice“, naveo je sud u svojoj presudi.

MOL je tvrdio da, pošto antikonkurentske prakse pokreću solidarnu odgovornost cele ekonomske jedinice, registrovano sedište matične kompanije treba smatrati „mestom gde je šteta nastala“ za svrhe nadležnosti, čak i ako su direktnu štetu pretrpela njene filijale.

Međutim, CJEU je odbacio ovaj argument, navodeći da je u suprotnosti sa principima bliskosti i predvidljivosti u pravilima o nadležnosti.

Sudovi države članice u kojoj se nalazi pogođeno tržište su u najboljoj poziciji da procene takve radnje za naknadu štete“, tvrdi Sud, naglašavajući da je najprikladnija nadležnost tamo gde je došlo do nekonkurentnog ponašanja ili gde je podružnica kupila robu.

Ipak, sud je pojasnio da žrtve antikonkurentnog ponašanja i dalje mogu pokrenuti pravni postupak u prebivalištu okrivljenog ili na tržištu pogođenom takvim ponašanjem.

*izvor: trans.info; foto: unsplash.com

Pročitajte i...