Luka Riga testira tehnologije podvodnih dronova

Luka Riga testira male kompaktne dronove koji se mogu koristiti za prikupljanje tačnih podataka o tehničkom stanju svoje podvodne infrastrukture.

Bespilotne letelice mogu da dostignu dubinu do 150 metara i takođe mogu automatski da generišu izveštaje o analizi. Letonska kompanija DronePlan trenutno testira svoj softver za daljinsko upravljanje podvodnim dronom koji bi se u budućnosti mogao koristiti u izgradnji, održavanju i inspekciji hidrotehničkih objekata.

„Mnoge svetske luke su aktivni igrači u oblasti ekosistema inovacija“, rekao je Viesturs Zeps, predsednik luke Riga. „Poslednjih godina takođe se susrećemo sa sve više novih kompanija u luci Riga, koje nude različite novostvorene tehnologije za rešavanje izazova vezanih za rad i upravljanje lukom. Otvoreni smo za takvu saradnju. Testirali smo dronove za praćenje životne sredine, tehnologije za sanaciju istorijskog zagađenja, efikasniju organizaciju saobraćaja, smanjenje emisije CO2 kao i druga inovativna rešenja za poboljšanje kvaliteta i efikasnosti lučkih usluga, što zauzvrat može povećati konkurentnost luke i regionalno i globalno.“

Viktors Bikovs, predsednik Borda DronePlan-a, dodao je „Upotreba tehnologija dronova podstiče bolje, brže i bezbednije izvođenje određenih podvodnih radova – dronovi mogu savršeno da rade u zimskim uslovima kada je vozačima teško ili nemoguće da rade, kao i da manevrišu kod teško dostupnih podvodnih objekata. Dronovi takođe mogu da obezbede funkciju podrške u radu industrijskih vozača u drugim oblastima. Trenutno, dronovi mogu biti opremljeni posebnim uređajima koji bi im omogućili da rade autonomno 24 sata dnevno.“

Do sada su pregled vezova u luci uvek obavljali industrijski vozači, ove usluge su skupe i često zavise od vremenskih prilika. Stoga, Uprava luke razmatra i analizira druga rešenja za realizaciju ovih zadataka.

Luka Riga je ranije testirala novi IT alat sa T-Systems International i Detecon International za smanjenje emisije CO2 i zagađenja bukom od drumskog teretnog transporta.

Luka je u saopštenju navela da sistem upravljanja mobilnošću niskog ugljenika (LSMM) omogućava praćenje, kontrolu i sprečavanje zagađenja vazduha od drumskog transporta, smanjenje emisije CO2 i zagađenja bukom u životnoj sredini i poboljšanje bezbednosti saobraćaja.

izvor&foto: porttechnology.org

Leave a Comment