Pandemija i rat u Ukrajini izazvali su šokove kroz globalne lance snabdevanja, što je dovelo do toga da kompanije i kreatori politike preispitaju svoje prioritete, od efikasnosti do otpornosti.
Do nedavno, „baš na vreme“ je bio naziv igre u upravljanju lancem snabdevanja. Snabdevanje resursima, posrednicima i gotovim proizvodima smatralo se skupim i neefikasnim.
Umesto toga, kompanije su pokušavale da kupe samo ono što su znale da će proizvesti i da proizvode samo ono što su znale da će prodati.
Dobro integrisani lanci snabdevanja, obilna i jeftina isporuka, kao i podaci o ponašanju kupaca omogućili su da ovo uspe kompanijama – barem na neko vreme.
Zatim su pandemija i rat doveli do veoma promenljivih cena resursa, rastućih troškova isporuke, poremećenih lanaca snabdevanja i velikih promena u ponašanju kupaca. Odjednom, imati neke resurse i proizvode na zalihama više ne izgleda tako loša ideja.
Okretanje ka otpornosti
„Dugogodišnji lanci snabdevanja su okrenuti naglavačke“, rekla je Nensi Palares, direktorka za međunarodni razvoj poslovanja kompanije za odbrambenu industriju Teledine FLIR, na panel diskusiji koja je održana u Briselu povodom proslave 60. rođendana tehnološke i industrijske organizacije poslodavaca Ceemet.
„Kompanije prelaze sa „baš na vreme“ u „za svaki slučaj“,“ rekao je Palares, dodajući da otpornost i reagovanje na neočekivane događaje postaju od suštinskog značaja.
Njen argument je podržan od strane studije poslovne konsultantske kompanije Boston Consulting Group koja je otkrila da su firme sa otpornim lancima snabdevanja dosledno nadmašile svoje kolege, posebno tokom kriza.
Palares je tvrdila da su mnoge kompanije pokušavale da pronađu dobavljače bliže kući i da naprave zalihe kako bi smanjile svoju izloženost poremećajima u lancu snabdevanja. Prema njenim rečima, ovakav razvoj događaja je tu da ostane.
„Da se suočimo sa tim, suočićemo se sa više ovih rizika u narednim godinama“.
Kreatori politike EU takođe reaguju na ovo novo okruženje – na primer, pokušavaju da obezbede da se strateški važni delovi lanca snabdevanja, poput poluprovodnika, u budućnosti proizvode u EU. Zbog toga je Evropska komisija predložila Zakon o čipovima EU o kome trenutno raspravljaju zemlje članice i Evropski parlament.
Diverzifikacija lanaca snabdevanja
Drugi način da lanci snabdevanja postanu otporniji je smanjenje njihove zavisnosti od jednog trgovinskog partnera.
„Moramo da diverzifikujemo naše lance snabdevanja“, rekla je zamenica šefa kabineta izvršne potpredsednice Komisije Margret Vestager, dok je razgovarala sa predstavnicima evropske industrije na istom događaju.
Novi trgovinski sporazumi sa Čileom i Novim Zelandom mogli bi da budu zaključeni ove godine, a EU takođe treba da započne pregovore o ambicioznom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Indijom.
Takvi trgovinski sporazumi bi bili način da se diverzifikuje od jednog očiglednog slona u prostoriji kada su u pitanju trgovinski partneri od kojih EU u velikoj meri zavisi: Kina.
Međutim, trgovinski obrasci još uvek ne pokazuju mnogo prilagođavanja novom fokusu na reshoring kada je u pitanju trgovina sa Kinom.
Kao što slika u nastavku pokazuje, trgovina robom je snažno porasla 2021. godine uprkos pandemiji, ali i uprkos sukobima između EU i Kine zbog zabrinutosti za ljudska prava i rastućih geopolitičkih tenzija.
Naravno, zbirni podaci o trgovini još uvek ne pokazuju da li su proizvodi kojima se trguje od strateškog značaja ili ne. Ipak, ostaje da se vidi da li EU i njena industrija ozbiljno razmišljaju o diversifikaciji ponude i smanjenju zavisnosti od geopolitički nestabilnih trgovinskih partnera.
izvor&foto: euractiv.com
