Globalna brodska industrija poziva svetske vlade da oporezuju emisije ugljenika. Grupe koje predstavljaju više od 90% svetske flote kažu da je mera potrebna za borbu protiv klimatskih promena.
„Jedino će globalno rešenje uspeti“, rekao je za BBC Gui Platten, generalni sekretar Međunarodne komore brodova.
Porez bi podstakao vlasnike brodova da ulažu u novu tehnologiju. Brodarski sektor jedan je od velikih emitera emisija ugljenika i odgovoran je za više od 2% globalnih emisija. Da je industrija zemlja, bila bi šesti po veličini zagađivač, iznad Nemačke.
Treba smanjiti emisije
Prepoznavanje ove potrebe za promenama navelo je agenciju UN-a koja reguliše brodarstvo, Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO), da cilja na smanjenje emisija stakleniih gasova do 2050. godine.
Međutim, ovaj plan su kritikovale grupe za zaštitu životne sredine, rekavši da će se emisijama s brodova povećavati tokom nekoliko decenija. Bilo je i drugih napora, uključujući razvoj fonda vrednog 5 milijardi dolara za razvoj tehnologije isporuke bez ugljenika. Ali sada industrija želi da sve vlade nametnu „cenu ugljenika“ kako bi vlasnici brodova dobili komercijalni imperativ promene.
Preko IMO bi trebalo da se pregovara o svetskoj šemi određivanja cena ugljenika. Grupa koju predvodi ICS zatražila je od agencije da rasprave započnu „što pre i pre 2023. godine, s ciljem donošenja nekih odluka“.
Složen proces dogovora
Kao i ICS, poziv podržavaju brodovlasnička organizacija Bimco, Međunarodno udruženje brodova za krstarenje i Svetsko brodsko veće.
Vremenska linija je priznanje da će ovo biti složen proces za koji je verovatno potrebno da traje najmanje dve godine.
Takav porez će gotovo sigurno dovesti do dodatnih troškova za brodarske kompanije koji će se prebaciti na njihove kupce, što bi moglo biti problematično za ekonomije zavisne od izvoza.
Gospodin Platten je rekao: „Moramo da uverimo vlade koje, možda iz udaljenijih mesta, osećaju da bi njihovi lanci snabdevanja mogli biti poremećeni jer brodarstvo postaje skuplje“.
To će se verovatno filtrirati do potrošača. Šef najveće svetske brodarske kompanije Maersk nedavno je za BBC rekao da bi se troškovi borbe protiv klimatskih promena u industriji „pretvorili u otprilike šest centi po paru patika“.
Poreske ideje
Usred zabrinutosti da porast nivoa mora preti budućnosti njihovih zemalja, pacifičke države poput Maršalovih ostrva i Solomonovih ostrva pozivaju IMO da uvede namet od 100 dolara po toni na emisiju gasova staklene bašte. Neki ovo smatraju ambicioznim i nije jasno kakav će oblik imati porez na ugljenik u brodarskoj industriji.
Takođe bi imao veći uticaj na manje brodarske kompanije koje će se verovatno više boriti sa troškovima nove, čistije tehnologije.
Gospodin Platten je rekao: „Kompleksno je, to mora biti globalno rešenje, a ne regionalno rešenje, kao što se podstiče iz različitih mesta širom sveta. Dakle, zato pozivamo da ova diskusija počne sada.“
Diskusije bi mogle da počnu na sastanku IMO u junu. Profesor Alan McKinnon sa nemačkog Univerziteta logistike Kuehne kaže da su ove dugo raspravljane tržišne mere potrebne da bi se smanjile emisije u brodarstvu.
„Oni bi sigurno dali svim pomorskim akterima mnogo snažniji finansijski podsticaj za dekarbonizaciju sektora“, rekao je.
Rastući uticaj SAD
Poziv za novi porez dolazi uoči velikog događaja o klimatskim promenama čiji su domaćini SAD, Samit lidera o klimatskim promenama.
Specijalni izaslanik predsednika Bajdena za klimatske promene Džon Keri rekao je: „SAD se obavezuju da će sarađivati sa zemljama u IMO-u kako bi usvojile cilj postizanja neto nula emisija iz međunarodnog brodarstva najkasnije do 2050.“
To sledi nakon šire posvećenosti najveće svetske ekonomije korišćenju trgovine kao alata za borbu protiv klimatskih promena.
Taj uticaj mogao bi biti ključan za postizanje međunarodnog sporazuma koji će trebati novi porez na ugljenik na brodarstvo.
Profesor McKinnon, jedan od autora izveštaja Međuvladine komisije za klimatske promene (IPCC) iz 2014. godine, rekao je: „Iako je udeo svetske flote teretnih brodova registrovanih u SAD-u relativno mali, država može pomoći da se sruši intenzitet ugljenika u globalnom brodarstvu na druge načine. Pored toga što SAD vrše politički uticaj kao ključni član IMO-a, luke i preduzeća mogu zahtevati da plovila ispunjavaju više ekološke standarde. Težnja američke vlade da isporuči nulta emisija do 2050. godine sada čini da IMO-ov cilj za 50% smanjenja emisija između 2008. i 2050. godine izgleda potpuno neambiciozno“, dodao je on.
izvor&foto: hellenicshippingnews.com
Image by Thanasis Papazacharias from Pixabay
Image by Kanenori from Pixabay
Image by Raw2Jpeg from Pixabay
