Najveća pandemija u modernim vremenima jedva da je i završena kada Evropa doživi novu krizu. Sukob u Ukrajini predstavlja izazove i za industriju otpada i reciklaže.
Posledice rata u Ukrajini od 24. februara počinju da se pokazuju na evropskom kontinentu. Pre svega, svedoci smo strašnih patnji ukrajinskog naroda, ali ruska invazija takođe stvara ekonomske i logističke glavobolje i nudi ozbiljne nuspojave koje još ne vidimo.
Kao i sa nekoliko drugih industrija, rat u Ukrajini stvara neravnotežu za mnoge operatere otpada i reciklaže širom Evrope. Doduše, ovo je neravnoteža koju je industrija već osetila tokom COVID-a, ali izazovi sa kojima smo se suočili prošle godine sada su pojačani u nekoliko oblasti i doprinose daljoj neizvesnosti na tržištima otpada u Evropi.
Sledeći faktori posebno potresaju industriju otpada i reciklaže u vreme rata.
Nedostatak otpada kao sirovine
Industrija otpada je među prvima koja dobija signale o značajnim ekonomskim promenama u društvu. Potrošnja domaćinstava i nivo proizvodnje poslovnog sektora direktno utiču na ukupnu količinu otpada. Ove količine će uvek varirati, ali značajan pad kojem trenutno prisustvujemo dovodi do nedostatka sirovina za održivu reciklažu materijala i povrat energije. Rat u Ukrajini stvara dalju neizvesnost privrede i smanjenjem potrošnje u Evropi.
Primer trenutne nestašice sirovina može se naći u snabdevanju drvetom. Rusija je dugo bila značajan dobavljač drveta i bio-čipova kako za industriju pločastih ploča, tako i za industriju papira i za fabrike VtE koje koriste drvnu sečku kao gorivo. Sa novim sankcijama, ovaj izvoz je više-manje zaustavljen preko noći. Evropskom tržištu otpada nedostajalo je otpadno drvo i pre početka rata, što je rezultiralo većim cenama. Ovo je takođe izazov za VtE postrojenja, koja nadoknađuju nedostatak kućnog i komercijalnog otpada spaljivanjem drveta.
Činjenica da je biomasa u nedostatku je nešto što će različite industrije iskusiti i nešto što stvara izazove za postrojenja za obnavljanje energije sa strogim zahtevima održivosti.
Povećani troškovi transporta
Kao da već nije bilo dovoljno izazova za transportnu industriju u Evropi, rat utiče i na transportne kapacitete na kontinentu. To je nešto od čega industrija otpada, kao i druge, pati. Akutni nedostatak vozača smanjuje transportne kapacitete, a kada se mnogi ukrajinski vozači sada vraćaju kući u svoju zemlju daje brane, ovi izazovi se povećavaju.
Za kratko vreme brodsko gorivo je duplo poskupelo, a dizel za drumski transport nikada nije bio skuplji. Ovaj dodatni trošak se dodaje na cene transporta, što veoma utiče na industriju otpada koja je osetljiva na cene.
Istovremeno, ruski brodovi za rasute terete napuštaju lanac snabdevanja, što takođe ograničava kapacitete u pomorskom transportu. Železnički saobraćaj ne može da nadoknadi nedostatak drugih transportnih usluga trenutno.
Povećane cene energije
Cene električne energije i fosilne energije su usko povezane, i iako gas i dalje teče iz Rusije u Evropu, rat je značajno povećao operativne troškove za mnoge igrače u industriji. Trenutne i krajnje neobične cene struje primoravaju nekoliko reciklažnih igrača da privremeno obustave proizvodnju. Ovo je slučaj sa nekoliko fabrika za reciklažu kartona i papira (RCP) u Evropi.
Nepredvidivo tržište
Na sistem trgovanja emisijama (ETS) EU takođe utiče rat u Ukrajini. Dana 3. februara, kvote su trgovane po ceni od 94 evra po toni. Nakon invazije na Ukrajinu 7. marta, kvote su bile niže od 58 evra po toni, ali su se nedavno vratile na 80 evra.
Tržište otpada, koje se zasniva na promptnoj trgovini, postaje nepredvidivo kako se cene brzo menjaju. Za postrojenja za obnavljanje energije koja su navikla na dugoročne i predvidljive tržišne uslove, fluktuirajuće cene i ulaznice predstavljaju izazov koji dolazi uz nedostatak sekundarnih goriva. Prekogranični transport otpada, koji je regulisan prekograničnom otpremom otpada (TFS), uključuje aplikacije za koje obično može potrajati nekoliko meseci da budu odobrene, što povećava neizvesnost sa kojom se mnogi igrači suočavaju ovog proleća.
Ako nas rat u Ukrajini nečemu može naučiti, to bi bilo da ceo lanac vrednosti brzo postane ranjiv kada tržišni mehanizmi, u kombinaciji sa emisionim kvotama i drugim propisima, dožive nepredviđene promene. Široka međunarodna saradnja – omogućavanje lakšeg pristupa sirovinama širom Evrope – smanjila bi rizike i otvorila bi stabilnije tržište otpada u budućim kriznim situacijama.
izvor&foto: energynorthern.com
