Zamislimo situaciju: na putu ste od pola šest jutros, nakon posete porodici u inostranstvu za praznike. Nakon dugog kombinovanog putovanja automobilom, avionom i vozom, postoji jedna stvar koja vam se zaista nije radila u tim trenucima: kupovina namirnica za kuću. Srećom, imali ste mogućnost da naručite svoje namirnice iz svog udobnog stana, i neverovatno da je roba isporučena za samo 6 minuta. Pa, kako je ovo moguće?
Superbrze aplikacije za dostavu namirnica pojavljuju se širom sveta, a uspon onlajn trgovine je naročito izražen tokom pandemije koronavirusa. Aplikacije koje se obično koriste u razvijenim zemljama, poput Nemačke, Velike Britanije i Sjedinjenih Država, daju garancije za isporuku virtuelne korpe korisnika za samo 20 minuta ili manje.
Koji su ključni igrači u ovoj grani industrije?
Gopuff – kompanija, osnovana 2013. godini u Filadelfiji, dostigla je procenu vrednosti od 15 milijardi dolara i nedavno je dobila sredstva od milijardu dolara.
Getir – turska start-up kompanija, osnovana 2015. godine, trenutno je procenjena na 7,55 milijardi dolara. Od juna 2021. godine, Getir je obezbedio sredstva finansiranja od milijardu dolara.
Flink – nemački startap za isporuku namirnica sa sedištem u Berlinu, čija je vrednost 2,1 milijarda dolara i koja je dobila 750 miliona dolara finansiranja, koju vodi DoorDash.
Gorillas – još jedan startap sa sedištem u Berlinu osnovan 2020. godine, koji je postigao procenu od preko milijardu dolara i obezbedio preko 290 dolara finansiranja.
Pored ovih imena, treba napomenuti i Zapp, Jiffy, Dija, Weezy i Fancy.
Kako funkcionišu aplikacije?
Osnovni poslovni model ovih aplikacija je prilično jednostavan – one nude ekspresnu kurirsku uslugu u bilo koje vreme preko svoje aplikacije ili veb-sajta, a kurir se brine o porudžbini. Brzina kojom proizvodi stižu, sam proizvod i konkurentne cene su ono što ove aplikacije čini revolucionarnim.
Kretanje kroz ove aplikacije je jednostavno: unesete svoju adresu, dobijete procenjeno vreme isporuke, izaberete svoju robu iz različitih kategorija, izvršite uplatu i roba će uskoro biti kod vas.
Dostavljanje robe do kupca
Kompanije za super brzu isporuku imaju više „mračnih prodavnica“ širom gradova koje opslužuju, omogućavajući brz pristup potrošačima. Možda se pitate šta je mračna prodavnica: to su velike maloprodajne lokacije koje podsećaju na tradicionalnu prodavnicu, ali nisu otvorene za javnost i umesto toga se koriste za ispunjavanje onlajn porudžbina. Neke od aplikacija možda nisu vlasnici ovih prodavnica. Na primer, Getir formira partnerstvo sa lokalnim vlasnicima skladišta kroz ugovor o franšizi (koji im omogućava da izbegnu tipične vlasničke troškove).
Uzmimo za primer Jiffy. Kada se napravi porudžbina u njihovoj aplikaciji, čuje se signal upozorenja na stolu nadzornika u „mračnoj prodavnici“, a narudžbina se prosleđuje aplikaciji na telefonu radnika u skladištu na odabiru robe, obaveštavajući ih o lokaciji police sa artiklima. Radnici u skladištu sakupljaju u kolica sve tražene proizvode, a zatim ih pakuju u vreće i predaju dostavljačima.
Što se tiče stvarnih proizvoda tj. dobara, kompanija može odlučiti da se poveže sa brendom supermarketa kako bi nabavila svoje proizvode. Na primer, Flink je formirao strateško partnerstvo sa nemačkim gigantom supermarketa REWE, što ih čini preferiranim dobavljačem za ispunjavanje porudžbina kupaca.
Kuriri koji isporučuju robu potrošaču su zaposleni u samoj kompaniji, za razliku od, na primer, dobavljača hrane kao što je UberEATS, gde su vozači angažovani kao nezavisni izvođači i rade po narudžbini. Vozači putuju biciklima, što je očigledno ekološki prihvatljivije od korišćenja automobila ili kamiona za dostavu robe.
Trendovi u onlajn kupovini namirnica od početka pandemije
Ljudi koji rade od kuće, zatvaranja i dugi karantinski periodi značili su da kupovina namirnica na mreži postane popularnija, što je izazvalo trend onlajn trgovine, koji se nastavlja i tekuće 2022. godine. Kantar, istraživačka kompanija sprovela je studiju u Velikoj Britaniji i otkrila da je u februaru 2020. godine, samo 7,40 funti od svakih 100 funti potrošenih na namirnice u UK poreklom od kupovine putem interneta, a u februaru 2021. godine, ta vrednost je porasla na 15,40 funti, što je više nego udvostručeno.
Osnivač Getira kaže da kompanija „demokratizuje pravo na lenjost“, što je možda još jedan trend koji se pojavljuje iz tekuće pandemije. Sada kada su ljudi svesni ovih aplikacija, manje je verovatno da će se vratiti kupovini na „tradicionalan“ način.
Konačno, osnivač Weezy-ja, Van Beveren, rekao je da „sada postoji drugi prelazak sa interneta na on-demand. To je talas na kome smo trenutno. ” Lakoća i fleksibilnost su ono što čini ove aplikacije traženim.
Budućnost aplikacija
Fizičke prodavnice prehrambenih proizvoda ostaće neophodnost, jer nude širi asortiman proizvoda po potencijalno jeftinijim cenama. Međutim, verovatno je da će ova velika imena početi da uvode sopstvene usluge trgovine namirnicama na zahtev, što može uticati na industriju zbog lojalnosti kupaca. U Velikoj Britaniji, gigant supermarketa Tesco isprobava njihovu verziju, nazvanu Tesco Whoosh, koja dolazi sa naplatom isporuke od 5 funti za narudžbine veće od 15 funti, 7 funti za manje porudžbine i obećanjem isporuke u roku od sat vremena, što je znatno više od cena od 1,99 funti koju je odredio Getir.
Aplikacije za namirnice na zahtev će verovatno nastaviti svoj rast, bilo da to znači rad na više mesta, uspostavljanje više centara ili ponudu širokog spektra proizvoda. Menadžer kompanije Jiffy, Vladimir Holjaznikov, rekao je da će se njihov asortiman „uskoro proširiti na 1.500 artikala“, što je otprilike isto kao i neki manji supermarket.
Prodavci lokalnih preduzeća će verovatno biti zabrinuti zbog razvoja ovih aplikacija, jer bi kupci mogli biti odvučeni od tradicionalnih prodavnica. Pogodnost da uđete u lokalnu prodavnicu i da vas prodavac pozdravi mogla bi nestati u budućnosti. Da bi to sprečili, vlasnici bi mogli da imaju mentalitet „ako ne možete da ih pobedite, pridružite im se“ i da ponude partnerstvo sa aplikacijama kako bi ispunili narudžbine kupaca kao način da sami sebi stvore posao.
foto: unsplash.com
