Može li EU da primeni ambiciozni klimatski paket Evropske komisije? Evropski parlament je sada izglasao zabranu prodaje novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035.
Evropski parlament je u sredu (8. juna 2022. godine) glasao o zakonodavstvu namenjenom sprovođenju klimatskih ciljeva Evropske unije. Mnogi predlozi su bili predmet kontroverzi. Pozadina su predlozi Evropske komisije da se emisije gasova staklene bašte koje štete klimi smanje za 55 procenata do 2030. u poređenju sa 1990. i da postane klimatski neutralna do 2050. godine. Sada je parlament odlučio svoje stavove. Da bi zakoni stupili na snagu, države EU i Evropski parlament moraju da se dogovore u završnom koraku.
Kraj za motore sa unutrašnjim sagorevanjem
Oko 20 odsto emisija CO2 u EU je uzrokovano drumskim saobraćajem. Nakon glasanja većine u Evropskom parlamentu, prodaja motora sa unutrašnjim sagorevanjem biće zabranjena od 2035. godine. Takozvana ograničenja voznog parka za automobile i kombije trebalo bi da padnu na nulu – što znači da novi automobili ne bi trebalo da emituju CO2 tokom vožnje. Pošto nije planirano kreditiranje sintetičkih goriva, to znači kraj za motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
U međuvremenu, Volker Vising (FDP) izjasnio se protiv zabrane prodaje novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i vidi tu odluku kao težak korak za građane. „Želimo da vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem budu u mogućnosti da budu novoregistrovana nakon 2035. ako se može dokazati da se koriste samo e-goriva. Odobrenje klimatski neutralnih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem odgovara važnom principu otvorenosti za tehnologiju“, prokomentarisao je odluku Evropskog parlamenta.
Proširenje trgovine emisijama
U središtu klimatske politike EU je trgovina emisijama, što znači da morate da platite za emisiju gasova štetnih za klimu, kao što je CO2. Sistem sada treba da se proširi na zgrade i saobraćaj. Donedavno se o tome žestoko raspravljalo jer se strahovalo da će potrošači tada morati da plaćaju još više za grejanje i vožnju. U Nemačkoj i drugim zemljama EU, ove oblasti su već deo trgovine emisijama.
Članovi komiteta za životnu sredinu nedavno su se složili da bi korporacije trebalo da plaćaju emisiju gasova štetnih za klimu iz poslovnih zgrada i komercijalnog saobraćaja od 2025. godine.
Dodeljivanje besplatnih sertifikata za emisiju CO2 pojedinim kompanijama takođe je bilo sporno do samog kraja. Ovo ima za cilj da pomogne konkurentnosti sve dok drugi regioni sveta nemaju cene CO2. Postoje predlozi da se prestane sa izdavanjem besplatnih sertifikata nakon 2030., 2032. ili 2035. godine.
Mehanizam za podešavanje granice za emisije CO2
Poslanici Evropskog parlamenta takođe glasaju o ceni ugljenika za strane proizvođače. Ovo bi se izračunavalo na osnovu emisije CO2 tokom proizvodnje. Popust bi bio da su emisije gasova staklene bašte već plaćene u matičnoj zemlji. Ovo bi trebalo da dovede do uporedivih troškova za uvezenu robu i proizvode proizvedene u EU, pošto proizvođači iz EU već plaćaju emisiju gasova štetnih za klimu preko ETS-a. Istovremeno, treba ubediti i druge zemlje da uvedu strože klimatske mere. U početku će se regulisati cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva i struja. Sporno je kada sistem treba da stupi na snagu.
izvor&foto: verkehrsrundschau
