Dronovi – budućnost u logističkoj industriji

Poslednjih godina, teretni dronovi su bili na naslovnim stranama sa svojom sposobnošću da nose teret na udaljene lokacije u različitim uslovima. Stručnjaci iz celog sveta bi se složili da je industrija bespilotnih letelica (UAV) budućnost avijacije i da postoji toliko nedovoljno iskorišćen potencijal u korišćenju neba za transport tereta i putnika, da bi to značajno promenilo način na koji se sve kreće.

Logistička industrija otvara put u upotrebi bespilotnih letelica. Za logističke kompanije, prva i poslednja milja predstavljaju najskuplji i najmanje efikasni deo isporuke, koji zahteva značajnu radnu snagu, broj vozila i vreme. Zbog toga smatraju da su dronovi zreli za automatizaciju.

Prema studiji kompanije Research and Markets, globalno tržište bespilotnih letelica trenutno se procenjuje na 27,4 milijarde dolara i očekuje se da će dostići 58,4 milijarde dolara do 2026. Međutim, očekuje se da će segment komercijalnih dronova biti najbrže rastući sa 28 odsto. Štaviše, očekuje se da će Indija predvoditi grupu i postati jedno od najbrže rastućih tržišta dronova sa CAGR od 14,61 odsto.

Svilen Rangelov, izvršni direktor i osnivač DRONAMICS-a, kaže: „Nameravamo da do 2030. godine ostvarimo prihod od 1,86 milijardi evra godišnje, samo za DHL-ove klijente. Za tu veličinu, cilj nam je da obezbedimo rešenja za 4.000 teretnih dronova kako bismo podržali partnerstvo u narednim godinama, što je za nas značajna prilika. Sa brzim razvojem tržišta e-trgovine, rešenja kao što je naše će uskoro biti traženija.”

Slično tome, Drone Delivery Canada i Air Canada sklopile su višestruke komercijalne ugovore 8. jula, sa svakim od Međunarodnog aerodroma Edmonton, Apple Express Courier-a i Ziing Final Mile Inc., kako bi primenili DDC-ovo patentirano rešenje za isporuku dronom na međunarodnom aerodromu Edmonton.

Komentarišući razvoj na međunarodnom aerodromu Edmonton, Majkl Zahra, predsednik i izvršni direktor kompanije Drone Delivery Canada, napominje: „Implementacija projekta na Međunarodnom aerodromu Edmonton je u toku. To će biti projekat dronova Sparrov koji leti do/sa aerodroma od/do industrijskog poslovnog područja istočno od aerodroma. To je veoma uzbudljiv projekat jer je složen i nikada ranije nije urađen, ali DDC ima tehnologiju i iskustvo da to uradi. Očekuje se da će to biti prvi korak veće mreže sa više dronova koja povezuje aerodrom sa svim susednim komercijalnim i industrijskim kompanijama u oblasti i potencijalno manjim regionalnim lokalnim aerodromima. Drugi aerodromi u Kanadi su izrazili interesovanje za slične projekte. Kompanija očekuje da će projekat biti operativan krajem oktobra.

Investitori pokazuju interesovanje

Poslednjih godina bilo je sasvim evidentno da investitori aktivno traže i zainteresovani su za ulaganje u kompanije za dronove. Eleven Ventures, kompanija rizičnog kapitala(venture capital) u Bugarskoj, ulaže u startap kompanije od 2012. Sa 150 kolektivnih investicija tokom osam godina, Elevenov tim je bio ključan u katalizaciji regionalnog startap ekosistema. Venture capital podržava tehnološke kompanije u četiri prioritetne vertikale – fintech, zdravstvo, budućnost rada i budućnost hrane.

Daniel Tomov, osnivački partner u Eleven Ventures, kaže: „U poređenju sa mnogim drugim sektorima, interes investitora nije toliko očigledan u ovom, iako je poslednjih godina bilo nekoliko smelih opklada. U svetu venture capital-a postoji izreka da je „hardver težak“ i da su dronovi možda najteži od svih njih – sa dodatnim slojem autonomije i u mnogim slučajevima regulatornim komplikacijama. Međutim, dan kada će dronovi postati sveprisutni, tu je iza ugla i neke od ovih ranih opklada će se lepo isplatiti.”

U aprilu ove godine, Eleven Ventures je odlučio da izvrši naknadnu investiciju od 117.000 dolara u Dronamics. Komentarišući rastuće interesovanje investitora za dronove za stvaranje boljeg ekosistema isporuke i način na koji će sredstva biti iskorišćena, Rangelov objašnjava: „Uprkos ogromnom interesovanju investitora za EVTOL vazdušni taksi prostor, većina avio industrije se ugleda na programere teretnih dronova da prvo prihvatite izazov kao segment nižeg rizika. Sa našim trenutnim planovima za međunarodnu ekspanziju i interesovanje kupaca, tražićemo veći krug investicija koji bi nam omogućio da povećamo naše proizvodne kapacitete kako bismo izgradili značajnu flotu naših dronova i počeli da opslužujemo rute koje smo već razvili.”

Program „Medicina sa neba“ je jedna od vodećih inicijativa Svetskog ekonomskog foruma, koja je započela u Ruandi koja je bila prva zemlja koja je dostigla isporuku dronova na nacionalnom nivou. 2018. godine pokrenut je Indijski centar VEF-a za isti program. Indija je 11. septembra videla prvi dron izvan vizuelne vidljivosti (BVLOS) koji je poleteo na nebu Telangane kako bi isporučio vakcine protiv Covid-19.

„Jedan od načina da se utvrdi vuča ovog sektora je posmatranje količine rizičnog kapitala koji su pokrenuli dronovi. Sentiment investitora je ključni pokazatelj putanje sektora dronova. Dok je prikupljanje kapitala pomoglo nekoliko kompanija za dronove da donesu strateške odluke i povećaju inženjering i resurse, nejasnoće oko propisa često postavljaju pitanja o potencijalu sektora. Dalje, mnogi mogu videti dronove kao nedokazan poslovni model. Sa drugačijim pristupom politici, Indija je postavila scenu za veće poverenje investitora“, pominje Vignesh Santhanam, vodeći u Indiji, Aerospace & Drones na VEF-u.

Krajem 2020. godine, kompanije za dronove na globalnom nivou su zabeležile niz investicija – kao što je Flyability prikupio 8,5 miliona dolara u svojoj seriji C, dok je Iris Automation prikupio 13 miliona dolara u rundi serije B. Nedavno je Zipline povećao svoju procenu na 2,75 milijardi dolara uz investiciju od 250 miliona dolara za povećanje trenutne logistike.

Droneports

Droneportovi obično obezbeđuju fiksnu ili mobilnu lokaciju za smeštaj, održavanje, pilotiranje i punjenje gorivom za komercijalnu flotu dronova i svakako su pod-industrija. Međutim, njegovo bogatstvo je povezano sa rastom industrije dronova. Santhanam veruje: „Kako tehnologija sazreva i poverenje se gradi među grupama krajnjih korisnika, mi ćemo svakako biti svedoci razvoja infrastrukture za logistiku bespilotnih letelica koja bi uključivala luke za bespilotne letelice.“

Slično, Rangelov napominje: „U našem slučaju pokušavamo da iskoristimo što je više moguće od postojeće infrastrukture aerodroma. Sa toliko regionalnih aerodroma, sa malo ili bez saobraćaja, naše rešenje može da deluje kao vitalni pokretač regionalnog povezivanja i ekonomskog osnaživanja zajednica kojima ćemo moći da služimo. Bespilotne luke za VTOL rešenja su nešto što tek treba da vidimo kao integrisano rešenje za naše gradove i aerodrome.”

Svakako da će biti izazova kada veći dron poleti, za razliku od manjih. Odgovarajući na dodatnu infrastrukturu potrebnu za rešavanje sletanja većih bespilotnih letelica, Rangelov dodaje: „U našem slučaju, svaka pista koja ima najmanje 400 metara, čak i neasfaltirana, može da se pretvori u droneport. Naše rešenje za droneport je prilično efikasno jer je jeftino i jednostavano za implementaciju i može da počne da servisira letove sa Crnim labudom(Black Swan). Ovo nam daje mogućnost da budemo izuzetno fleksibilni u pokrivanju udaljenih lokacija. Trenutno, naša tačka su već postojeći i funkcionalni aerodromi koji su ili u potpunosti namenjeni za avio prevoz tereta. Ovi aerodromi nam daju prednost već postojeće infrastrukture, ali nam takođe omogućavaju veliku fleksibilnost u pogledu vremenskih slotova za ulazak i izlazak sa aerodroma.”

Stvaranje prihoda

DDC je počeo da generiše prihod u ranoj fazi u martu 2020. godine kada je prešao sa start-up na komercijalizovani posao. U 2020. prihod u ranoj fazi iznosio je približno 265 hiljada dolara i očekuje se da će kompanija ostvariti rast prihoda od 2021. i nadalje. Kompanija trenutno radi sa svojim najmanjim dronom, Sparrow, i planira da u budućnosti lansira novu generaciju drona Sparrow i Condor. Condor ima domet od 200 kilometara sa tovarnim kapacitetom od 180 kilograma. U početku je primarni fokus bio na Kanadi, ali kompanija je potpisala pisma o namerama (LoIs) sa partnerima u indijskoj CSC grupi i afričkoj Astral Aviation za međunarodnu ekspanziju.

Razvoj

Pošto je pandemija dala veliki podsticaj industriji dronova, a propisi su postali opušteniji u odnosu na prošlost, još uvek postoje izazovi koji muče ovu industriju.

Zahra kaže: „Pandemija je svakako podigla profil industrije isporuke dronova i DDC-a. Kompanija je imala dva projekta koja su nastala kao posledica pandemije. Svest kupaca i prihvatanje isporuke dronom i dalje su jaki, a opravdanje nije samo ekonomska već i zdravstvena zaštita, kvalitet života i društvene potrebe. Propisi koji se odnose na bezbednost vazdušnog prostora i zemlje, implementirani su u okviru seta operativnih smernica i tehnologije. Jedan izazov je to što je ovo industrija u nastajanju i veliki deo razvoja se radi po prvi put – tako da je potrebno vreme za razvoj, testiranje i usavršavanje procesa.”

Iako propisi napreduju, još uvek nema mnogo programera i operatera dronova koji lete na visokim frekvencijama. „Razvoj u UTM tehnologiji i propisima je od vitalnog značaja za industriju dronova u nastajanju. Sve usluge kretanja putnika i tereta bespilotnim vozilima koje su trenutno u razvoju ne bi bile moguće masovnije da nemamo efikasan sistem upravljanja saobraćajem koji uspeva da bezbedno integriše saobraćaj sa posadom i bespilotnim vozilima“, objašnjava Rangelov.

Mreža Centra za četvrtu revoluciju VEF-a fokusira se na pomaganje zemljama da maksimiziraju koristi i umanje rizike od novih tehnologija. Forum je započeo svoj program bespilotnih letelica 2017. kako bi osigurao da ljudi u udaljenim oblastima imaju pristup osnovnim dobrima, dekarboniziraju transportni sektor i promovišu ekonomski rast.

Santhanam navodi: „Percepcija ove tehnologije je jedan od većih izazova sa kojima se sektor suočava. Ako se bespilotne letelice koriste u isporuci lekova, kombiji i dvotočkaši će nastaviti da postoje, pa čak i dopunjuju isporuke dronom, gde god je to moguće. U nekim sektorima postoji ograničenje na strani ponude, na primer, veliki tereti, dronovi velikog dometa nisu najlakše dostupna sredstva na globalnom nivou. Za rešenja za isporuku tereta, ovaj faktor oblika bi mogao biti ekonomski najisplativiji. Dronovi moraju da budu što je moguće više zaštićeni od grešaka. Rešenje da se izbegnu nesreće sa dronovima je standardizacija i sticanje opsežnog testiranja prihvatanja korisnika pre agresivnog izlaska na tržište. Program „Medicina sa neba“ je jedan takav gde se isprobavaju dronovi za isporuku kako bi se izgradio sigurnosni slučaj za isporuke dronova na nacionalnom nivou. Dalje, osiguravači imaju veliku ulogu u preuzimanju rizika povezanih sa operacijama dronova.

Tomov ulaže u neke od najperspektivnijih i najuzbudljivijih tehnoloških startapa u jugoistočnoj Evropi od 2012. godine i do danas je završio preko 130. Govoreći o ulaganju u Dronamics, on kaže: „Dronamics je pokušavao da reši stvarni problem i tržišni potencijal je bio ogroman kada smo investirali. U ranim danima, mnogi startupi su se fokusirali na potrošačko tržište sa kvadkopterima. U današnje vreme postoji velika pompa oko putničkih dronova i isporuke poslednje milje, a skoro niko ne obraća pažnju na segment srednje milje na koji je Dronamics fokusiran. Za razliku od tržišta kvadrokoptera, gde je DJI brzo postao dominantna kompanija, verujem da će teren za igru biti raznovrsniji kada su u pitanju veći dronovi. S jedne strane, potrebno je 5-10 godina da se razvije veći UAV, slično onome što bi bilo potrebno za razvoj aviona. S druge strane, ne samo startapi već i tradicionalni proizvođači automobila i naravno industrija aviona su zainteresovani da preduzmu deo akcije.“

DHL i Hellmann su odlična potvrda potrebe tržišta za efikasnom uslugom isporuke istog dana za DRONAMICS. „Naše prvo ciljno tržište je u Evropi sa propisima Agencije za bezbednost vazduhoplovstva Evropske unije (EASA) koji nam daju jasan put do autorizacije naših operacija, sa prve dve zemlje – Maltom i Italijom, koje će probno testirati uslugu. Izvan Evrope, tražimo projekte u drugim geografskim područjima kao što su Australija i Kanada, gde postoje velike udaljenosti između metropolitanskih oblasti i duga tranzitna vremena kako bismo se povezali sa neuobičajenim lokacijama na selu“, zaključuje Rangelov.

izvor: stattimes.com foto: stattimes.com, evtol.news, timesofisrael.com, blog.solistica.com