Da li ste se ikada zapitali zašto sportisti grizu svoje medalje? Istorijski gledano, trgovci su grizli svoje zlatnike kako bi proverili njihovu autentičnost, pošto je zlato mekan metal (lagano se udubljuje kada se zagrize). Ova tradicija može izgledati prilično beskorisna na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Tokiju, zahvaljujući malom sadržaju zlata u samoj medalji.
Domaćin nedavnih igara, Japan, ponosi se svojim postignućem: proizvodnjom medalja od 100% recikliranog materijala. Uspeli su da premaše napore Ria 2016, medaljama koje sadrže 70% više recikliranog materijala.
Verovali ili ne, od igara u Stokholmu 1912. nije uručena „prava“ zlatna medalja. U zlatnoj medalji iz Tokija 2020 ima samo 1,2% zlata, a ostalih 98,8% čini srebro. Bronzana medalja sastoji se od 95% bakra, a ostatak je cink. Jedino je srebrna medalja 100% pravo ime za medalju sa 100% stvarnog sadržaja srebra.
Kampanja za održivost
Japan je priznat kao svetski lider u održivosti, pa su, kada je najavljeno da će se ipak održati Olimpijske igre ove godine, otkrili dvogodišnju nacionalnu kampanju za građane: prikupljanje neiskorišćenih i starih elektronskihh uređaja, kako bi se pretvorili u olimpijske medalje. Tu počinje lanac snabdevanja medalja: tokom dve godine prikupljeno je približno 80 tona elektronskog otpada širom zemlje, čime je stvoreno preko 5.000 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja za najbolje sportiste.
Ovaj projekat je bio široko rasprostranjen i uključivao je japansku nacionalnu vladu, kompanije, opštine i druge lokalne zajednice. Renet Japan Group bila je vodeća kompanija koja je učestvovala u kampanji, jer su razvili pokret za upravljanje otpadom uz saradnju mnogih zainteresovanih strana, povezujući donosioce odluka sa lokalnim zajednicama.
Zašto je upotreba recikliranih materijala toliko važna?
Svake godine milijarde vrednih metala bacaju se zbog činjenice da ljudi ne prikupljaju i ne recikliraju svoje neiskorišćene elektronske uređaje na odgovarajući način, što zauzvrat predstavlja opasnost po zdravlje i životnu sredinu. Zapanjujućih 53,6 miliona tona elektronskog otpada (e-otpada) proizvedeno je 2019. godine, čineći ovo najbržim rastom kućnog otpada. Rastuća potražnja za elektronskim uređajima poslednjih godina glavni je faktor ovog rasta. Svojom kampanjom Japan nije samo doprineo rešavanju problema e-otpada, već je takođe podigao svest i edukovao svoje građane o tome kako pravilno reciklirati svoje uređaje.
Dizajn medalje u Tokiju 2020
Da bi se pronašao najprikladniji dizajn za medalje, održan je konkurs otvoren za dizajnere koji je rezultirao sa više od 400 prijava. Iako postoje pravila Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) o tome šta mora biti uključeno u sam dizajn medalje, koncept dizajna je fleksibilan. Pobednik, Junichi Kawanishi, dizajner za SIGNSPLAN, odlučio je da uključi ideje svetlosti i sjaja. Traka pričvršćena za medalje uključuje tradicionalne japanske motive i slavi teme „Jedinstvo u različitosti“ i „Inovacije iz harmonije“. Svaka futrola za medalju je posebna i ima jedinstvene uzorke vlakana u dizajnu, koji su izrađeni tradicionalnim i modernim tehnikama.
Pa, koliko vrede medalje?
Zlatna medalja u Tokiju 2020. sadrži preko 6 grama pozlaćene ploče na čistom srebru, što znači da je njena današnja vrednost oko 345 dolara. Prilikom utvrđivanja njihove tržišne vrednosti mora se uzeti u obzir vlasnik medalje. Zlatne medalje se retko prodaju zbog svoje sentimentalne vrednosti, pa je možda zato medalja koja pripada Jesseju Ovensu, američkom atletičaru sa 1936. takmičenja, prodata za 1,47 miliona dolara 2013. godine.
I na kraju…
Iako ovogodišnje medalje imaju manje novčane vrednosti nego prethodnih godina, postoje mišljenja da se njihova vrednost povećava zbog njihove održivosti i činjenice da je time rešeno globalno ekološko pitanje. Za Lamonta Marcell Jacobsa iz Italije i Simonu Biles iz Sjedinjenih Država, zajedno sa stotinama sportista kojima je ove godine uručena medalja, sentimentalna vrednost ostaje ista.
Nedavni događaji postavili su visoku lestvicu za sledeće igre u Parizu 2024. godine, gde će fokus na životnu sredinu biti nastavljen jer su društvene promene i održivost postavljene kao ključne teme.
A sada, pogledajmo zajedno kako su pravljene ove čuvene medalje:
*izvor: allthingssupplychain.com; video: youtube.com; foto: pixabay.com
