Cirkularna ekonomija i logistika: nema prvih bez drugih?

Postoji mnogo načina da transformišete svoj posao, industriju ili čak svoj lični život u održiviji poduhvat.

Postoji potrošačka strana stvari, kao što je korišćenje električnih vozila za vožnju do posla, izgradnja solarnih panela u vašoj poslovnoj zgradi ili pretvaranje svakog automobila sa aplikacijom za deljenje vožnje u automobil sa nultom emisijom, a ovo su primitivniji primeri. Ipak, takođe možete učiniti svoje svakodnevne aktivnosti zelenijim tako što ćete osigurati da se materijali koji su proizvedeni ponovo koriste što je više moguće. To je osnova cirkularne ekonomije: kada se sirovine koriste što je više moguće tokom njihovog životnog ciklusa, zamenjujući tipičan životni ciklus proizvoda kupi-potroši-baci. To znači ponovnu upotrebu materijala tako što ćete ih reciklirati, bilo da se koriste u prvobitne svrhe ili druge namene, kako bi se nastavila stvaranje vrednosti od istog materijala koji je proizveden. Na kraju krajeva, jedna od glavnih kritika električnih vozila, na primer, jeste emisija koja se oslobađa u životnu sredinu tokom procesa proizvodnje baterija koje napajaju automobile, kao i električna energija koja se dobija za pogon automobila.

„Glavna zabrinutost u vezi sa električnim vozilima je što je lanac snabdevanja, uključujući rudarstvo i preradu sirovina i proizvodnju baterija, daleko od čistog“, rekao je profesor ekonomije na Yale School of Environment (YSE) Ken Gillingem, koji je bio deo istraživačkog tima koji je proučavao „koliko je zapravo zelena industrija električnih vozila, fokusirajući se posebno na indirektne emisije uzrokovane u lancima snabdevanja komponenti vozila i goriva koja se koriste za napajanje električne energije koja puni vozila“.

„Iznenađujući element bio je koliko su emisije električnih vozila bile niže“, odbacila je svaku sumnju Stefani Veber, još jedan član istraživačkog tima. „Lanac snabdevanja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem je toliko prljav da električna vozila ne mogu da ih nadmaše, čak i kada se uračunaju indirektne emisije“, dodala je ona.

Međutim, električna vozila ili mobilnost, generalno, nisu jedina industrija u kojoj je moguća kružna ekonomija, a možda će čak postati i naziv igre koja ide napred. Odeća, proizvodnja elektronskih uređaja, čak i proizvodnja goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem su neki od drugih primera gde bi kružna ekonomija omogućila da se materijali koriste što je više moguće pre nego što se pošalju u krevet za odmor.

Pitanje je kako logistika može da igra ulogu u kružnoj ekonomiji, gde svaka industrija nastoji da maksimalno iskoristi sirovine?

Ponovna upotreba materijala

Možda je najočiglednije da same logističke kompanije ponovo iskoriste već proizvedene materijale, koristeći ih u potpunosti pre nego što im više prestane vek trajanja. Hidrotretirano biljno ulje (HVO), napravljeno od korišćenih sirovina, kao što su korišćeno ulje za kuvanje, tal ulje i mast, je jedan primer. Alternativno gorivo se može koristiti naizmenično sa standardnim dizelom na najnovijim kamionima sa dizel motorom po standardu Euro 6, i ne samo da to znači da se zalihe koje bi alternativno bile izbačene ponovo koriste, već je HVO takođe jedan od najefikasnijih načina kako bi se smanjile emisije drumskog teretnog transporta koji su trenutno dostupni provajderima logistike.

U Evropskoj uniji (EU), prema izveštaju Evropskog tematskog centra o ublažavanju klimatskih promena i energiji (ETC/CME) iz novembra 2020. godine, otpadna biljna ili životinjska ulja čine 18,8% sirovine za proizvodnju HVO u EU. „U slučaju HVO, većina se proizvodi iz drugih sirovina (kao što su otpadna ulja i masti, iznad 60%) sa niskim intenzitetom GHG (sa i bez ILUC), dok se količine proizvedene od uljarica, koje imaju mnogo veći intenzitet GHG, mnogo su niži (oko 35%)“, navodi se u izveštaju ETC/CME. Ipak, uprkos prednostima koje HVO donosi na stolu, gorivo se jedva koristilo u celoj EU 2018. godine, sa samo 0,7% ukupne ponude goriva u EU na naftni proizvod hidrotretirani. Glavni problem bi, naravno, bio veći trošak kupovine proizvoda u poređenju sa običnim dizelom, uz zaostajanje u snabdevanju, jer je dostupnost goriva ograničena.

Ipak, HVO je odličan primer kako se materijal, koji može imati i drugu primarnu upotrebu (kuvanje hrane u restoranu, na primer), može da se koristi sve dok više nije fizički prisutan, jer se koristi u procesu sagorevanja dizel motora. Čak i sami kamioni mogu postati deo cirkularne ekonomije. Iako postoji malo alternativne upotrebe za kamion osim što nosi prikolicu i robu na putu, kompanije mogu da ulože sve od sebe da garantuju da će, kada njegovo novo vozilo bude prodato polovnom kupcu, biti ispravno zbrinuto, odnosno da se obezbedi njihova dugoročna upotrebljivost. Ipak, to je jedan od glavnih ciljeva cirkularne ekonomije: da se ponovo koriste i obnavljaju predmeti kako bi se smanjila količina sirovina koje treba proizvesti, čime bi se minimizirale potencijalne emisije koje bi proizvodni proces ispustio u životnu sredinu. Međutim, ovo su samo neki od osnovnih primera kako kompanije za drumski transport mogu da iskoriste principe cirkularne ekonomije i indirektno smanje svoje emisije. Ovaj princip takođe omogućava tradicionalnim logističkim provajderima da pristupe novim tržištima i istraže nove mogućnosti za prevoz različite robe.

Novi horizonti

Sa glavnom idejom koja stoji iza cirkularne ekonomije je da se nijedan materijal ne baca pre nego što još ima neka korisna svojstva, nove metode lanca snabdevanja će morati da se uvedu kako bi se materijalima omogućio slobodan protok između proizvodnih objekata i potrošača. Na primer, kurirske, ekspresne i paketne usluge već danas obezbeđuju obrnutu logistiku distribuiranih tokova materijala, kao što su onlajn sistemi otkupa polovnih odeće ili polovnih mobilnih telefona, navodi se u studiji nekoliko autora iz Fraunhofer institut za protok materijala i logistiku (Fraunhofer IML) koji se nalazi u Dortmundu, Nemačka. Princip obrnute logistike je prilično jednostavan – da se roba premešta od potrošača nazad do proizvođača ili prodavca artikla, kako bi se ona renovirala ili zamenila, a zatim ponovo poslala nazad krajnjem potrošaču u kraj lanca snabdevanja. Iako zvuči skoro identično tipičnom lancu snabdevanja, razlika je u tome što su artikli koji se transportuju kamionima u različitim uslovima, a ne samo da su očišćeni od prašine u fabrici pre nego što budu predstavljeni potencijalnom kupcu.

Prioriteti kompanija uključenih u logistiku materijala biće kako da učine postojeće mreže lanca vrednosti manje složenim, kao i kako bi postojeći odnos između dobavljača i kupca mogao potencijalno uticati na cirkularnu ekonomiju. „Kompanije se često plaše troškova i organizacionih napora u pogledu poteškoća u proceni mogućnosti i rizika povezanih sa novim poslovnim modelom (na primer, od prodaje novih proizvoda ka modelima zasnovanim na uslugama)“, ističe Fraunhofer IML. Kako je Institut takođe ukazao, dodatne prepreke koje treba otkloniti su uspostavljanje ili tranzicija ka novim poslovnim modelima, razvoj tehnologija reciklaže i razmene podataka, promene načina na koji se proizvodi proizvode, popunjavanje praznina u znanju i pronalaženje načina da se prilagodi tržište, naime o tome kako smanjiti troškove reciklaže i ponovne upotrebe sekundarnih materijala.
Traženje načina za uspostavljanje lanaca snabdevanja koji se pridržavaju cirkularne ekonomije neće biti samo pitanje mogućnosti da se preokrene smer između dobavljača i krajnjeg potrošača, već da se obezbedi način za efikasno sortiranje artikala kada korisnik vrati predmete na reciklažu. Dok se drumski teretni transport već bavi prevozom robe kojoj je istekao životni vek, on je regulisan ADR ugovorom(Ugovorom o međunarodnom drumskom prevozu opasnih materija), prilikom nošenja i sortiranja robe koja nakon recikliranja može imati drugi život. „Ako se koriste sistematski i unaprede, trenutni logistički trendovi i razvoj u svim oblastima proizvodnje i distribucije proizvoda mogu pomoći u podršci transformaciji ka kružnoj ekonomiji. I obrnuto, potencijal cirkularne ekonomije će se ostvariti samo kada se koriste adekvatna logistička rešenja“, zaključuje Fraunhofer IML.

Deljenje je naziv igre

Cirkularna ekonomija, uprkos prilično jednostavnoj definiciji, može se proširiti u složen sistem gde se resursi dele među više zainteresovanih strana kako bi se postigli ciljevi sistema – da se smanji uticaj na životnu sredinu.

Na primer, čak i deljenje kapaciteta prikolice između više dobavljača logistike bi minimiziralo neefikasnost u lancima snabdevanja. Ako kupac, iz raznih razloga, očajnički mora da isporuči svoj teret, a ipak nema dovoljno stvari da preuzme celu prikolicu i još uvek je spreman da plati cenu za pun kamion, i dalje rezultira neefikasno iskorišćenim prostorom u prikolici. Kao rezultat, moglo bi biti potrebno više kamiona nego što je potrebno za transport tereta, što bi rezultiralo dodatnim emisijama koje se mogu izbeći. „Provajder logističkih usluga mogao bi, na primer, da iznajmi prazan prostor u kamionu (manjem) preduzeću. Takođe, kamion koji dovozi robu iz magacina u grad na povratku bi mogao da donese drugu robu iz grada, kao što je otpad. To se zove „saradnička logistika““, navodi se u izveštaju LogiCE-a, pokreta koji kombinuje stručnjake iz oblasti cirkularne ekonomije i logistike.

Da biste bili što efikasniji sa svojom imovinom, ekonomija deljenja je još jedan sistem koji bi mogao da ide ruku pod ruku sa kružnom ekonomijom, menjajući način na koji se koristi najvažniji resurs drumskog transporta – kamioni. Takve platforme su se pojavile u drugim oblicima usluga, odnosno prevozu i u velikoj meri su postale primarni načini rezervisanja vožnje od tačke A do tačke B ili pronalaženja mesta za život prilikom posete stranom gradu. Industrija drumskog teretnog transporta je takođe doživela priliv takvih platformi, nudeći pošiljaocima da se direktno povežu sa svojim transportnim partnerima i obrnuto, a sve se to radi sa nekoliko tastera na telefonu. Prilagođavanje novom ekonomskom modelu u budućnosti može biti još jedan način da se sagleda jedno od najhitnijih pitanja sa kojima će se drumski teretni transport nastaviti u bliskoj budućnosti – smanjenje uticaja industrije na životnu sredinu. Međutim, prilagođavanje će se oslanjati na više strana, uključujući krajnje potrošače kojima logističke kompanije isporučuju robu, da budu spremne da izvrše značajne promene u cilju potpunog prelaska na cirkularnu ekonomiju, gde je primarni cilj smanjenje količine otpada koji životni ciklus proizvoda generiše, a zauzvrat, smanjuje ukupni uticaj na životnu sredinu.

izvor: girteka; photo by Mike from Pexels