Kada pomislite na Kinu, često vidite slike svetskih čuda i tradicije stare hiljade godina. Srednje kraljevstvo je dugo bilo mnogo više od toga. Kina je kamen temeljac globalne ekonomije, pokretač tehnologije i logistički lider. Šef kineske države Si Đingping je 2013. godine prvi put predstavio svoju viziju Novog puta svile na konferenciji u Kazahstanu. Najuzbudljiviji i najveći infrastrukturni projekat 21. veka na kraju će povezati oko 70 zemalja i više od 4,5 milijardi ljudi – više od polovine svetske populacije.
Novi put svile
Kina u narednim godinama ulaže preko 900 milijardi američkih dolara u Novi put svile. Samo hiljade kilometara novih železničkih koloseka čine severne pravce preko Rusije i Kazahstana na tragu legendarne Transsibirske železnice najvažnijim pravcem u železničkom teretnom saobraćaju. Sa tranzitnim vremenom od 12 do 14 dana na udaljenosti od 10.000 kilometara, ovo su najbrže evroazijske železničke veze. I Deutsche Bahn ima iskustva na ovoj ruti: 1973. godine prvi kontejner je putovao Transsibirskom železnicom. Godine 2008. probni teretni voz iz Pekinga stigao je u Hamburg, a u oktobru iste godine usledio je prvi redovni kontejnerski voz iz Sjantanga.
Prekretnica u železničkom transportu tereta
DB Cargo nudi redovne železničke veze između Kine i Nemačke od marta 2011. godine. Zato što je Kina 2020. godine peti put zaredom bila najvažniji trgovinski partner Nemačke. Više od 12.000 vozova saobraćalo je Evroazijskim koridorom 2020. godine, a broj raste. Pa ipak, samo pet odsto teretnog saobraćaja ka i iz Kine do sada se odvijalo železnicom. DB Cargo stoga želi da dodatno poveća transportne kapacitete – sa više od 200.000 kontejnera na Evroazijskom koridoru 2020. do 500.000 kontejnera 2025. To ima ekološki i ekonomski smisao: jer teretni voz izaziva oko 95 odsto manje emisije CO2 od aviona. 70 posto manje od kamiona Iako su kontejnerski brodovi uporedivi u proizvodnji, oni su mnogo sporiji. A vazdušni transport u Evropu je brži, ali i do deset puta skuplji.
Nove veze sa Putem svile
Prema kineskoj statistici, vrednost prevezene robe porasla je za oko 50 odsto u prvih devet meseci 2020. godine. Zbog toga se Novi put svile stalno proširuje i uključuje nove rute: od aprila 2020. DB Cargo Eurasia nudi novo intermodalno rešenje na „Kratkom morskom putu Rostok-Kalinjingrad”, između ostalog. Elektronika, tekstil, paradajz u konzervi, komadi testa za kifle ili – najistaknutiji primer – zaštitne maske se utovaruju u vozove u kontejnerima i šalju ih kineski logističari. Uglavnom kopnenim putem, ali sve češće – na primer kada se građevinski radovi u poljskom gradu Malaševiču moraju zaobići ili se granični saobraćaj usporava – preko pomorske rute Kalinjingrad-Rostok. Izađete iz voza, uđete na brod i obrnuto.
Za Martina Rotbarta, menadžera prodaje u Europortsu, Port Logistics, bio je poseban trenutak da poveže Rostock na baltičkoj obali sa Azijom. „To je bio vizionarski projekat“, kaže on o prvim koracima. „To je ljudima prvo moralo da padne na pamet. DB Cargo je bio pionir i sve nas je poveo sa sobom. „U aprilu 2020. su počeli prvi intermodalni transporti. Tada se prevozilo 50 kontejnera mesečno na interfejsu železnica-brod, danas ih ima hiljadu, a koridor i dalje raste. DB Cargo Eurasia saobraća do četiri voza (na istok i zapad) na liniji Sijan-Kalinjingrad-Rostok svake nedelje. Sa nemačke tačke gledišta, dve trećine robe je uvoz, a jedna trećina izvoz. A za narednih deset godina studija konsultantske kuće Roland Berger predviđa godišnji rast kontejnerskog prometa od najmanje deset odsto. Uskoro bi do 20 kontejnerskih vozova dnevno moglo da putuje na dugo putovanje između kontinenata.
izvor&foto: dbcargo.com
