BP planira da do kraja decenije uloži do 10 milijardi evra (10,7 milijardi dolara) u goriva sa niskim sadržajem ugljenika, obnovljive izvore energije i punjenje električnih vozila u Nemačkoj kako bi se suprotstavio lokalnim elektroenergetskim kompanijama, jer se konkurencija oko energetske tranzicije najveće evropske privrede pojačava.
Nemačka je jedna od nekolicine zemalja na koje BP cilja da u velikoj meri primeni svoju strategiju prelaska sa fosilnih goriva na goriva sa niskim sadržajem ugljenika i električnu energiju.
U središtu nemačkog investicionog pokreta su planovi za proširenje lokalne mreže brzih punjača za električna vozila (EV), dekarbonizaciju rafinerija i razvoj energije vetra. Takođe teži lokalnom čvorištu za uvoz vodonika sa niskim sadržajem ugljenika.
„Govorimo o rafinerijama, govorimo o najvećoj mreži benzinskih stanica u Nemačkoj, govorimo o postojećim poslovnim odnosima, o jakim brendovima“, rekao je za Rojters Patrik Vendeler, koji predsedava odborom BP Europe.
„Ovo su sve odlična sredstva na kojima možemo da gradimo, a koju drugi nemaju u ovom obliku. To je prednost.”
Ovih 10 milijardi evra su nove investicije, koje, međutim, uključuju uplatu od 678 miliona evra koju BP mora da izvrši nakon što je u julu dobio dve licence na nedavnoj aukciji vetra na otvorenom u Nemačkoj.
BP planira da potroši 55 do 65 milijardi dolara na svoje nove tranzicione poslove između 2023. i 2030. godine, kada će ta suma biti jednaka ulaganjima u naftu i gas.
Obim investicija će izaći u pitanje postojećim elektroprivredama koje se bore da se takmiče sa finansijskim mišićima naftnih kompanija.
BP posluje u Nemačkoj više od jednog veka preko kompanija prethodnika i zapošljava oko 4.000 ljudi.
Vendeler je rekao da će postojati oblasti u kojima će BP uneti novu ili zadržati postojeću stručnost, odbivši da kaže da li će radna snaga rasti kao rezultat investicija.
BP je nedavno otvorio novu kancelariju u Hamburgu koja će nadgledati širenje vetrogeneratora na moru.
„I imaćemo oblasti u kojima ćemo se konsolidovati, jer je postojeći energetski sistem onaj koji snažno propada“, rekao je on, dodajući da će kapaciteti za sirovu naftu u Nemačkoj dodatno pasti.
BP vodi dve rafinerije u Nemačkoj — Lingen i Gelzenkirhen — kao i Aral, najveću nemačku mrežu benzinskih stanica. Takođe obezbeđuje više od 1.700 mesta za brzo utovar EV u Nemačkoj preko svog brenda Aral.
Do 2030. BP planira da ima do 20.000 punjača, nadajući se da će unovčiti sve veće prihvatanje EV-a dok proizvođači automobila od Folksvagena do BMW-a lansiraju nove modele.
Nagrada BP-a na nemačkom tenderu za vetroelektrane na moru, zajedno sa TotalEnergies-om, dospela je na naslovne strane, pošto su naftne kompanije pobedile postojeće kompanije kao što su RWE i Orsted.
BP će električnu energiju uglavnom koristiti za zadovoljavanje sopstvenih potreba u Nemačkoj.
Suparnički ponuđači, uključujući Shell, Orsted i RWE, osporili su ekonomski razlog iza ponude BP-a, za koji kaže da će generisati povrat od 6%-8%.
RWE, koji i sam planira da potroši 15 milijardi evra u Nemačkoj do 2030. godine, odustao je od trke jer je rekao da je ponuda dostigla neodrživ nivo, rekao je njen izvršni direktor.
Luni je branio ponudu vetra na moru, rekavši da očekuje veliku potražnju za čistom energijom.
„Zelenih elektrona će biti malo u 2030-im. A pod retkim mislimo da će biti skupi.”
izvor&foto: wallstreetobserver.com
