Aleksandar Makedonski i lanac snabdevanja

Termin “menadžment lanca snabdevanja” je novijeg datuma nastao je krajem osamdesetih godina i pojavio se u široj upotrebi u 1990. godini. Međutim, pogledajmo primer čuveog vojskovođe Aleksandra Makedonskog. Aleksandar Makedonski zasnivao svoje strategije i kampanje o jedinstvenim sposobnostima svoje vojske i to je omogućilo efikasno upravljanje lancem snabdevanja. Za one koji misle da je njegova veličina bila samo zahvaljujući njegovoj sposobnosti jahanja u sedlu, razmislite ponovo.

Aleksandar Makedonski je bio gospodar menadžmenta lanca snabdevanja i nije mogao drugačije uspeti. Autori iz grčkog i rimskog perioda koji su zabeležili svoja dela imali su malo reči o nečemu tako očigledno neumornom kako je obezbedio snabdevanje za svoju vojsku. Ipak, iz ovih istih izvora, mnogi detalji mogu biti sastavljeni zajedno kako bi se prikazala ukupna slika lanca snabdevanja i kako je Aleksandar uspeo. Moderni istoričar Donald Engels istražio je ovu temu u svojoj knjizi Aleksandar Veliki Logistika makedonske vojske.

Počeo je isticanjem da, s obzirom na uslove i tehnologiju koja je postojala u Alekandrovom vremenu, njegova strategija i taktike su morale biti vrlo tesno povezane sa njegovom sposobnošću da dobije neophodno snabdevanje. Jedini način za transport velikih količina materijala na velikim razdaljinama bio je brodovima preko okeana ili brodovima na rekama i kanalima. Nekada daleko od reka i morskih obala, vojska je morala biti u stanju da živi od zemlje preko koje je putovala. Aleksandrova vojska uspela je da postigne svoje briljantne uspehe jer je tako dobro uspela da organizuje svoj lanac snabdevanja. Vojska je imala logističku strukturu koja se fundamentalno razlikovala od drugih armija tog vremena. U drugim vojskama broj ljudi koji su bili u pratnji i pratilaca kampa često su bili veliki kao broj vojnika koji su bili u borbi, jer su vojske putovale s ogromnim brojem kola i životinjama kako bi mogli da prenose svoju opremu i odredbe, kao i ljude koji su im potrebni.

U makedonskoj vojsci je upotreba kolica bila strogo ograničena. Vojnici su bili obučeni da nose sopstvenu opremu i odredbe. Druge savremene vojske nisu zahtevale od svojih vojnika da prenose takva teška opterećenja, ali su platili za to, jer su rezultujući vozovi prtljaga smanjili njihovu brzinu i mobilnost. Rezultat logističke strukture makedonske vojske jeste da je postala najbrža, najlakša i najmobilnija vojska svog vremena. Bila je u stanju da pravi udarac protiv glavnih protivnika često pre nego što je protivnik bio svestan toga šta se dešava. Zbog toga što je vojska uspela da se brzo i iznenadno kreće, Aleksandar je mogao da iskoristi ovu sposobnost da osmisli strategije i upotrebi taktike kojima mu je omogućeno, pre svega iznenađenje a samim tim i da  nadmaši neprijatelja koji je brojčano bio znatno veći.

Slika koja se pojavljuje o tome kako je Aleksandar rukovodio svojim lancem snabdevanja je veoma zanimljiva. Na primer, istorijski izvori napominju da je pre nego što je ušao na novu teritoriju, on bi primio predaju vladara i unapred dogovorio sa lokalnim zvaničnicima snabdevanje koje mu neophodno za vojsku. Ako se region ne preda pred njim, Aleksandar ne bi dozvolio da cela njegova vojska krene na kampanju u toj zemlji. Nije rizikovao da svoju vojsku stavlja u situaciju u kojoj bi  mogla biti veoma oštećena ili uništena nedostatkom odredaba. Umesto toga, on bi prikupio obaveštajne podatke o rutama, resursima i klimi regiona, a potom je krenuo s malom, laganom snagom kako bi iznenadio svog protivnika. Glavna vojska bi ostala na dobro opremljenoj bazi sve dok Aleksandar ne bi obezbedio adekvatne potrepštine.

Kad god je vojska osnovala novu bazu, tražila je područje koje joj je omogućavalo lak pristup nekoj plovnoj reci ili luci. Zatim bi brodovi stigli iz drugih delova Aleksandrovog carstva, dovodeći velike količine zaliha. Vojska je uvek boravila u svom zimskom kampu sve do prve prolećne berbe sledeće godine, tako da bi zaliha hrane bila dostupna. Kada je marširao, izbegavao je suvo ili nenaseljeno područje i kretao se kroz rečne doline i naseljene regione kad god je to bilo moguće, tako da su konji mogli pasti i vojska bi mogla zatražiti snabdevanje duž rute.

Aleksandar je imao duboko razumevanje sposobnosti i ograničenja svog lanca snabdevanja. Dobro je naučio kako da formuliše strategije i koristi taktiku koja je zasnovana na jedinstvenim prednostima koje mu je omogućio njegov logistički i lančani lanac snabdevanja i on je mudro preduzeo mere kako bi kompenzovao ograničenja njegovog lanca snabdevanja. Njegovi protivnici su ga često nadmašivali i obično se borili na svom terenu. Ipak, njihove prednosti su potkopale nespretni i neefikasni lanci snabdevanja koji su ograničili njihovu sposobnost da deluju i ograničavaju svoje mogućnosti za suprotstavljanje potezima koje je činio Aleksandar.

Pročitajte i...