Digitalizacija preuzima gotovo čitavu logističku industriju, a tradicionalni lanci snabdevanja sve su više povezani sa digitalnim. Ovaj proces će se intenzivirati u narednim godinama, a COVID ga je samo ubrzao.
Odabirom digitalnog pravca razvoja poslovanja, šefovi kompanija otvaraju sebi nova vrata. Oni su u stanju da lakše predvide buduće potrebe lanca snabdevanja i donesu prave strateške izbore. Istovremeno, uz brojne prednosti, digitalno upravljanje takođe može pokriti kontrolu nabavke i zaliha, smanjujući sve skuplje zapošljavanje osoblja.
Analitičari su sastavili listu ključnih pretpostavki o upotrebi digitalnih tehnologija u lancu snabdevanja. To su, po njihovom mišljenju, osnovni elementi upravljanja, a ubedljivo najbolji rezultati postižu se kada se svi istovremeno primenjuju.
1. Integrisano planiranje
Digitalni alati se koriste za naizgled različite elemente lanca snabdevanja poput planiranja kupovine ili prevoza, ali takođe i za distribuciju, planiranje prevoza i informacije o rokovima isporuke. Poenta je u tome da se sva ova rešenja koncentrišu u jedan sistem uspostavljanjem integrisane platforme. Tek tada se mogu u potpunosti iskoristiti specifične mogućnosti svakog od ovih rešenja i optimalno planirati aktivnosti kako bi se krajnjem kupcu u pravo vreme isporučio pravi proizvod.
2. Umrežena platforma lanca snabdevanja
Netačne prognoze potražnje ili nedostajući delovi ugrožavaju proces lanca snabdevanja, jer se po pravilu mnoge aktivnosti zasnivaju jedna na drugoj.
Da bi se brzo rešili nastali problemi i svele njihove posledice na minimum, razmena informacija je od velike važnosti. Uključujući interne i eksterne podatke, digitalne platforme pružaju glavnu instancu za kontrolu i nadgledanje svih aktera u lancu snabdevanja.
Kombinovanjem nekoliko sistema, što daje kontinuirani prikaz procesa (u realnom vremenu), a u slučaju mogućih nepravilnosti, npr. kada se prekorače faze isporuke, omogućava se brza reakcija. Tek kada integrisana platforma postane operativna, sav napor oko planiranja će se smanjiti i stvoriti dodana vrednost.
3. Prediktivne analize tržišta i dobavljača
Pravilno predviđanje je ključno za racionalno upravljanje. Da bi se osiguralo optimalno predviđanje događaja, neophodna je bliska saradnja sa dobavljačima i korišćenje njihovog potencijala. Prema logističkim stručnjacima, dobavljači bi trebali biti uključeni u proces dizajniranja lanca snabdevanja, a takođe bi trebali otkriti vrednost digitalnog upravljanja. Promocija elektronske dokumentacije, posebno zaključivanje ugovora u ovom obliku, može se smatrati pratećim elementom.
4. Pametna skladišta
Pametna skladišta su preduslov za razumno upravljanje lancem snabdevanja. U osnovi, ovo uključuje automatizaciju upravljanja lancem snabdevanja. Kako se povećava broj SKU (skladišnih jedinica) i potražnja za pravovremenim porudžbinama, biranje porudžbina zasnovano na principu „Person-to-Goods“, koji se koristi već decenijama, nije primenljivo, a skladište (takođe u sektoru e-trgovine) gde je ručno rukovanje, nalazi se u izgubljenom položaju.
Očekuje se da će automatizacija poboljšati produktivnost i efikasnost upravljanja, a istovremeno smanjiti potrebu za osobljem. Automatizacija skladišnog poslovanja takođe drastično smanjuje rizik od grešaka, što takođe utiče na lanac snabdevanja. Na primer, nakon što primi narudžbinu od kupca, robot za biranje robe preuzima naručene proizvode i prosleđuje ih otpremi. Tamo, drugi robot pakuje robu i ukrcava je u prethodno rezervisano vozilo …
5. Brz odgovor
Ne postoji efikasno digitalno upravljanje ako ne možemo da garantujemo fleksibilnost i brz odgovor. Ovo je posebno važno u situacijama kada je potražnja neredovna i teško je predvideti, a kao rezultat toga mogu se stvoriti prekomerne zalihe.
Koristeći tradicionalne metode, kompanije troše sve više vremena na rukovanje povratima ili uklanjanje uskih grla. Troškovi ulaganja u sisteme za ubrzanje hitnog reagovanja brzo se nadoknađuju zahvaljujući bržem odgovoru na porudžbine.
Senzori i pametni uređaji mogu pružiti ogromne količine podataka za praćenje i nadgledanje lanca snabdevanja, proizvodnje, kretanja zaliha (bilo gde), statusa i performansi instalirane opreme, transporta i inventara.
Podaci omogućavaju naprednim sistemima planiranja (APS) da brzo identifikuju i reaguju na promenljive stvarnosti brže i tačnije nego ranije. Analitičari se često pozivaju na operativni scenario za transport, koji je već uspešno primenjen, što je jasan primer upravljanja digitalnim lancem snabdevanja:
– kamioni, tokom vožnje, automatski prenose svoju trenutnu lokaciju i očekivano vreme dolaska na odredište u sistem pametnog skladišta,
– automatsko rezervisanje utovarne rampe osigurava brz proces istovara,
– dalje operacije se izvode direktno u skladištu i svi resursi se ažuriraju u realnom vremenu pomoću senzora,
– transportni sistemi bez vozača distribuiraju robu bez ikakvih daljih srednjih koraka; istovremeno se svi podaci automatski evidentiraju u sistemu.
6. Autonomna distribucija
Nedostatak kvalifikovanih radnika i sve veći obim prevoza otežavaju ispunjavanje naloga. Kao rezultat, upotreba autonomnih prevoznih sredstava nastavlja da raste i da dobija na značaju. Za sada se ovo uglavnom odnosi na unutrašnji transport u skladištima, odnosno na bespilotna vozila koja su u stanju da pojednostave isporuke i ubrzaju pojedinačne operacije.
U mnogim slučajevima logistički vozovi već danas pokazuju svoju vrednost. U vrlo bliskoj budućnosti će se sigurno pojaviti i slična autonomna sredstva drumskog prevoza. Nema sumnje da će rešenja poput samostalnih vozila u skladištima uskoro postati stvarnost.
izvor: trans.info
Image by icondigital from Pixabay
