Virusna pandemija u poslednjih godinu i po dana izazvala je mnoge značajne promene u načinu na koji živimo. Poslovne transakcije i kupovina sada se primarno odvijaju putem interneta, i iako je većina ljudi osetila lične efekte ove velike promene, pre svega u povećanju troškova dostave, prosečan potrošač možda nije svestan širih posledica.
Šta zapravo uzrokuje zapanjujući skok troškova dostave na globalnom nivou? Jedan od ključnih faktora je iznenadna nestašica transportnih kontejnera, poznata i kao trenutna kriza u transportu kontejnera. Ali kako smo došli do ove tačke? A kako izgleda budućnost u smislu isporuke i transporta robe od nacije do nacije širom sveta?
Kriza u transportu kontejnera – gde smo sada?
Prema CNBC-u, troškovi isporuke robe iz Azije na zapadnu obalu SAD-a porasli su za ogromnih 145%. Cena isporuke kontejnera od 40 stopa iz Azije u severnu Evropu u međuvremenu je porasla za 7.000 dolara, sa 2.000 dolara po kontejneru na 9.000 dolara po kontejneru.
S obzirom na to da je Kini ekonomski povoljnije slanje praznih transportnih kontejnera, jer mala i srednja preduzeća pate od nedostatka sredstava za otpremu kontejnera; situacija kombinovanih pritisaka stvorila je savršenu oluju haosa i pritisaka na potrošače i lokalne kompanije.
Kako smo došli dovde?
Pandemija je stvorila novo tržište, povećavajući potražnju za kućnim kancelarijskim materijalom i drugom uvezenom robom, naručivanom na Internetu po povoljnim cenama. Na primer, većina ove robe koju kupuju američki potrošači isporučuje se iz Kine, što je doprinelo poremećaju globalnih lanaca snabdevanja i trgovinskoj neravnoteži. Kineska trgovinska ekonomija brzo se oporavila od posledica pandemije, delimično i zbog ogromnog povećanja potražnje za jeftinom robom široke potrošnje. Kina je počela izvoziti otprilike tri puna kontejnera robe za svaki uvezeni kontejner, čime se stvara neravnoteža.
Zbog produženih efekata pandemije koronavirusa, globalne brodske linije su suočene sa nedostatkom radne snage širom sveta, kašnjenjima u uvozu i izvozu i daljim problemima. Logistički sistemi su radili sa smanjenim kapacitetima, dok je određena teretna roba držana u karantinu u određenim lukama, što je dovelo do velikih zagušenja i stvaralo domino efekat zaostataka i zastoja.
Kašnjenja u samim otpremnim linijama stvorila su nedostatak raspoloživih kontejnera tako da Kina ima više proizvoda za otpremu nego što ima kontejnera za isporuku. Svaki trgovac nudi veće cene za otpremu kontejnera kako bi mogli da otpreme svoju robu, umesto da skladište zalihe proizvoda uprkos ogromnoj potražnji potrošača. Tamo gde je prosečno vreme potrebno za preuređivanje transportnog kontejnera bilo oko 60 dana, proces sada traje 100, stvarajući “backup” u celoj globalnoj transportnoj mreži.
Zbog zaostalih roba i materijala i ograničene dostupnosti, Kina mora platiti visoke stope da bi se kontejneri vratili sa njihovih uvoznih odredišta. Postalo je unosnije da brodske linije vrate kontejnere u Kinu nego da prihvate više rezervacija za isporuke na Zapadu. Dakle, brodske linije su počele davati prioritet profitabilnijim zahtevima, po nalogu malih i srednjih preduzeća koja pokušavaju da premeštaju robu globalno. Nedostatak ponude transportnih kontejnera i povećani troškovi i potražnja doveli su do ogromnog povećanja troškova isporuke. Potrošači sada plaćaju tri ili četiri puta veći iznos od onog koji bi realno trebali za prijenos pošiljaka iz drugih zemalja.
Budućnost transportnih kontejnera
Kao i u većini industrija, budućnost transportnih kontejnera zavisi od niza faktora: povećanog oslanjanja na digitalne alate i savremene tehnologije, bolje i jasnije komuniciranje, globalizovaniji pristup i zelenije inicijative.
Da bi zaobišle neka odlaganja i blokade uzrokovane trenutnom krizom, brodarske kompanije mogu koristiti proširenu međunarodnu trgovačku mrežu, uključujući više alternativnih luka za transport robe. Povećanje proizvodnje u područjima kao što su Vijetnam, Tajland, Indija i delovi Afrike pomoglo bi da se izglade neki zastoji, zaostaci i trgovinska neravnoteža koji trenutno muče sisteme međunarodnih trgovinskih linija.
Novi i poboljšani carinski procesi takođe mogu igrati ulogu u smanjenju verovatnoće zaostataka i zagušenja, pomažući kontejnerima i robi da se kreću kroz luke većom brzinom i lakoćom. Alati za digitalnu komunikaciju mogu se implementirati kako bi se korisnicima olakšalo praćenje paketa, kao i da bi se poboljšala komunikacija između lučkih uprava, kapetana brodova i skladišnih radnika.
Kako e-trgovina nastavlja da napreduje i širi se, čini se da će potražnja za jeftinom industrijskom robom koja se svakodnevno isporučuje iz celog sveta nastaviti da raste. Kao rezultat toga, pomorska industrija će morati da se prilagodi ili će se suočiti sa stalnim nedostatkom transportnih kontejnera kako bi bila u toku sa povećanim zahtevima potrošača.
Koristeći širu geografsku mrežu, nova proizvodna područja i najnoviju digitalnu tehnologiju, pomorska industrija bi se trebala oporaviti od trenutne krize, što bi značilo dobre vesti za potrošače i mala preduzeća, jer se nadamo da više neće snositi teret povećanih troškova isporuke.
*izvor: allthingssupplychain.com; foto: unsplash.com
