Evropska komisija će preispitati Uredbu o grupnom izuzeću konzorcijuma

Evropska komisija traži informacije od subjekata industrije linijskog okeanskog transporta, dok paralelno počinje reviziju svoje Uredbe o grupnom izuzeću konzorcijuma (CBER).

CBER obezbeđuje okeanskim prevoznicima, pod određenim uslovima, izuzeća od antimonopolskih propisa kada sklapaju sporazume o saradnji i zajedničkim uslugama. Izuzeće se odnosi na prevoznike sa tržišnim udelom koji ne prelazi 30% i koji su slobodni da cene svoje usluge nezavisno.

Potez Evropske komisije je usledio nakon prošlomesečnog otvorenog pisma 10 organizacija, uključujući Global Shippers Forum i Clecat – Evropsko udruženje za špediciju, transport, logistiku i carinske usluge – pozivajući komesara za konkurenciju da pokrene hitnu reviziju CBER-a.

Oni su u pismu tvrdili da „ekscesi ponašanja koje pokazuju brodske linije proizilaze iz otvorenih i veoma povoljnih uslova u sadašnjoj regulativi“. U pismu se navodi dramatično povećanje profita prevoznika, dok je nivo usluga opao, a troškovi naglo porasli.

Akcija Evropske komisije uključuje poziv industriji da dostavi dokaze o funkcionisanju uredbe sa ciljanim upitnicima koji se šalju prevoznicima, špediterima i operaterima luka i terminala, tražeći informacije o uticaju CBER-a na njihove aktivnosti od 2020. godine. Sve strane koje su se obratile imaju rok da odgovore do 3. oktobra 2022. Godine.

U stvari, ovaj potez Evropske komisije signalizira početak njenog pregleda CBER-a i smatra se prvim korakom u procesu odlučivanja EU o tome da li uredbu treba ukinuti ili produžiti i/ili izmeniti za još četiri godine.

Trenutni CBER traje do 25. aprila 2024. CBER je prvi put usvojen 2009. a produžen 2014. odnosno 2020. godine.

Inače, zakoni EU generalno zabranjuju sporazume između kompanija koje ograničavaju konkurenciju. Međutim, Uredba o grupnom izuzeću konzorcijuma dozvoljava, pod određenim uslovima, operaterima linijskog prevoza sa kombinovanim tržišnim udelom ispod 30% da sklapaju sporazume o saradnji radi pružanja zajedničkih usluga linijskog prevoza (poznatih kao „konzorcijumi“). Ovi sporazumi, međutim, ne mogu uključivati nameštanje cena ili podelu tržišta.