Usred eskalirajućih napada i naizgled beskrajne krize, teškoća u Crvenom moru je spremna da značajno poremeti obim trgovine, predstavljajući ogromne izazove operativnim strategijama pošiljalaca barem u prvoj polovini 2024. godine
Suecki kanal i Crveno more služe kao vitalni kanali koji zajedno upravljaju sa oko 30% globalnog kontejnerskog saobraćaja, omogućavajući transport robe u vrednosti od preko 1 bilion dolara godišnje.
Dok se Panamski kanal suočava sa krizom koja proističe iz niskog vodostaja usled jake suše, što dovodi do značajnog pada globalne trgovine preko Panamskog kanala, dilema oko Crvenog mora se otvara kao poseban izazov, izazvan napadima Huta od oktobra prošle godine. Brodovi su bili primorani da se odluče za skuplju i dugotrajniju rutu oko Rta dobre nade, što je značajno poremetilo globalne lance snabdevanja. Ova promena je dovela do produženog tranzitnog vremena, porasta vozarina i porasta emisija ugljenika.
Zanimljive brojke
Prema izveštaju UNCTAD-a, tranzit kroz Suecki i Panamski kanal skoro je prepolovljen između oktobra 2021. i januara 2024. godine. U 2023. godini, oko 26.000 plovila je prešlo Suecki kanal, a kontejnerski brodovi su činili 23% ovog saobraćaja. Kontejnerski brodovi su takođe imali najveći udeo u tonaži, koji čine 43% ukupne tonaže. Trenutno je tranzit Sueckog kanala opao za 42% u poređenju sa svojim vrhuncem u prvoj polovini prošle godine.
Izazovi sa kojima se suočavaju otpremnici
Povećanje razdaljine koja se pređe preko Rta dobre nade će rezultirati produženim tranzitnim vremenom, remeteći rasporede plovidbe i ugrožavajući pouzdanost usluge, što će na kraju dovesti do kašnjenja.
Na primer, putovanje od Singapura do Roterdama obuhvatalo bi 11.755 nautičkih milja ako bi se preusmerilo preko Rta dobre nade, za razliku od uobičajene rute kroz Suecki kanal, koja pokriva 8.288 milja.
Ovo povećanje udaljenosti je rezultiralo sledećem:
1. Produženo vreme tranzita
Južna Azija do SAD: Odabir Rta dobre nade preko rute Sueckog kanala dodaje otprilike 7 dana.
Azija do Evrope: Odabir Rta dobre nade dodaje otprilike 10 dana tranzitnom periodu.
2. Povećani troškovi isporuke
Sve veće premije osiguranja doprinose finansijskom naprezanju za otpremnike. Premije za morski ratni rizik su porasle, dostižući čak 1% vrednosti broda, sa tipičnijom stopom koja se kretala oko 0,7%. Dakle, brod koji prevozi robu u vrednosti od 50 miliona dolara bi naišao na dodatnih 350.000 dolara u premiji za kratak period u kome prelazi region Crvenog mora.
S druge strane, preusmeravanje preko Rta dobre nade izaziva dodatne troškove goriva do milion dolara za svako povratno putovanje između Dalekog istoka i severne Evrope. Ovi dodatni troškovi će na kraju biti prebačeni na pošiljaoce. Vredi napomenuti da su troškovi dostave za određene rute, posebno od Azije do Evrope, porasli čak pet puta.
3. Povećane emisije CO2
Dodatak od približno 4000 nautičkih milja kao rezultat promene rute preko Rta dobre nade neizbežno će uticati na ekološke ocene pošiljalaca, pošto produžena udaljenost doprinosi povećanoj emisiji ugljenika. Prema podacima iz Portcast-a, rute od:
Regiona Južne Azije do Evrope: daje povećanje emisije CO2 od približno 50%.
Regiona Južne Azije do istočne obale SAD: daje povećanje emisije CO2 od oko 20%.
Realne posledice dužeg tranzitnog vremena i kašnjenja:
- Direktan uticaj na nivoe zaliha: Strategija Just in Time (JIT) se sada smatra previše nesigurnom s obzirom na preovlađujuće okolnosti, što podstiče određene industrije da održavaju obimnije zalihe nego ranije.
- Izmene rasporeda plovila: Rasporedi povezanih plovila su podvrgnuti reviziji i zahtevaju pažljivo ponovno planiranje budućih tokova pošiljki.
- Eskalacija troškova lanca snabdevanja: Povećano oslanjanje na ubrzani vazdušni transport povećava troškove lanca snabdevanja.
- Zabrinutost oko zaliha u tranzitu: Na primer, izvoznici kvarljive robe mogu da se suoče sa povećanim rizikom od kvarenja izazvanog kašnjenjima i preusmeravanjem. Štaviše, obrtna sredstva vezana za zalihe takođe se povećavaju.
- Produženo vreme istovara: Istovar zaliha u neplaniranoj luci dodatno produžava putovanje do nameravanog odredišta. Određenim alternativnim lukama možda i dalje nedostaje neophodna infrastruktura za upravljanje povećanim obiom saobraća.
- Sve veća zabrinutost u vezi sa dostupnošću kontejnera: nabavka praznih kontejnera postaje sve veća briga usred situacije koja se razvija.
Šta može biti od pomoći otpremnicima?
Poremećaj Crvenog mora, izazvan geopolitičkim tenzijama, došao je neočekivano. Međutim, otpremnici moraju brzo da utvrde koje pošiljke su pogođene i u kom stepenu, što im omogućava da efikasno reaguju na situaciju. Potrebno im je:
- Ažuriranja u realnom vremenu o statusu pošiljke i prosečnom vremenu tranzita.
- Pravovremena upozorenja i upozorenja u vezi sa mogućim kašnjenjima, uključujući vreme čekanja u luci, kašnjenja utovara i istovara u lukama za pretovar robe i rani pristup pouzdanom brodu – Procenjeno vreme dolaska (ETA) – kako bi se pomoglo pošiljaocima da ublaže troškove zadržavanja i ležanja po dolasku u odredišne luke.
*izvor: allthingssupplychain.com
