Novi trendovi lanca snabdevanja i logistike

Šta se krije iza ugla? 2020. godina je uveliko u toku, sa svim svojim izazovima koje nosi sa sobom globalna pandemija izazvana virusom Korona. Uporedo sa bitkom koju vodi većina zemalja Sveta protiv nevidljivog neprijatelja, lanac snadbevanja, logistika kao i kompletna industrija trpe sve jače udarce.
Ono što je u biti svakog pojedinca kao i društva je borba za opstanak. Ako se ova borba posmatra težnja za pronalaženjem izlaza iz mračnog tunela, ma koliko on bio dugačak, svima je jasno šta nas očekuje na kraju tunela. Da, svetlost, koja će doneti olakšanje i lepši život, ali i nove trendove i koncepte u industiji.
Ono što se na početku godine očekivalo kao novi koncept, posmatrajući teme rasprave u diskusijama i prisutnosti na mrežama, jeste koncept kružnog lanca snabdevanja.

Odlazak u legendu krajnjeg (end-to-end) lanca snabdevanja

Kružni lanac snabdevanja je model u kojem se lanac snabdevanja ne prekida sa prisutnosti proizvoda u rukama krajnjih kupaca. Umesto toga, nastavlja da obuhvata celokupni životni ciklus proizvoda, od prikupljanja sirovina, povratka i recikliranja proizvoda i ponovnog uvođenja recikliranog materijala u proces proizvodnje. Ukratko, lanac snabdevanja više nije linearan, već kružni.
Kružni lanac snabdevanja takođe integriše povratni logistički proces, uzimajući proizvode vraćene od kupaca i vraćajući ih u napredni tok na odgovarajućim tačkama. Opet, to može uključivati recikliranje ili obnovu predmeta oštećenih u skladištu ili tranzitu ili vraćanje neoštećenih u prodajni inventar.

Zašto je kružni lanac snabdevanja u trendu?

Iako recikliranje i ponovna upotreba proizvoda i njihovih komponenti nisu nikakva novost, njihovo integrisanje u lance snabdevanja vlasnika brendova je koncept koji dobija sve više na značaju iz nekoliko razloga.
Prvo, mnoge kompanije dostižu napredniji nivo zrelosti u održivosti i ozelenjivanju lanca snabdevanja. S većim brojem već ubranih plodova, oni su sada spremne da preduzmu složeniju inicijativu za smanjenje emisije ugljenika i njegovog uticaja na životnu sredinu.
Kružni lanci snabdevanja pokazuju kupcima i ostalim zainteresovanim stranama da je brend spreman da preuzme potpunu odgovornost za svoje proizvode i njihov uticaj na životnu sredinu.
U međuvremenu, više agencija i 3PL organizacija, podstiče program održivosti.
Određene prognoze predviđaju da bi potencijalne uštede do 2025. godine mogle biti veće od tri biliona američkih dolara. To je broj koji će pobuditi interesovanje gotovo svakog donosioca odluka.

Lanci snabdevanja malih i srednjih preduzeća sve više postaju globalni

.

Globalizacija nije baš novi trend, ali za mala i srednja preduzeća, ona ima puno prepreka. Međutim, nove tehnologije, usluge i provajderi pomažu malim i srednjim preduzećima da igraju efikasnije i po nižim troškovima na globalnoj sceni. Kao rezultat, internacionalizacija malih i srednjih preduzeća je pojam koji bi mogao postati često objavljivan buzzword u narednoj godini.
Više nema velikih, povlašćenih vlasnika transportnih kompanija, koji imaju ogromnu prednost u operacijama globalnog lanca snabdevanja. Tehnologija nivelira pravila igre, pomažući manjem operateru da se uključi i radi sa međunarodnim špediterima i prevoznicima, steknu uvid u troškove i obezbede poštovanje složenih špediterskih i carinskih zahteva.

Digitalizacija-prvi logistički efekat

Uz tako veliku podršku koja je sada na raspolaganju i sve brži rast e-trgovine na već razvijenim i tržištima u razvoju, možda nije iznenađujuće da se sve više malih i srednjih preduzeća internacionalizuje radi adaptacije na ovakav vid poslovanja.
Kako nove tehnologije, poput blockchain-a i Interneta stvari, nastavljaju da napreduju i prodiru u industriju lanca snabdevanja, globalna tržišta će postati samo dostupnija manjim preduzećima.

“Poslednji kilometar” kao prvi prioritet

Efikasnost u isporuci “od vrata do vrata” direktno iz prodavnice, postala je glavni prioritet svake kompanije, osim onih nekoliko koje su i dalje odlučno posvećene prodaji van mreže, i treba se zapitati da li će se neko od njih naći na tržištu u narednih četiri ili pet godina.
Kupac kontroliše kretanje svoje robe u poslednjem kilometru, a naročito je pritisak na tržištu od strane potrošača jer kupac nije uvek zadovoljan očekivanim, s obzirom da isporuka na dan narudžbe postaje krajnji cilj.
Logistička industrija, zauzvrat, postaje žrtva svog uspeha jer podstiče maštu i očekivanja sa nagoveštajima o isporuci bespilotnim letelicama i autonomnim vozilima, što je još uvek u fazi pripreme. Umesto toga, preduzeća su primorana da pod pritiskom potrošača pronađu sve brže načine da proizvodi dođu u ruke svojih kupaca.

Logistika brzinom svetlosti

Ili logistika na steroidima.. Koliko god zvučalo fantastično, tipična je za mnoge dobavljače poslednjeg kilometra koji se kreću kako na razvijenim tržištima tako i na tržištima e-trgovine širom sveta.
Ipak, dok dronovi i autonomna dostavna vozila ne postanu stvarnost, “brze” logističke kompanije, potkrepljene digitalnom tehnologijom, nastaviće trend smanjenja vremena isporuke u poslednjem kilometru na samo nekoliko sati.

Logistika “prvog kilometra” i odnosi dobavljača sve više dolaze do izražaja

Mnoge kompanije žele povećati brzinu lanca snabdevanja i smanjiti obrtni kapital tako što će izgraditi odnose u kojima dobavljači kontrolišu priliv sirovina ili drugih zaliha.
To je vredan cilj, jer efikasnost nabavke i logistika na prvom kilometru mogu imati veliki uticaj, na bolje ili na gore, na brzinu kojom preduzeća mogu udovoljiti zahtevima krajnjih kupaca. Na primer, jedna greška na početku lanca snabdevanja može ugroziti ispunjenje datih obećanja o isporuci stotinama kupaca.

U iščekivanju izlaska iz mračnog tunela i pobede nad globalnim nevidljivim neprijateljem, nema sumnje da će 2020. kao i godine koje nadolaze u novoj deceniji, biti možda i najuzbudljivije po pitanju novih trendova i tehnologija, još od vremena 1980-ih godina, kada je termin lanac snabdevanja ugledao svetlost dana.

izvor: logisticsbureau.com

Photo by Lukas from Pexels