Tehnološko udruženje Bitkom je pomno pogledalo status digitalizacije u logistici. Prema ovome, sajber bezbednost i nedostatak IT stručnjaka su među najhitnijim izazovima za logističare.
U logistici se preduzimaju dodatne mere za zaštitu od sajber kriminalaca: svaka druga logistička kompanija u Nemačkoj (51 odsto) je iz tog razloga pooštrila mere IT bezbednosti. Ovo je jedan od ključnih rezultata reprezentativnog istraživanja više od 400 logističkih kompanija u Nemačkoj na temu “digitalizacija u logistici”, koje je naručilo digitalno udruženje Bitkom.
Prema ovome, upravljanje IT bezbednošću je postavljeno na odgovarajući visok nivo u većini kompanija: U 88 odsto kompanija, oblast IT bezbednosti je usidrena na nivou odbora ili menadžmenta. 80 odsto navodi da održavaju visoke standarde IT bezbednosti, a 69 odsto redovno obučava svoje zaposlene na ovu temu. 63 odsto sprovodi redovne bezbednosne revizije.
„Logističke kompanije sve više postaju meta sajber napada. Kompanije povećavaju mere bezbednosti – i to je tačno“, objašnjava izvršni direktor Bitkoma Bernhard Rohleder. Najveća slabost je ljudsko biće. „Zaposleni moraju redovno biti svesni bezbednosnih rizika i potrebni su im alati da bi mogli da zaštite sebe i svoju kompaniju“, kaže Rohleder. Prema studiji, IT i bezbednost podataka predstavljaju probleme za sedam od deset logističara (70 odsto) kada je u pitanju digitalizacija.
Nedostatak kvalifikovanih radnika usporava digitalizaciju
I napori za povećanje sajber bezbednosti i digitalizacija logistike u celini takođe se usporavaju nedostatkom kvalifikovanih radnika. Devet od deset logističkih kompanija u Nemačkoj (89 odsto) vidi nedostatak kvalifikovanih radnika ili nedostatak znanja kao najveću prepreku za korišćenje digitalnih aplikacija u logistici. Tri od pet kompanija (62 odsto) trenutno nemaju IT specijaliste, a 87 odsto se žali na nedostatak digitalnih veština u radnoj snazi. 71 odsto procenjuje da će im 2030. godine biti potrebno još više IT stručnjaka nego danas.
Prema istraživanju, pored nedostatka kvalifikovanih radnika, poteškoće u rukovanju podacima takođe ometaju napredak u digitalizaciji u logistici. Zabrinutost zbog gubitka sopstvenog suvereniteta podataka (52 odsto) smatra se glavnom preprekom digitalizaciji u logistici. Pored toga, 56 odsto žali se na propise o zaštiti podataka, a 46 odsto vidi prepreku u nedostatku podataka.
Digitalizacija kao prilika
Međutim, većina kompanija je potpuno svesna da digitalizacija donosi mnoštvo prednosti. 81 odsto vidi poboljšanja u uslugama za krajnje korisnike u digitalizaciji, a skoro dve trećine (64 odsto) vidi bolju komunikaciju sa poslovnim partnerima ili kupcima. Digitalizacija takođe stvara veću transparentnost u lancu snabdevanja (61 procenat), smanjuje zagađenje životne sredine (55 procenata) i poboljšava snabdevanje u ruralnim područjima (37 procenata). Još jedna prednost je povećanje efikasnosti: digitalizacija ubrzava procese i štedi vreme (84 procenta) i troškove (60 procenata), smanjuje podložnost greškama i kvarovima (44 procenta) i obezbeđuje manju potrebu za ionako malom radnom snagom (30 procenata).
Dve od tri kompanije (64 procenta) su izjavile da im digitalne tehnologije pomažu da logistiku učine održivijom, na primer smanjenjem praznih vožnji.
Korona kao akcelerator
Prema istraživanju, digitalizacija u logistici je od početka pandemije korona dobila na značaju u dve trećine kompanija (67 odsto). S jedne strane, digitalne tehnologije su pomogle da se izbore sa pandemijom (55 odsto), sa druge strane, Korona je pogurala zakasnele projekte digitalizacije (55 odsto). Samo u jednoj od osam kompanija (12 odsto) projekti digitalizacije su stavljeni na čekanje. Generalno, devet od deset logističkih kompanija (88 odsto) vidi digitalizaciju kao priliku za svoju kompaniju.
izvor&foto: verkehrsrundschau.de
