Kriza brodskih kontejnera

Svako ko treba da isporuči nešto veliko – ili mnogo nečega malog – iznajmljuje ISO kontejner u tu svrhu. Trenutno to nimalo nije lak zadatak – jednostavno nema dovoljno transportnih kontejnera. Mora se napomenuti da trenutno ni kupovina kontejnera nije laka.

Nemački dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung nedavno je objavio da postoje samo dve kompanije na svetu koje grade i prodaju brodske kontejnere – obe imaju sedište u Kini.

Svako u Evropi ko kupi takav transportni kontejner dobiće je samo iz druge ruke: Utovariće se u Kini i koristi za pošiljku pre nego što se ovde može preuzeti. Prodavac najmanje ukazuje na „znakove upotrebe“ na kontejneru.

Cene isporuke rastu u nebo

Porasli su i troškovi zakupa i otpreme. Pre 2020. godine prevoz standardnog kontejnera od 40 stopa brodom iz kineske luke koštao je oko 1.000 američkih dolara (840,2 evra) – trenutno se mora platiti do 10.000 američkih dolara. Rast cena je uvek znak neravnoteže. U ovom slučaju to znači: povećanje potražnje (za kontejnerima ili brodskim prostorom) uz stagnaciju ili čak opadanje ponude.

Trenutno nedostaje i prostora za otpremu. „Gotovo da nije ostalo rezervnih brodova“, rekao je Rolf Habben Jansen, izvršni direktor logističke kompanije Hapag-Lloyd, za nemački magazin Der Spiegel.

Mnogi brodovlasnici su poslednjih godina malo ulagali u svoju flotu. Niko nije očekivao veliku potražnju za pomorskim prevozom zbog pandemije. Kratkoročno neće biti više brodova.

Globalni problemi

Iako kratkoročno neće biti više kontejnera, problem sa transportnim kontejnerima nije u potpunosti njihov navodno nedovoljan broj. Kontejneri se gotovo nikada ne koriste za jednokratni transport; podležu globalnom ciklusu.

Kontejner u kojoj su kineske igračke dovedene u evropsku luku, čim se istovari na kej, ponovo će biti utovaren i možda će nemačke delove mašina nositi u Aziju ili Severnu Ameriku.

Ali skoro godinu dana bilo je teško održavati red vožnje prema kojem brodovi putuju između kontinenata. Od izbijanja pandemije COVID-19 početkom 2020. godine, globalna trgovina je „izašla iz šina“.

Suez je bila samo epizoda

Kad god se ovih dana razgovara o uskim grlima u snabdevanju ili neuspehu u isporuci robe, na pamet pada najveća ikada data katastrofa u Sueckom kanalu.

Iako je kanal sada pročišćen, problem još uvek nije rešen, rekao je Rolf Habben Jansen. „Brodovi će sada stići u Evropu ili Aziju sa zakašnjenjem od jedne do dve nedelje. Tamo bi moglo doći do dodatnih zagušenja ako previše teretnjaka istovremeno stigne u glavne luke. Povratna putovanja će biti odložena, a neka će biti i potpuno otkazana “, napomenuo je.

Anette Kruger, portparol kompanije Hamburger Hafen und Logistik (HHLA) deli donekle slično gledište. Za nju je blokada Sueckog kanala samo jedan delić mozaika u celokupnoj slici logističkog plana koji je „izašao iz šina“.

Hamburg kao deo lučkog lanca

Annette Kruger takođe očekuje „još duža kašnjenja brodova“ ali to se ne može predvideti tako lako, jer „Hamburg nije prva luka pristajanja nakon Sueckog kanala“ za brodove iz istočne Azije, rekla je ona.

Zapravo, mnogo toga zavisi od toga koliko su vremena obrta, na primer, u mediteranskim lukama i Antverpenu ili Roterdamu.

Sve veće luke u Evropi trpe zbog kašnjenja u interkontinentalnom saobraćaju, koja se sada povećavaju.

Kapacitet najveće evropske luke, na primer, dostiže svoje granice, rekao je prošle nedelje portparol luke Roterdam. „Ne može se infrastruktura proširivati po volji. Moramo da se zadovoljimo onim što imamo u smislu kejeva, dizalica i terminala.“

Ceo sistem prska

Problemi, međutim, nisu ograničeni na luke, jer kašnjenja utiču i na druga područja privrede. Svaki „uvozni kontejner“ koji donosi robu postaje „izvozni kontejner“ nedugo zatim, prevozeći drugu robu širom sveta.

Zbog kašnjenja brodova, upravljanje izvoznim teretom je poseban izazov. Što kasnije brodovi stignu, izvozni kontejneri duže stoje na terminalima.

Rolf Habben Jansen zato želi da „efikasnije koristi kontejnere“ u budućnosti.

Rekao je da bi mogli da „omoguće prazne kontejnere našim kupcima malo kasnije nego ranije, tj. samo pet umesto 10 dana pre polaska“. Hamburška lučka i logistička preduzeća već su „preduzela razne mere za kontrolu priliva tereta“, rekla je Annette Kruger.

Pored toga, pobrinuli su se da obezbede bar dovoljno prostora na koji se mogu postaviti metalne kutije i aktivirali su „100.000 kvadratnih metara dodatnog prostora za skladištenje kontejnera“.

izvor: hellenicshippingnews.com

foto: Image by Volker Lekies from Pixabay

Pročitajte i...