Pandemija COVID-19 značajno je podstakla razvoj logistike hladnog lanca.
Očekuje se da će novi trendovi ka zdravim stilovima života, porast e-trgovine i povećanje obima trgovine prouzrokovati da se vrednost logističkog tržišta hladnog lanca udvostruči za samo četiri godine, pri čemu je azijsko-pacifički region spreman za najsnažniji rast.
Vrednost tržišta logistike hladnog lanca u 2022. godini, prema proceni Allied Market Research-a, iznosila je 304,8 milijardi dolara. Prema predviđanjima stručnjaka američke konsultantske agencije, predviđa se da će globalno tržište logistike hladnog lanca porasti na 647,47 milijardi dolara do 2028. godine, pokazujući složenu godišnju stopu rasta (CAGR) od 15,1% između 2021. i 2028.
Očekuje se da će do 2030. godine tržište premašiti 892,6 milijardi dolara, prema izveštaju Precedence Research, sa projektovanim CAGR od 14,7% u periodu od 2023. do 2030. godine.
Očekuje se da će evropsko tržište za logistiku hladnog lanca, procenjeno na 64,10 milijardi dolara u 2022. od strane Allied Market Research, dostići 239,71 milijardi dolara do 2032. godine, pokazujući prosečan godišnji rast od 14,6% u periodu od 2023. do 2032. godine.
„Očekuje se da će tržište logistike hladnog lanca rasti po složenoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 14,7% u periodu od 2023. do 2030. godine“, navodi se u izveštaju istraživanja precedence.
Faktori koji doprinose razvoju logistike hladnog lanca
Kao što je ranije pomenuto, pandemija COVID-19 dala je značajan podsticaj razvoju logistike hladnog lanca. Sve veća potražnja za skladištenjem i transportom farmaceutskih proizvoda, vakcina i drugih medicinskih proizvoda sa kontrolisanom temperaturom pojavila se kao glavni pokretač logističke industrije hladnog lanca. Ulaganja, kako javna tako i privatna, u hladnjaču i transportnu infrastrukturu su zabeležila značajan porast.
Štaviše, starenje stanovništva Evrope dodatno podstiče ekspanziju farmaceutskog sektora, što dovodi do povećane potražnje za uslugama u oblasti logistike hladnog lanca. Ova rastuća potražnja podstiče ponudu, a naknadni porast broja logističkih kompanija uključenih u transport farmaceutskih proizvoda značajno doprinosi razvoju logistike hladnog lanca.
Uspon globalne srednje klase, kao što je primetio Maersk u svojoj elektronskoj knjizi „Logistika hladnog lanca u Evropi“, sa svojim mogućnostima za veću potrošnju, takođe deluje kao katalizator za razvoj industrije.
Trend ka zdravom načinu života, a samim tim i zdravoj hrani, doprineo je povećanju obima proizvodnje i širenju svetske trgovine povrćem i voćem, posebno između Evrope i Severne Amerike.
Prema bazi podataka UN Comtrade, Evropska unija je 2022. godine uvezla povrće, voće i orašaste plodove u vrednosti od 6,96 milijardi dolara. U decembru 2022. godine na Evropu je otpadalo više od 68,13 milijardi američkih dolara, što predstavlja 43% ukupne vrednosti svetske trgovine svežim voćem i povrćem, saopštio je Centar za promociju uvoza iz zemalja u razvoju (CBI).
Povećanje obima trgovine zahteva efikasnu logistiku hladnog lanca, a stroži propisi o bezbednosti hrane takođe igraju ulogu u podsticanju rasta industrije. Ekspanzija sektora prehrambene industrije i potonji porast broja hladnjača dodatno doprinose razvoju logistike hladnog lanca.
Pejzaž logistike hladnog lanca u Evropi transformisan je naletom e-trgovine. Od izbijanja pandemije COVID-19, Evropljani sve više kupuju robu sa kontrolisanom temperaturom, uključujući farmaceutske proizvode, hranu i piće, i kvarljivu robu, na mreži. Jedan od izazova sa kojim se suočava je potreba za isporukom istog ili sledećeg dana.
Faktori koji sputavaju razvoj logistike hladnog lanca
Glavni problem u logistici hladnog lanca je poštovanje uslova skladištenja u svim fazama lanca. Ova grana logistike zahteva značajan broj opremljenih transportnih vozila, razgranat sistem hladnjače i izbegavanje dugih zastoja prilikom utovara i istovara robe na svim mestima skladištenja.
Standardi i prakse u logistici hladnog lanca suštinski se razlikuju između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Prvi se može pohvaliti naprednom infrastrukturom i strogim pravilima, dok se drugi suočava sa izazovima kao što su loš kvalitet puteva, habanje opreme, nestabilnost izvora energije i nedostatak specijalizovanog znanja.
Vozila opremljena opremom za regulaciju temperature dizajnirana su za vožnju po ravnim putevima. Loše stanje putne infrastrukture u zemljama u razvoju, uključujući neasfaltirane ruralne puteve ili napuštene rute, predstavlja ozbiljne izazove za logistiku hladnog lanca.
Značajan problem za ovu vrstu logistike predstavlja nestanak struje, makar i kratkotrajan, jer poremećaj temperaturnog režima negativno utiče na kvalitet robe.
Geopolitička i ekonomska nestabilnost ima negativan uticaj na ukrajinsku logističku industriju hladnog lanca. Ruska invazija velikih razmera na Ukrajinu pokrenula je pitanja o industriji, što je dovelo do uništene putne infrastrukture, periodičnih nestanka struje i prošlogodišnjeg nestanka struje, što je zahtevalo restrukturiranje lanaca snabdevanja.
Nekoliko skladišta je završilo na okupiranoj teritoriji, a uništen je i deo rashladnih prostorija za skladištenje robe sa kontrolisanom temperaturom, što je primoralo mnoge kompanije da se presele u centralnu i zapadnu Ukrajinu.
Tehnološka zavisnost predstavlja još jedan izazov za logistiku hladnog lanca, jer uređaji zahtevaju redovno održavanje i kalibraciju. Neispravan senzor u vozilu može dati netačna očitavanja, što dovodi do gubitka kontrole temperature i pogoršanja kvaliteta tereta.
Softverski kvar u upravljanju lancem snabdevanja, koji prati lokaciju tereta, temperaturu i prioritet isporuke, takođe može izazvati poremećaje u isporuci tereta osetljivog na temperaturu.
Pitanja životne sredine u vezi sa emisijom gasova staklene bašte dobijaju veći obim u logistici hladnog lanca. Jedan od faktora koji sputava razvoj industrije kontrolisane temperature u Evropi su veći logistički troškovi.
Trendovi logistike hladnog lanca u 2024.
Automatizacija
Jedan od trendova u logistici hladnog lanca je automatizacija. Ceo hladni lanac se prati i reguliše automatski, obezbeđujući konstantnu temperaturu i parametre hlađenja robe u skladištima. Automatizovani sistemi su integrisani u procese skladištenja i transporta.
Ovo minimizira ljudsku intervenciju, čime se smanjuje rizik od greške. Zahvaljujući automatizaciji i robotizaciji, čak i delimična integracija u hladni lanac omogućava brže, preciznije i isplativije operacije. Ovo pomaže povećanju konkurentnosti kompanija i smanjenju nedostatka radne snage.
Digitalizacija i unapređenje softvera
U 2024. godini doći će do porasta upotrebe IT rešenja i automatizovanog softvera za logistiku hladnog lanca. Za efikasno praćenje tereta, postoji potreba da se kontinuirano primaju podaci i da se prate u realnom vremenu. Ovo zahteva razvoj boljeg softvera koji se koristi u skladištu (IoT), elektronskoj razmeni podataka (EDI) i računarstvu u oblaku.
IT rešenja u logistici hladnog lanca obezbeđuju nesmetano i efikasno funkcionisanje celog lanca snabdevanja, dodajući ekonomsku vrednost hladnom lancu. Ulaganja u nadogradnju i poboljšanja softvera će poboljšati vidljivost u lancima snabdevanja.
Upotreba veštačke inteligencije
U 2024. veštačka inteligencija u logistici hladnog lanca će se još više koristiti. AI će praviti prognoze, preuzeti funkciju upravljanja zalihama hladnjače, predviđati potražnju, optimizovati nivoe zaliha, prilagođavati transportne rute i upravljati efikasnošću rada.
Praćenje u realnom vremenu će smanjiti rizik od kvarenja proizvoda, pomažući da se izbegnu mnogi problemi. Sa razvojem digitalnih tehnologija povećaće se i ulaganja u sajber bezbednost.
Integracija
Potpuno integrisani dobavljači u lancu snabdevanja su prioritet pri izboru partnera. Takva saradnja može dovesti do efikasnijih i isplativijih rešenja hladnog lanca. Analitičari očekuju da će ove godine doći do stvaranja više strateških partnerstava, uz povećanje preuzimanja.
Održivost i ekološka prihvatljivost
Održivost postaje sve važniji faktor u hladnom lancu. Ekološki zahtevi za smanjenjem emisije gasova staklene bašte rastu, a pažnja na ekološke probleme se povećava. Od pružalaca logističkih usluga se očekuju akcije u vezi sa tranzicijom, a kompanije traže načine da smanje svoj ugljenični otisak.
U tekućoj godini energetska tranzicija će se intenzivirati. Zbog energetski intenzivne prirode industrije hladnog lanca, posebna pažnja će biti usmerena na korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju na licu mesta. Da bi se ispunili zahtevi energetske efikasnosti, postojaće postepeno napuštanje neadekvatne i zastarele infrastrukture, ne samo u Evropi već i širom sveta. Potražnja za pouzdanim strategijama održivog razvoja će rasti.
izvor&foto: trans.info
