Globalna logistika 2022: Da li je ovo nova normala?

Jasno je da je pandemija razotkrila ranjivost globalnih lanaca snabdevanja – problem sa kojim će se logistička industrija i dalje suočavati ove godine.

Neophodan je visok stepen fleksibilnosti i bliske saradnje između svih strana u lancu snabdevanja da bi bili dobro pripremljeni za odgovor na krizu i, nadamo se, na post-COVID eruPoremećaji globalnog lanca snabdevanja, zagušenje luka, nedostatak kapaciteta, povećanje okeanskih tereta i tekuća pandemija izazvali su otpremnike, luke, prevoznike i logističke provajdere tokom prošle godine. Poremećaji globalnog lanca snabdevanja, zagušenje luka, nedostatak kapaciteta, povećanje okeanskih tereta i tekuća pandemija izazvali su otpremnike, luke, prevoznike i logističke provajdere tokom prošle godine.

A gledajući unapred u 2022., stručnjaci procenjuju da će se pritisak na globalne lance snabdevanja nastaviti — a svetlo na kraju tunela se ne može očekivati najranije u drugoj polovini godine.

Iznad svega, konsenzus je da će se pritisak na tržište prekookeanskog transporta nastaviti i 2022. godine, a malo je verovatno da će se vozarine vratiti na nivoe pre COVID-a. Problemi sa kapacitetom i zagušenja u lukama nastaviće da se kombinuju sa snažnom globalnom potražnjom u sektoru robe široke potrošnje.

Nemačka ekonomista Monika Šnicer očekuje da će trenutna varijanta Omikrona imati dalji uticaj na globalno vreme isporuke u narednim mesecima. „Ovo bi moglo da pogorša već postojeća uska grla u isporuci“, upozorava ona. „Vreme isporuke iz Kine u Sjedinjene Države je već povećano sa 85 dana na 100 dana zbog Delta varijante, a to bi moglo ponovo da se poveća. Evropa je takođe pogođena ovim problemima, jer je situacija i dalje napeta.“

U međuvremenu, pandemija koja je u toku izazvala je zastoje u vodećim lukama na zapadnoj obali SAD i u Kini, što znači da stotine kontejnerskih brodova čekaju na moru na vez. Početkom ove godine, Maersk je upozorio svoje kupce da je vreme čekanja za kontejnerske brodove za istovar ili preuzimanje tereta u luci Long Bič u blizini Los Anđelesa između 38 dana i 45 dana i da se očekuje da će se ograničenja nastaviti.

Gledajući u Kinu, raste strah da će nedavni izbijanje Omikrona dovesti do daljeg zatvaranja luka. Kako je u januaru izvestila državna televizija CCTV, luka Tjenđin je zatvorena nakon lokalnog izbijanja Omikrona – manje od mesec dana pre početka Zimskih olimpijskih igara u obližnjem Pekingu. Kineske vlasti su prošle godine privremeno zatvorile luke Jantijan i Ningbo.

Restrikcije su dovele do kašnjenja vozača kamiona koji su premeštali utovarene i prazne kontejnere između fabrika i luke, a prekidi u proizvodnji i transportu doveli su do kašnjenja u izvozu i vraćanju praznih kontejnera u fabrike u inostranstvu.

U najvećoj evropskoj morskoj luci, luci Roterdam, iako plovila trenutno ne čekaju izvan Roterdama, kapaciteti za skladištenje su ograničeni i veze sa evropskim zaleđem ne rade glatko.

„Očekujemo da će se 2022. godine ekstremna zagušenja na kontejnerskim terminalima u Roterdamu nastaviti za sada“, kaže Emile Hoogsteden, komercijalni direktor Uprave luke Roterdam. „To je zato što međunarodna flota kontejnerskih brodova i kapacitet terminala ne rastu stopom koja je srazmerna potražnji. Ipak, u decembru je luka objavila da je njen obim pretovara po prvi put premašio 15 miliona kontejnera ekvivalentne jedinice od dvadeset stopa (TEU).

„U luci Hamburg operacije se odvijaju normalno na višenamenskim terminalima i terminalima za rasute terete, a operateri kontejnerskih terminala nude uslugu 24/7“, kaže Aksel Matern, izvršni direktor marketinga luke Hamburg. „Glavni igrači u luci ulažu velike napore da otklone uska grla i kašnjenja što je brže moguće.

Kasni dolasci brodova, na koje luka u Hamburgu ne može da utiče, povremeno izazivaju gomilanje izvoznih kontejnera u terminalima u luci. Uključeni terminali, špediteri i špedicije svesni su svoje odgovornosti za nesmetan rad i rade u granicama mogućih rešenja.

Dobra vremena za prevoznike

Dok su špediteri bili pod pritiskom, 2021. je bila prosperitetna godina za kontejnerske prevoznike. Prema prognozi provajdera obaveštajnih podataka o transportu Alphaliner, 10 vodećih kompanija za transport kontejnera na javnoj berzi su na putu da zarade rekordnih 115 do 120 milijardi dolara profita u 2021. Ovo je neočekivani dobitak koji bi mogao da transformiše strukturu industrije kao te zarade se reinvestiraju, izjavili su prošlog meseca analitičari Alphalinera.

Sektor je takođe imao koristi od brzog oporavka proizvodnje u Aziji i velike potražnje u Evropi i Sjedinjenim Državama. Stope okeanskog prevoza skoro su se udvostručile prošle godine zbog nedostatka kapaciteta kontejnera, a rane prognoze ukazuju da će stope verovatno dostići mnogo više nivoe u 2022.

Analitičari podataka u kompaniji Xeneta izvještavaju da prvi ugovori za 2022. odražavaju rekordno visoke nivoe pred nama. “Kada će se završiti?” pita izvršni direktor kompanije Xeneta Patrik Berglund. „Špediteri koji se nadaju nekoj preko potrebnoj olakšici stope ostali su pijani još jednom rundom teških udaraca na krajnje troškove. Kontinuirana savršena oluja velike potražnje, maksimalnog kapaciteta, zagušenja luka, promena navika potrošača i opšteg poremećaja lanca snabdevanja podstiče eksploziju stopa koju, iskreno, nikada nismo videli.“

Takođe je došlo do promene na vrhu vodećih svetskih kontejnerskih prevoznika. U januarskoj statistici globalne okeanske flote, Alphaliner je izvestio da je Mediterranean Shipping Compani (MSC) nadmašio Maersk kao najveću svetsku liniju kontejnera.

MSC sada upravlja flotom od 645 kontejnerskih brodova sa ukupnim kapacitetom od 4.284.728 TEU u poređenju sa Maerskovih 4.282.840 TEU (736 brodova) i skliznuo je na prvu poziciju sa skoro 2.000 više. Obe kompanije imaju udeo na globalnom tržištu od 17%.

Francuski prevoznik CMA CGM, sa kapacitetom od 3.166.621 TEU, vratio je svoju treću poziciju od COSCO-a (2.932.779 TEU), sada broj 4, a prati ga Hapag-Lloyd (1.745.032 TEU), novi broj 5. Međutim, Čini se da gubitak prve pozicije ne predstavlja veliki problem za generalnog direktora Maerska Sørena Skoua.

U izjavi izdatoj prošle godine, Skou je rekao da „naš cilj nije da budemo broj 1. Naš cilj je da uradimo dobar posao za naše klijente, dajući dobar povraćaj, i ne najmanje važno da budemo pristojna kompanija za sve ostale zainteresovane strane koje posluju sa Maerskom.” Takođe je napomenuo da se kompanija snažno fokusira na proširenje svojih logističkih mogućnosti, gde su profitne marže veće.

Globalni igrači se šire

Sledeći taj cilj, Maersk je u decembru najavio kupovinu kompanije LF Logistics sa sedištem u Hong Kongu kako bi proširila svoju pokrivenost i logističke mogućnosti u azijsko-pacifičkom regionu. Posao od 3,6 milijardi dolara u gotovini bio je jedno od najvećih preuzimanja u istoriji kompanije.

U decembru je veliku pažnju privuklo lansiranje novog kineskog logističkog giganta pod nazivom „China Logistics Group“.

Prema novinskoj agenciji Rojters i kineskom državnom emiteru CCTV, nova kompanija, sa osnovnim kapitalom od oko 4,7 milijardi dolara, predstavlja spajanje pet državnih kompanija, uključujući China Railway Materials; Kineska nacionalna grupa za skladištenje i transport materijala; Huamao International Freight Limited Company Shenzhen Branch; China Logistics i China National Packaging Corporation.

Komisija za nadzor i upravljanje državnom imovinom (SASAC) i državna investiciona kompanija China Chengtong imaju po 38,9%. Strateški investitori uključuju China Eastern Airlines, COSCO Shipping i China Merchants Group, koji će imati akcije od 10%, 7,3% i 4,9%.

Nova logistička grupa će pružati širok spektar logističkih usluga, uključujući skladištenje, distribuciju, pakovanje, intermodalni transport i prekograničnu e-trgovinu.

Trenutno poseduje 120 specijalizovanih železničkih linija, sa rutama koje povezuju Aziju i Evropu, a takođe ima 42 skladišta i druga skladišta površine 4,95 miliona kvadratnih metara, kao i transportnu mrežu koja trenutno pokriva 30 kineskih provincija i prisutna je na pet kontinenata.

Sa novom logističkom grupom, Kina će ojačati svoje prekogranično logističko poslovanje i usluge intermodalnog transporta. Ovaj potez takođe odražava da će se Kina takmičiti sa postojećim globalnim logističkim igračima — koji će sasvim sigurno pomno pratiti razvoj.

Špediteri dodaju transportne kapacitete

Kao odgovor na stalnu potražnju za povećanjem transportnih kapaciteta, međunarodni špediteri su pokrenuli nove usluge između Evrope, Sjedinjenih Država i Azije.

Godine 2021, nakon što je francuski logistički provajder GEODIS iznajmio svoje prvo plovilo da ublaži nedostatak kapaciteta kontejnera na svojim rutama Azija-Evropa, kompanija je pokrenula sopstveni iznajmljeni teretni avion A330-300 pod svojim brendom kako bi unapredila svoje usluge AirDirect između Evrope, Sjedinjenih Država i Azije. Leteći između Amsterdama, Londona, Čikaga i Hong Konga, avion takođe služi na relaciji Kina-Evropa tokom špice sezone.

„Sa stalnim opterećenjem kapaciteta avio-tovara, želimo da obezbedimo održivije snabdevanje vazdušnim teretnim prostorom za naše klijente i stoga ulažemo u ovaj, naš sopstveni, prvi namenski teretni brod“, kaže Mari-Kristin Lombard, izvršna direktorka GEODIS-a.

Da se ​​pružanje samokontrolisanih usluga avio transporta sa sopstvenim iznajmljenim avionima isplati, dokazao je i DACHSER USA, podružnica globalnog logističkog provajdera Dachser. Otkako je 2020. započeo nedeljnu transatlantsku uslugu prevoza tereta između Frankfurta i Čikaga, porastao je sa više od 85% američkih kupaca koji više puta koriste ovu uslugu između Evrope i Sjedinjenih Država.

„Pokazalo se kao toliko pouzdano i efikasno rešenje da je ova ruta postala kamen temeljac u našoj globalnoj mreži usluga vazdušnog transporta,“ kaže Endi Fromenviler, potpredsednik, avio-prevoz, SAD u DACHSER-u.

Vazdušni transport pati od opterećenja

Zategnuti lanci snabdevanja nakon pandemije takođe sve više utiču na rast avio-prevoza. Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) objavila je podatke za globalna tržišta vazdušnog tereta koja pokazuju sporiji rast u novembru 2021.

Poremećaji lanca snabdevanja i ograničenja kapaciteta uticali su na tražnju, uprkos tome što su ekonomski uslovi ostali povoljni za sektor. Pošto uticaj COVID-19 iskrivljuje poređenja između mesečnih rezultata u 2021. i 2020. godini, poređenja su napravljena sa novembrom 2019., koji je pratio normalan obrazac potražnje.

Prema IATA-i, globalna potražnja, merena u teretnim tonskim kilometrima (CTK), porasla je za 3,7% u odnosu na novembar 2019. (4,2% za međunarodne operacije). Ovo je bilo znatno niže od rasta od 8,2% zabeleženog u oktobru 2021. (2% za međunarodne operacije) i prethodnih meseci.

Iako ekonomski uslovi nastavljaju da podržavaju rast vazdušnog tereta, poremećaji u lancu snabdevanja usporavaju rast zbog nedostatka radne snage, delom zbog toga što su zaposleni u karantinu, nedovoljnog skladišnog prostora na nekim aerodromima i zaostalosti u obradi koje je pogoršala gužva na kraju godine.

Nekoliko ključnih aerodroma, uključujući njujorški JFK, Los Anđeles i amsterdamski Šiphol, prijavilo je zagušenje. Međutim, maloprodaja u Sjedinjenim Državama i Kini ostaje jaka. U SAD, maloprodaja je bila 23,5% iznad nivoa iz novembra 2019., a u Kini je onlajn prodaja za Dan samaca(11.11.) bila 60,8% iznad nivoa iz 2019. godine.

U regionu Severne Amerike, rast vazdušnog tereta i dalje je vođen snažnom potražnjom. Tamošnji prevoznici su zabeležili povećanje obima međunarodnog tereta od 11,4% u novembru 2021. u odnosu na novembar 2019. To je bilo znatno ispod učinka iz oktobra (20,3%). Zagušenje lanca snabdevanja u nekoliko ključnih američkih teretnih čvorišta uticalo je na rast. Međunarodni kapacitet smanjen je za 0,1% u odnosu na novembar 2019.

Evropski prevoznici su zabeležili povećanje obima međunarodnog tereta od 0,3% u novembru 2021. u odnosu na isti mesec 2019. godine, ali je to bio značajan pad u odnosu na oktobar 2021. (7,1%). Evropski prevoznici su pogođeni zagušenošću lanca snabdevanja i ograničenim kapacitetima. Međunarodni kapacitet smanjen je za 9,9% u novembru 2021. u odnosu na nivoe pre krize, a kapacitet na ključnoj ruti Evropa-Azija smanjen je za 7,3% tokom istog perioda.

Azijsko-pacifičke avio-kompanije su zabeležile povećanje obima međunarodnog vazdušnog tereta za 5,2% u novembru 2021. u odnosu na isti mesec 2019. godine – što je samo nešto ispod ekspanzije od 5,9% prethodnog meseca. Međunarodni kapaciteti u regionu blago su oslabili u novembru, za 9,5% u odnosu na 2019.

Mnogo posla

Jasno je da je pandemija razotkrila ranjivost globalnih lanaca snabdevanja – problem sa kojim će se logistička industrija i dalje suočavati ove godine. Neophodan je visok stepen fleksibilnosti i bliske saradnje između svih strana u lancu snabdevanja da bi bili dobro pripremljeni za odgovor na krizu i, nadamo se, na post-COVID eru.

Investicije u transportnu infrastrukturu, poput onih koje se vrše u velikom obimu u Sjedinjenim Državama, pomažu da luke i aerodromi budu efikasniji, dok su digitalizacija i automatizacija važni za dalju optimizaciju logističkih procesa.

Ne treba zaboraviti, međutim, ljudski faktor. Nedostatak radne snage — ne samo među vozačima kamiona — pokazuje da su i dalje potrebni napori da se održe logistički lanci snabdevanja. Restrukturiranje lanaca snabdevanja kako bi oni bili održivi je još jedan izazov.

Ostaje još mnogo posla za sektor logistike, koji je sigurno dokazao svoju sposobnost da pruži fleksibilna i kreativna rešenja.

izvor&foto: logisticsmgmt