Otvaranje označava važan trenutak za zelenu tranziciju EU i industrijsku konkurentnost, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je govorila na inauguraciji u sredu (8. marta).
Projekat Greensand je prvi poduhvat kojim se postiže prekogranično hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS), isporukom CO2 iz Belgije i ubrizgavanjem u iscrpljeno naftno polje ispod danskog Severnog mora.
Sa prvim ubrizgavanjem u sredu, projekat ima za cilj da bezbedno i trajno uskladišti do osam miliona tona CO2 svake godine do 2030. godine, što je ekvivalent od 40% ciljanog smanjenja emisije u Danskoj i preko 10% godišnjih emisija u zemlji.
„To je ono što je evropska konkurentska održivost“, rekla je fon der Lajen u video obraćanju na inauguracionom događaju u Danskoj.
„Vi pokazujete da se to može učiniti – da možemo da razvijemo našu industriju kroz inovacije i konkurenciju i da istovremeno uklonimo emisije ugljenika iz atmosfere kroz genijalnost i saradnju“, dodala je ona.
Projekat označava napredak u hvatanju ugljenika, uzimajući CO2 iz jedne zemlje i ubrizgavajući ga u drugu, rekao je Brian Gilvari iz INEOS energy, jedne od 23 organizacije koje vode projekat Greensand zajedno sa drugim preduzećima, akademskim krugovima, vladama i početnicima.
Prema Gilvariju, energetska tranzicija će zahtevati hvatanje i skladištenje ugljenika „kao temelj“ za postizanje svetskih klimatskih ciljeva. „Nemoguće je da industrija ili planeta dođu [na nulu do 2050.] bez hvatanja ugljenika. Dakle, to je apsolutno sastavni deo onoga što radimo u budućnosti“.
Događaj je značajan za evropske ciljeve dekarbonizacije, rekla je Radna grupa za čist vazduh, nevladina organizacija koja je razgovarala sa EURACTIV-om na inauguracionom događaju u Danskoj.
„Početak učvršćuje brz napredak koji je Danska postigla u unapređenju projekata hvatanja i skladištenja ugljika i igraće ključnu ulogu u predstavljanju prednosti koordinisanih napora da se uhvati u koštac sa industrijskom dekarbonizacijom u Evropi“, rekla je Alesia Virone, direktorica za EU poslove u Radnoj grupi za čist vazduh .
Sve veći apetit za CCS
Evropa sve više traži tehnologije za hvatanje i skladištenje ugljenika kao način da se postigne neto nulta emisija do 2050. To će značiti da će se svakoj emisiji u atmosferu morati suprotstaviti ekvivalentno uklanjanje.
„Nauka je jasna. Industrijsko uklanjanje ugljenika je neophodan deo našeg paketa klimatskih alata“, rekla je fon der Lajen, koja je projekat Greensand nazvala „značajnim korakom ka evropskoj neutralnosti ugljenika“.
Prema procenama Evropske komisije, EU će morati da skladišti najmanje 300 miliona tona CO2 svake godine do 2050. da bi dostigla svoj klimatski cilj od nule.
Na nivou EU, sredstva za CCS projekte su ponovo počela da pritiču, nakon nekoliko godina pauze nakon prve serije neuspešnih projekata. U okviru Fonda za inovacije EU, 24 projekta industrijske dekarbonizacije su već dobili 2,8 milijardi evra.
Projekti hvatanja ugljenika će takođe verovatno dobiti veću podršku prema predstojećem zakonu Evropske komisije o neto nulti industriji. Procureli nacrt zakona, koji je vidio EURACTIV, uključuje CCS projekte na listu „strateških tehnologija“ koje se mogu prijaviti za specijalni status kako bi brže dobile dozvole i lakši pristup finansijama.
„Započeli smo misiju da obezbedimo industrijsku prednost Evrope, stvorimo dobra i smislena radna mesta i popravimo našu planetu. Uklanjanje ugljenika je deo ove misije“, rekla je fon der Lajen.
izvor&foto: euractiv.com
