Tehnologija koja transformiše javni prevoz

Iako se čini da, u mnogim gradovima, inovacije javnog prevoza zaostaju za privatnim vozilima, nekoliko tehnoloških nadogradnji moglo bi pokrenuti ove sisteme u budućnosti. I dok se čini da inovacije u automobilskoj tehnologiji redovno donose novosti – sa razvojem autonomnih vozila i efikasnijim električnim vozilima – tehnologija javnog prevoza često se može činiti “zaglavljenom u predratnom periodu”. Ipak, vreme ne stoji u mestu – čak ni za stogodišnje podzemne železničke sisteme, tako da će inovacije u sistemima javnog prevoza, gradovima širom sveta konačno pružiti tehnološke nadgradnje kakve zaslužuju.

Pojačanje signala

Kada je u pitanju efikasnost sistema podzemne železnice, signalizacija je uvek pri vrhu liste prioriteta. Za razliku od površinskih saobraćajnih signala, signalizacija podzemne železnice ne govori samo kondukterima kada se treba zaustaviti i krenuti, već aktivno reaguju na železnički saobraćaj, obavještavajući konduktere kada nailazi jasan i pregledan put na kome treba ubrzati. Pametnije signalne tehnologije, poput upravljanja vozovima zasnovanim na komunikacijama (CBTB) ili sistemima koji koriste ultra širokopojasnu vezu (UVB), omogućiće veću komunikaciju između vozova, pruga i kontrolnih centara, što bi trebalo da omogući brže kretanje, bez povećanja rizika od saobraćajnih nezgoda.
Kompletan metro u Dubaiju od 49 stanica, sa dužinom od 75 km, potpuno je automatizovan i bez vozača, što ga čini trećim najvećim takvim sistemom na svetu nakon sistema u Singapuru i Vankuveru.”

Važan korak ka autonomnim vozilima

Pored tačnije signalizacije, javne železničke i autobuske usluge mogu se poboljšati i nadograditi pomoću autonomne tehnologije vozila. Iako autonomni vozovi nisu ništa novo, francuski automobil Vehicule Automatikue Leger (VAL) debitovao je 80-ih, a primeri su pronađeni u mnogim sistemima za kretanje ljudi na aerodromima, njihova upotreba se širi i na ceo sistem metroa u mestima kao što su Rijad i Čile.
Takođe je verovatno da će autobusi bez vozača odneti pobedu nad automobilima bez vozača na gradskim ulicama. Iako uključivanje u saobraćaj autonomnih autobusa izgleda zamršenije od vozova koji se saobraćaju železnicom, oni se drže poznate rute i lakši su za programiranje od potpuno autonomnih automobila. U stvari, već su na meti procena širom sveta, od Orlanda i Berlina, pa sve do Singapura i Kine. A kad se tehnologija usavrši, gradovima i drugim zajednicama bi bilo jednostavnije da uspostave ili poboljšaju mreže javnog prevoza uz bolju autobusku uslugu.

Usmeravanje podataka zasnovano na podacima

Većina tehnoloških inovacija koje utiču na promene u javnom prevozu, možda uopšte nisu deo vozila. Uključivanje podataka o lokaciji u realnom vremenu moglo bi dovesti do najdrastičnijih poboljšanja javnog prevoza. Da bi njihovi gradski autobusi bili efikasniji, Hjuston je kontra-strateški smanjio rute, tako da bi se mogli fokusirati na poboljšanje onih kojima se najviše trguje, većom upotrebom resursa koji se manje koriste, rezultirajući većom učestalošću dolaska autobusa.
Poboljšani podaci o lokaciji, poput onih prikupljenih i korišćenih pomoću “HERE rešenja”, mogu pomoći gradovima da otkriju kako i gde dodeliti ograničene resurse za opsluživanje najvećeg broja vozača. Sa pravim informacijama gradovi mogu naučiti kako najbolje konsolidovati postojeće rute ili proračunati na kojim zonama se vozovi i autobusi još mogu angažovati.

izvor: 360.here.com
Image by Quinn Kampschroer from Pixabay

Pročitajte i...