Prema podacima Eurostata, oko petine drumskih prevoza u Evropskoj uniji u prošloj godini činile su prazne vožnje. Postoji i velika verovatnoća da će se procenat praznih vožji u EU povećati.
Procenat praznih vožnji bio je mnogo veći u slučaju domaćih ruta (24% od ukupnog transporta obavljenog u kilometrima) nego u međunarodnom transportu (13%). Ovo je uglavnom zbog činjenice da su u domaćem transportu rute obično kraće, što znači da prazne vožnje stvaraju niže troškove nego u putovanjima između različitih zemalja.
Najveći procenat praznih vožnji zabeležen je na Kipru, gde su 44% drumskih prevoza uključivala prazna vozila. Analitičari Eurostata objašnjavaju da je to zato što je transport u ovoj zemlji uglavnom usmeren na distribuciju robe koja se uvozi preko luka, kao i na snabdevanje građevinskog sektora. Jednosmerni promet robe je uobičajen u oba slučaja.
U Austriji i Irskoj je takođe bio visok procenat praznih vožnji (po 34%). S druge strane, Belgija (samo 6%) i Danska (8%) su imale najbolju iskorišćenost kapaciteta i najmanje praznih putovanja.
Stanje bi se moglo pogoršati
Imajući u vidu odredbe Paketa mobilnosti, koji će stupiti na snagu februara 2022. godine, verovatno je da će doći do povećanja procenta praznih vožnji u EU. Ovo se posebno odnosi na obavezu vraćanja kamiona u zemlju registracije svakih 8 nedelja, kao i na propise o kabotaži. U ovom drugom slučaju, nakon obavljene tri kabotaže, prevoznici neće moći da obavljaju nove poslove ove vrste 4 dana.
Dok se zemlje Centralne i Istočne Evrope već duže vreme suprotstavljaju odredbama Paketa mobilnosti, u poslednje vreme su i zapadnoevropske zemlje uočile njegove nedostatke. Belgijanci su u martu odlučili da ospore pravila o kabotaži. Zamenik premijera ove zemlje rekao je da je uvođenje četvorodnevnog perioda „hlađenja“ između kabotaže “štetno za belgijski sektor drumskog saobraćaja, koji je specijalizovan za međunarodni transport na kratke udaljenosti”.
Danas, prevoznici imaju vremena da traže teret za povratnu vožnju prema kući. Međutim, nakon uvođenja novih propisa, prevoznici će biti primorani da se vrate u određenom roku, što će znatno otežati pronalaženje zaliha.
Osim toga, potreba za povratkom u bazu negativno će uticati na životnu sredinu, što je u suprotnosti sa politikom EU u ovoj oblasti. Rezultati sopstvenog istraživanja EU sugerišu da će obaveza vraćanja kamiona i kvote nametnute kabotažnim operacijama kombinovanog transporta povećati emisiju CO2 za dodatnih 3,3 miliona tona.
*izvor: trans.info; foto: unsplash.com
