U ovom veoma interesantnom članku prenosimo izvode sa weforum.org o tome koji su najuočljiviji nedostaci u propisima koji se tiču autonomnih vozila na globalnom nivou. Regulatorne promene u automobilskom sektoru mogu pomoći kompanijama da se inoviraju i oporave nakon krize COVID-19. Mnogi propisi u industriji su zastareli i nisu pogodni za izume kao što su autonomna vozila (AV), koja uključuju automobile bez vozača i dostavna vozila. Sada je vreme da se razviju novi, kohezivni i dinamični propisi koji kompanijama pružaju sigurnost i jasnoću koja im je potrebna da ulažu u budućnost.
Dalekosežni ekonomski uticaj COVID-19 iz dana u dan postaje sve jasniji. Za mnoge industrije ključni izazov nije samo borba protiv pandemije, već i upravljanje ekonomskim i socijalnim posledicama i pronalaženje pravih mera za njihovo reagovanje. To se posebno odnosi na već naglašenu automobilsku industriju. Kriza je masovno narušila likvidnost, ponudu, proizvodnju i potražnju. Kompanije su morale da zatvore fabrike i bave se prodornom prodajom i poremećenim lancima snabdevanja. Kao rezultat toga, prihodi su opali širom sveta.
U mnogim zemljama je automobilska industrija ključni pokretač BDP-a kao i glavni poslodavac. Problemi u ovoj industriji dovešće do ozbiljnih izazova za širu ekonomiju. Da bi prevazišli ove izazove, proizvođači automobila već traže podršku, a vlade su odgovorile kratkoročnim merama kao što su pružanje finansijske pomoći i olakšavanje kratkoročnog rada. Međutim, potrebno je više za srednjoročno i dugoročno delovanje. Vlade i kompanije moraće da se pripreme za ono što dolazi posle preživljavanja akutne krize. Pitanje će se prebaciti sa načina upravljanja krizom, do njenih dugoročnih uticaja i potencijalnih efekata na budućnost industrije.
Jedan ključni korak biće poticanje inovacija. Pojednostavljivanje i ažuriranje propisa oko pilotiranja i testiranja bio bi jedan od načina da se pomogne kompanijama u inovacijama, a dolazi i uz dodatnu prednost da nisu potrebni dodatni finansijski doprinosi iz državne tašne.
Automobilski sektor jedna je od najstrože regulisanih industrija na svetu. Mnoga od ovih pravila su neophodna da bi se osigurala bezbednost i zaštita životne sredine. Druga su, međutim, stvorena kako bi odgovarali ideji o automobilima i prevozu koja se od tada promenila. Upečatljiv primer je pojava autonomnih vozila (AV), kao što su automobili bez vozača i dostavna vozila. Postojeći propisi nisu prikladni za ovu tehnologiju u nastajanju. Postojeći sigurnosni standardi, na primer, zahtevaju kontrolu nad ljudima. U suštini, svaka dozvola za upravljanje vozilima na sopstvenim vozilima na javnim putevima uključuje izuzeća od postojećih propisa i standarda.
Da stvar bude još gora, ne postoji međunarodno priznat standard za registraciju i potvrđivanje samovozećih vozila. Ponekad to ne postoji ni na nacionalnom nivou. Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. (u verziji iz 2016.) još uvek zahteva vozača iza upravljača. To znači da prevoz bez vozača nije moguć u skladu sa ovim ugovorom.
Za kompanije koje pokušavaju da inoviraju i dovedu na tržište nove proizvode, ovaj kruti i fragmentirani regulatorni pejzaž doveo je do neizvesnosti i nepredvidivosti. Regulatorna složenost obično povećava troškove proizvodnje u automobilskoj industriji. Takođe može usporiti i ugasiti inovacije. To ostaje tačno i postaje još relevantnije u ekonomskoj krizi, kada je jasan put ka tržištu još kritičniji. Bez toga, postoji rizik da se izgubi zamah razvoja i buduće primene tehnologije koja ima potencijal da značajno koristi društvu, obećavajući sigurniji, ekološki prihvatljiviji, efikasniji i pristupačniji način prevoza.
Da bi shvatile velike mogućnosti rasta, koje će biti važnije nego ikad ranije, kao i da osiguraju da pozitivni efekti imaju koristi od društva i da ublaže rizike, vlade bi trebale proaktivno oblikovati budućnost mobilnosti.
Konačno, pravila se često razlikuju od zemlje do zemlje, što dovodi do visoko fragmentiranog regulatornog okvira. Nedostatak svetske harmonizacije značajno doprinosi regulatornom opterećenju u ovoj oblasti, a takođe ometa promene, ostavljajući pravila prilično statičkim.
Teško je očekivati da tradicionalni regulatorni instrumenti budu u toku s naglim tehnološkim napretkom. Ovde, okretno i fleksibilno upravljanje može da ponudi rešenja koja mogu da prate kontinuirano promenljivu tehnologiju. Transparentan i inkluzivan dijalog između vlade i industrije mogao bi odgovoriti na potrebe industrije za predvidivošću dok planiraju za budućnost i traže pravi poslovni model.
Kriza uvek nudi priliku za prekid sa starim navikama i eksperimentisanje sa novim načinima postupanja. Da bi bile spremne za ono što dolazi posle krize, vlade moraju da preispitaju propise i osmisle okvir koji pomaže kompanijama da grade automobile budućnosti.
izvor: weforum.org
Photo by Matheus Bertelli from Pexels
